Брак са алкохоличарем: зашто се они никада не разводе?

Брак са алкохоличарем: зашто се они никада не разводе?

Моја пријатељица је већ 30 година удата за алкохоличара. Када је слушаш, изгледа као да код ње уопште нема живота, већ се све састоји у муци и патњи. Тако ми се и логично наметне питање: зашто се не разведе? Мој познаник који је психолог, рекао ми је да нема трајнијих бракова од алкохоличарских. О чему се ту ради?

Научници говоре да се понашање човека не усмерава само свесно већ чак још и у већој мери подсвесно. Подсвесни живот ради на принципу појачавања задовољства због једних реакција и кажњавања болом због оних других, нежељених.

Мотивација понашања је условљена психолошком наградом — задовољством и избегавањем бола.

Код особа оболелих од алкохолизма нарушен је систем награде. Наравно, исто важи и за њихове жене. Они извлаче задовољство из оних извора које здрави људи могу да одбаце или потисну. Како дакле, тај неурофизиолошки принцип делује у животу?

Коља и Оља

            Осврнимо се на брачни живот Николаја и Олге (прича је стварна, али су имена измењена). Никола има 50 година. Током последњих 25 година он пије. Управо толико је и у браку са Олгом. Он не пије сваки дан већ 3-5 дана узастопце, а потом недељу-две бива трезан. Он се већ три пута лечио од алкохолизма. После сваког лечења, трезвеност је трајала не дуже од пола године. И ево га, поново узастопно опијање али сада већ у трајању од осам дана. Криза у породици, криза на послу. Због тога су они, Коља и Оља овде код лекара. Ево и дела из нашег разговора:

Коља: Дошао сам до краја. Све у свему, доста је било. Хоћу да престанем да пијем. Толико сам зла већ нанео.

Лекар: Коме?

Коља: жени и деци. Моја Оља је златна жена, она је толико тога већ претрпела. Она је напросто света жена. Како ме је само неговала после опијања! Без ње ја просто не бих преживео.

Оља: Нисам ја никаква Светица. (У подсвести њена глава одобравајући клима: „Да, да, ја сам света. Да, он би без мене пропао.“ Ове речи она често наглас изговара код куће).

Сада у лекарској ординацији, Оља даје озбиљну изјаву: „Или ће он престати да пије, или ћу се ја развести”.

Коља није пристао на стационарно лечење, па је одлучено да се лечи амбулантно.

Коља и Оља одлазе.

Шта се потом десило? Какве су промене настале у њиховом животу? Не много битне. Поновило се све по старом. Коља је покушао да живи трезвено, али је потом пао, није успео. А шта је са Ољом? Да ли се развела? Наравно да није. Она је сама себи рекла: „Како бих могла сада да га оставим када се он толико труди да се искобеља из алкохолизма?” Више пута је понављала: „Без мене, он ће пропасти”.

Психолошка добит од кошмара

 

Коља и Оља настављају да живе у свом уобичајеном кошмару. Свако је незадовољан својим животом. Свако је незадовољан другим супружником. Међутим, највећа њихова несрећа састоји се у томе што ни једно од њих двоје се не мења. Зашто је тај кошмар уопште могућ? Зашто он толико дуго траје, ево већ 25 година?

Па, због тога што обома супружницима оваква кошмарна ситуација психолошки одговара. Та ситуација обома супружницима доноси неку психолошку награду која им је потребна, готово неопходна.

 

Какве психолошке награде добија Коља? Коју корист или добит он извлачи из ове ситуације?

 

Он воли да пије. Он се наслађује опијањем. Када се опија он доживљава подизање расположења док му трезвеност не пружа такве радости (ефекат еуфорије). Њему се допада то што алкохол смирује његове немире и умањује његову несигурност у самога себе (ефекат анестезије, избегавања бола). Њему се свиђа и сва та атмосфера драме, узбуђености, која обично прати алкохолизам (илузија о интензивности емоционалног живота).

