Život sa alkoholičarem: kako oni nalaze jedno drugo?

Život sa alkoholičarem: kako oni nalaze jedno drugo?

— Do udaje sam bila uverena da nikada neću biti žena alkoholičara. Ali, evo, pred vama sam. Ja sam žena alkoholičara, govori lepa tridesetdvogodišnja žena. Nazovimo je Sveta.

— A zbog čega ste vi tako čvrsto obećali sebi da se nećete udavati za alkoholičara? – pitam je ja.

— Upravo zbog toga što je moj otac  alkoholičar. Nagledala sam se ja svoga tatice. Ne bih želela da se tako „usrećim“.

—    Kako ste se upoznali sa svojim budućim mužem?

Sveta se sa zadovoljstvom otvara za razgovor:

– Bila sam u gostima. Pred kraj večere gledam, kad tamo u uglu sedi ”ono“ –  u pijanom i jadnom stanju. Odmah sam poželela da ga spasim.

Više puta sam čula ovakav (ili sličan) izraz –  ”ono” u odnosu na muža upravo od žena čiji su muževi bolesni alkoholičari. Zašto te žene vole ovakve izraze, ne znam. Da li zato što odbijaju da muža priznaju za muškarca, ili pak negde u dubini svoje svesti on za njih uopšte i nije bračni partner već objekat za spasavanje?

— I šta ste tada vi preduzeli u gostima? – nastavljam razgovor.

— Pozvala sam taksi, bukvalno ga unela u auto i poslala kući.

— I vi mislite da ste ga time spasli?

— U svakom slučaju bila sam spokojna i uverena da “to čudo” te večeri više neće upasti ni u kakvu „situaciju“.

Razmišljam o Svetinim rečima: „spokojna i uverena”. Moguće je da se u njima krije odgonetka njenog braka.

Moguće je da se kod Svete iz bilo kog razloga lako pojavljuje uznemirenost. Da bi nekako izašla na kraj sa svojim unutrašnjim nemirom, potrebno joj je da smesta nešto učini.  Uzgred, Sveta i nije nešto naročito uverena u sopstvenu vrednost. Ona ne veruje da je vredna pažnje i vredna kao osoba. Za potporu sopstvene vrednosti potrebni su joj podsticaji spolja. Potrebno je da te drugi ljudi pohvale, da te vrednuju kao dobru osobu. I evo, ona spasava muškarca koga vidi prvi put, a nagrada je — veće samocenjenje. Moguće je i da se javila neiskazana pomisao: „Eto kakav sam ja majstor svog zanata! Drugi ljudi bi ga možda zaobišli a ja sam ga spasila. Ja sam  heroj”.

No, naš razgovor se nastavlja.

— Koliko je muškaraca bilo na toj večeri?

— Desetak ljudi.

— Da li je neko pokušavao da vam se udvara?

— Da, ali su mi se učinili dosadni, nezanimljivi.

Sveta dalje priča kako ju je budući muž dok je bio trezan privukao tako sjajnim stranama svoje ličnosti.

Međutim, ja razmišljam o nečemu drugom. Ako je, dakle, ženi suđeno da se uda za alkoholičara, onda će od njih desetorice, čak i između dvadesetorice muškaraca ona izabrati upravo njega.

Šta se zapravo dogodilo na toj sedeljci? On je dozvolio sebi da ispadne slabić, da bude bespomoćan, čak i nesposoban da se drži na nogama, njega su „uneli” u kola. Ona je pokazala svoju bolju stranu — spasavala je, saosećavala, odlučno delovala. Suprotnosti su se srele.

 

Priča o njenom životu

 

Još u najranijem dobu, Sveta je sopstvenim očima gledala kako je njena majka postupala upravo u takvim prilikama. Na sedeljci je učinila upravo to što je radila i njena mama. Lekcije naučene u detinjstvu pretvaraju se u automatske reakcije. Muškarac ne može da se pobrine o sebi — to takvim ženama kakve su Sveta i njena mama predstavlja signal da se pobrinu za njega kako bi mu osigurale bezbednost. Najvažnije u svemu tome je što su žene zadovoljile svoju potrebu da nekoga spasavaju, da nekome posluže, da preuzmu tuđu odgovornost na sebe. Suštinski, to je spadalo u domen njegove odgovornosti — da odgovara za posledice opijanja čak i da se upleo u neku tipičnu nepriličnu situaciju. On zapravo tu odgovornost skida sa sebe, dok je ona prihvata. Krpa je pronašla svoju zakrpu.