Трезвеност му се чини празном и досадном. Међутим, он ипак периодично живи у трезвености што му дозвољава да умањи осећај кривице, да сакупи поене у своју корист, да се осети достојним човеком, да се погорди: „Успео сам да се уздржим од вотке пола године! Ако пожелим, сасвим ћу престати да пијем!”

Саучествовање у проблему. У свим тим падањима у јаму и излазака из ситуација када је бивао у јадном стању, он је задобио поприлично пуно саосећања, сажаљења и љубави са женине стране: „Драги, ја те молим, ти само покушај да не пијеш а ја ћу за тебе (читај: уместо тебе) учинити све што желиш”. Радећи на клиници где се лече оболели од алкохолизма, посматрала сам како њихове жене вуку претешке вреће са нечим укусним и слатким посластицама. Заиста пријатно, зар не?

Скидање одговорности са себе како према самоме себи, тако и према жени и деци за успостављање са њима односа искрене блискости, значи да се он плаши да буде у блиским односима. Он их одлаже за после, за период када буде био трезан.

Алкохол омогућава избегавање блиских односа као и преузимање одговорности за себе. А проблеми постоје и ужасно је непријатно бавити се њиховим решавањем.

Генерално гледано, алкохол дозвољава Кољи да избегне све оно што од њега захтева да престане да буде дете и да одрасте. Алкохол спречава професионални и духовни напредак. Духовни напредак захтева напоре (да себе принуђујемо на добро), а за Кољу је то повезано са непријатношћу а он то жели да избегне. Из истог тог разлога он избегава и одговорност, као и обавезе. Не назива се алкохолизам узалуд болешћу неодговорности.

 

А какве користи има Оља?

Премда то и није тако очигледно, ипак, из узајамних односа са Кољом Оља извлачи не мање користи од њега, као и психолошких награда. Набројмо добити Оље која сама није алкохоличар.

Пријатан је осећај да ти већ читавих 25 година издржаваш такав кошмар у којем друга жена не би проживела ни недељу дана. А и сам Коља је већ рекао да је она — светица. Страдање приближава светости, положају хероине. Једна жена је у сличној ситуацији ускликнула: „Ја сам заслужила да ме поставе на пиједестал јер сам 30 година проживела са алкохоличарем!”

Она себе доживљава као јаког супружника. Међу њима двома — она је јача. Она је жена која помаже, која се брине, она је та која доноси исправне одлуке, то је она која увек зна како треба поступити, зато и наређује: „Не пиј! Лечи се!” Њој је веома пријатно да понавља: „Он ће без мене пропасти”. Ова фраза изражава оно стање које је својствено боговима који дарују и одузимају живот. Пријатно је осећати се као Бог. Сазнање да си ти боља, снажнија, компетентнија него он доноси осећај задовољства. Одатле она и црпи подршку за своје самопоуздање (које је иначе на критично ниском нивоу), за осећај сопствене вредности.

Победник у борби за првенство. Објективно, ситуација изгледа унеколико другачије него што то умишља Оља. Коља неће пропасти без ње, али Оља није у стању да буде објективна. Њој је потребно да сматра себе бољом од њега јер је суштински њој веома лоше самој са собом. Она води непрестану борбу за прво место. Алкохолизам јој помаже да добије првенство.

Пошто је она у потпуности заокупљена проблемима свога мужа, она има прекрасан изговор за избегавање бављења својим сопственим проблемима. Она се такође плаши блиских узајамних односа са самом собом. Тако у свести добија згодну конструкцију: „Кољин проблем је алкохол, а мој проблем је — Коља. Што се осталих ствари тиче, ја сам беспрекорна”.

Дух драме, узлети, падови, прескоци из пакла у рај („Данас је трезан. Каква срећа!”). Све то, како њој, тако и њему, даје осећај интензивности емоција и испуњености живота.

Оља има дубоки проблем који се огледа у томе што се она давно одрекла својих реалних осећања. То је њен начин избегавања бола (ефекат анестезије). Она већ одавно не живи активно већ ре-активно. Она само реагује на догађаје из мужевљевог живота. Истина је у томе што је Ољин проблем — она сама, а не Коља. Међутим, она, као и он, више воли да живи у свету илузија. Она се плаши да себе сагледа онаквом каква она стварно јесте.

Ољина негодовања и претње разводом — све је то само димна завеса. Суштински, Оља, баш као и њен муж, чини управо оно што хоће да чини и живи онако како хоће да живи. Она има мужа каквог жели да има. И више од тога; само такав муж какав је Коља њој је једино и потребан. У заједничком животу с њим она има могућност да задовољи своје дубоке, животно важне потребе: да свакодневно потхрањује своју самопоштовање које је на ниском нивоу. Страдањем она задобија осећај сопствене вредности, прикрива своје слабости и своју неспособност да преусмери ток живота у одређеном правцу. Живот се не покорава њеној вољи, а да ту чињеницу призна за њу би било равно поразу.

С обзиром да је Оља замрзла своја истинска осећања, нарочито осећања као што су: љубав, нежност, поверење, спокојство, а испољава само мржњу, негодовање, гнев, страх, то се самим тим она одрекла себе и не жели да има посла са собом. Тако су сва њена осећања постала реактивна: „Он ме је довео до тога!” Она се плаши сопствене одговорности. У таквом стању њој је потребна драма алкохолизма. Ту бар није досадно.

На први поглед — Оља је јака жена, самоуверена, оштра, способна за све, не боји се тешкоћа. Али под том љуштуром скрива се — крхко, слабо биће, стално испрепадана девојчица. Она се плаши да могу да је одбаце, да је не воле. Замена за љубав је — бити некоме потребан. Када помаже мужу, она то чини из страха да не буде одбачена и невољена. У томе она чак и претерује. Он није тражио од ње да му толико много помаже.

Човек има потребу да некоме припада: породици, колективу, нацији… Постоји и потреба за доживљавањем себе као вредне, важне, талентоване и способне особе. Такође, постоји и потреба за самооствареношћу.

У браку са Кољом Оља задовољава те своје потребе. Она има осећај да припада Кољи. Тиме се она осећа јачом, опуштенијом, значајнијом, талентованијом… Све је то због тога што она себе као личност одвојену од Коље не сматра ни за шта вредно.

Они се никада неће развести. Вага се налази у равнотежи и крпа је нашла своју закрпу. Они су образовали нездрав систем у коме један део без другог не функционише. С обзиром на то, његов алкохолизам никада неће престати уколико нико од њих не преузме ризика да започне себе да мења. Ако је могуће ресурсе душе и духа упоредити са сопственим вртом, онда супружници Коља и Оља обрађују свако од њих туђи врт а не свако свој врт. На туђем имању је немогуће добити добру бербу. Немогуће је изменити другога човека. Достићи другачији квалитет живота могуће је само путем коренитих сопствених промена.

Зашто пишем о томе, о добитима или психолошким наградама које проистичу из деструктивних узајамних односа? Хтела бих да читаоцима дам до знања да такве користи постоје. О овоме непишем да би се неко постидео  Али никако не ради тога да би се неко постидео или депримирао. То није греховно нити неморално понашање. Те погодности-добитци — спадају у област сазависности, њен су саставни део. Сазависност пак — она није повод да се стидимо себе већ је то проблем на коме ми треба да радимо. Потребно је да стремимо здравијим узајамним односима и здравијим задовољствима (психолошким добитима).

Користи које од  таквих узајамних односа добијају зависни и сазависни људи блокирају или успоравају духовни напредак и оздрављење тих људи. Важно је разоткрити те препреке, одстранити их и тада ћемо узнапредовати према оздрављењу.