Ustanovljeno je da se oko 60% ćerki alkoholičara udaju za muškarce koji su već oboleli, ili pak za one koji će tek oboleti od alkoholizma. Tendencija se ne narušava čak ni ako se majka razvela od ćerkinog oca (Seattle M., 1987). Po stanovištu psihologa, taj životni scenario se zapisuje u podsvesti devojčice veoma rano — do šeste godine (Bern Э., 1992).

Sveta je delovala u saglasnosti sa svojim životnim scenarijem. Slika koju je videla u gostima bila joj je bolesno poznata još iz detinjstva: pijani bespomoćni muškarac. Kroz čitav život, njena mama se maltretirala sa njenim ocem. Negovala ga je, spasavala, dajući ćerci skrivenu poruku da se upravo u tome sadrži prednaznačenje žene. Da li je mama uspela da spasi muža? Ne, ali je scenario već bio formiran. Prepraviti taj životni scenario je prilično teško, mada je u principu moguće.

Svi se mi osećamo lakše u poznatoj situaciji, sigurnije nego u nepoznatoj. A Sveta se našla u dobro poznatoj situaciji – ona se sa mamom zajedno borila za da otac bude trezan. To joj nije uspelo u detinjstvu. Time se kod nje javila još jača želja da ponovo odigra sličan životni scenario, samo ovog puta sa srećnim raspletom.

 

Iluzije

 

Žene alkoholičara silno veruju u snagu ljubavi, kao i u to da će one sigurno uspeti da „prevaspitaju” svoje muževe. Na primeru sopstvene porodice, pa čak i iz primera istorije čovečanstva može se videti da je nemoguće promeniti i prepraviti čoveka Jedino sâm čovek može promeniti sebe, a ne neko drugi. Međutim, sve žene veruju u svoju moć, sve misle da one mogu da „oblikuju ” muževe. „Ja sam te oblikovala iz onoga što si bio…” Takve žene su u vlasti iluzija.

Iluzije se pojavljuju onda kada se čovek sudari sa nepremostivim preprekama. Same iluzije dovode do još većih problema. Pre ili kasnije, neophodno je prihvatiti realnost. To biva bolno, ali drugog puta nema.

Glad za ljubavlju i samovrednovanje

 

Bez obzira na sjajna postignuća u spoljem svetu i uspešnost na poslu, Sveta ima veoma nisko vrednovanje sebe, nisko samopoštovanje. U dubini duše ona sebe nije smatrala ni sposobnom, ni talentovanom, niti vrednom ljubavi. Ona je sebe kao od šale ume da nazove „idiotom“ (tako loše izražavanje o samome sebi nije dobro čak ni u šali). Sveta nije umela da prima poklone i komplimente. Snebivala se, čak ju je bilo i sramota, kao da je ona nedostojna pažnje ili komplimenata.

Međutim, da bismo bolje razumeli zašto se Sveta tako ponaša sada kada je odrasla, potrebno je da se osvrnemo na njeno detinjstvo. Bolest od koje boluje Svetin otac sprečava ga da ispolji svoju roditeljsku ljubav. U stvarnosti, i mama i tata jesu voleli svoju ćerku ali su bili toliko okupirani problemima koje alkohol donosi u porodicu, da im nije bilo do nje. A Sveta nije donosila probleme u kuću (dete kao da je osećalo da tih „lepih“ stvari u njihovoj porodici ima i previše) — dobro je učila i bila je više nego odgovorna za svoje godine. Izgledalo je kao da takvo dete i nema potrebe za posebnom pažnjom i dokazima da je voljeno. Međutim, istina je u tome da svako dete ima potrebu za tim. Tako je kod Svete nastao nedostatak ljubavi u roditeljskom domu. U trenutku odrastanja, ona je bila gladna ljubavi.