Када сам се нашла у породичном програму за превладавање сазависности у САД-у, чула сам од једне Американке која је била на путу оздрављења од сазависности, једноставан и јасан исказ. Да би се нешто тако отворено рекло о себи, потребно је узнапредовати у превладавању сазависности.

Американка је рекла следеће:

„Када сам још била дете, мој отац ме је сексуално злоупотребио. Следећих 20 година свог живота искоришћавала сам то како бих га емоционално и финансијски уцењивала. Увек сам, када сам то хтела могла да од њега добијем новац. Тако и нисам преузимала на себе финансијску одговорност за свој живот”.

Тек онда када је особа у стању да поштено и без страха погледа на добит коју из постојеће ситуације извлачи, она тада може дозволити себи да се више на њих и не обазире, да престане да се њима користи. Управо се у томе и састоји исцељење које тражимо. У замену за одустајање од таквих добити доћи ћемо до задовољстава која потичу из здравијих узајамних односа. Ми свој живот можемо са неким да поделимо, а не да га просто бацимо пред ноге другога човека.

 

Кораци у правцу промена

 

1. Свест о сопственим проблемима. Тај први корак и јесте — најтежи. Ни једна жена особе оболеле од алкохолизма, а радила сам психолошке третмане са стотинама људи са таквим проблемима, није упитала:

„У чему је мој проблем, помозите ми да схватим?”

Скоро све питају:

„Како да се понашам, да он не би пио?”

Бивају разочаране када схвате да, ако понашање жене има за циљ да промени мужа, да тада она неће постићи свој циљ. Могуће је мењати само своје сопствено понашање ради постизања сопствених циљева.

2. Пре но што почне да мења своје понашање жена алкохоличара може себи задати питање: „Шта ја добијам тиме што поступам на тај начин како поступам већ много година?” Први одговор ће бити: „Ништа добро не добијам”. То је нетачан одговор. Сви ми извлачимо добити из самодеструктивног понашања. Иначе наш песник не би написао:

Све, све, што пропашћу прети,

За срце смртно скрива

Неизрециво уживање –

Бесмрћа може бити залог!

А. С. Пушкин, Пир у време куге

3. Жеља да се промени. Ко од нас воли да започиње реновирање стана? То чинимо само онда када смо на то принуђени.

4. Рад на себи. То је дуг пут, и може бити пут који траје целога живота. Када сам и сама дошла у породични програм за рођаке алкохоличара, питала сам водитеља програма: „Зар је довољно тих осам дана који су одређени за породични програм?” Одговорио је: „То је добар почетак”. Да нисам и ја била у том породичном програму, тешко да бих се досетила шта треба да радим са собом.

5. Најбоље је почети рад на себи у психотерапеутској групи или у групи за самопомоћ типа Ал-Анон, или пак да се консултује са стручним специјалистом.

6. Надам се, такође, да је читање свега горенаведеног, користан почетак промена.

 

Подсетник за данас:

Данас ћу бити отворена за истраживање које ја психолошке добити извлачим из својих тешких и нездравих узајамних односа са блиском особом. Можда управо те добити и покрећу сав тај систем наших деструктивних узајамних односа. Припремаћу се да одустанем и да се више не хватам за ту своју потребу да будем део нездравог система. Спремна сам да искрено погледам сама себи у очи.

 

 

Аутор: Валентина Москаленко, психотерапеут, доктор медицинских наука.

Превод: монах Киријак и Миодраг Рођенков

Извор: Перејит.ру

 

 

 

Један коментар

  1. Ja sam druga Olja i sa duzim ,,stazom,, u braku. Sta ceka Olju za deset godina? Imace preko sezdeset godina, pozelece sa pobegne, a nece imati gde. Nece imati snage za dalje, snage za zivot. Sta ako jos ima i musku decu koja su obavezno nasledila oceve gene? Trezna medju alkoholicarima. LJubavi vise nema, ostao je gorak ukus u ustima i zelja da svemu dodje kraj.

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*