Nesvesno, takve devojke biraju sebi za muževe problematične, a često i lakomislene muškarce — alkoholičare, promašene, koji povremeno završavali u zatvoru, nepriznate genije, razvedene, udovce sa decom… Takav me neće ostaviti, zavaravaju se one. Tipična nesrećna udaja od prvoga dana. Nedostatke muževa one vide, ali ponekad im to ide na ruku. Iz njihovih nedostataka mogu se izvlačiti potvrde svoje vrednosti: „Ja sam bolja od njega, ja se ne opijam”.

Nisko samovrednovanje, nedostatak samopoštovanja, nedostatak uverenja da one kao žene mogu biti voljene ili obdarene talentima —to su psihološke osobine žena kojima preti nesrećna udaja.

 

Bilo bi dobro da se počne sa brigom o sebi

           

Pre no što se učini bilo šta umesto drugog, a ne za drugog, upitajte sebe: Čiji je to problem? Ako je to njegov problem tada nemojte žuriti da ga natovarite na svoja krhka pleća.

Razmislite o svojim ograničenjima, o granicama svoje ličnosti. Potrebno je sagledati jasno gde prestajete Vi, a gde počinje drugi čovek.

Obično, kada odnosi nisu skladni korisno je preispitati granice. Granice — to su definisane tačke koje glase: „Eto, dotle ja mogu da idem. Eto to je to što ću ja da uradim za tebe, a ovo je ono što ja neću nikada činiti, a evo ovo neću nipošto da trpim od tebe”.

Šta činiti sa samovrednovanjem? Zdravo samopoštovanje je jednostavno poverenje u sopstvenu vrednost. Ono zavisi od toga kakvo je bilo Vaše detinjstvo, od tog sklopa okolnosti. Ali sada kada ste Vi odrasla osoba, vi ne morate da živite po scenariju napisanom još u detinjstvu. Jednostavno recite sebi: „Ja nisam gora od drugih”. A da se ne biste uobrazili i postali gordi pridodajte: „Ali nisam ni bolja od drugih. Ja sam prosto osoba koja ima svoje ljudsko dostojanstvo”.

Svakako je potrebno da se izborite sa nekim svojim strahovima.  Sopstvenim snagama je to teško. Postoje grupe samopomoći poput Al-Anon-a, postoje i poznanice koje su u sličnoj situaciji kao i vi. Ne ustručavajte se, upitajte prijateljicu: „Da li i ti takođe poludiš poput mene kada se tvoj muž negde zadrži?” Pričajte sa ljudima kojima verujete. Najzad, postoji i psihološka pomoć.

Dobro bi bilo i da naučite kako da bez agresivnosti zastupate svoje stavove.

Ne postoje nikakva pravila o tome koga smo dužni da volimo, a koga nismo, niti pravilo sa kim moramo da gradimo uzajamne odnose, a koga da izbegavamo. Upravo su nas sopstvene greške na tom putu i načinile onakvima kakvi smo danas. Dakle, nije sve bilo uzalud. Prevladavali smo teškoće i duhovno napredovali.

Sedite sa svojim voljenim u pogodnom trenutku i raspravite s njim šta vam je od njega potrebno. Samo nemojte govoriti: „Meni je potrebno da ti prestaneš da piješ”. Potrebna vam je njegova ljubav? Tako mu i recite. Ako vi sami ne možete da ga volite a da znate da vaši zahtevi neće biti ispunjeni, u tom slučaju na vašem mestu ja bih rekla sledeće: „Ako ti ne prestaneš da piješ, ja neću više moći da te volim”.

To je praktična formula: „Ako ti radiš tako, ja sam prinuđena da uradim ovako”. Samo nemojte obećavati ono što nećete uraditi, ne pretite mu razvodom. Jer, ko će vas posle toga shvatati ozbiljno?

Naučite se da zadovoljavate svoje potrebe. Na kraju krajeva, u životu je veoma malo takvih situacija koje je moguće poboljšati a da se pri tom ne pozabavimo samima sobom i ako ne budemo davali sebi ono što nam je potrebno.

 

Autor: Valentina Moskalenko, psihoterapeut, doktor medicinskih nauka.

Prevod: monah Kirijak i Miodrag Rođenkov

Izvor: Perejit.ru

 

 

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*