Борба са блудом – практични савети

Борба са блудом – практични савети

Под блудом се подразумева, када су у питању особе без обзира да  ли су у браку или су саме, дакле у сваком случају, постизање сексуалног задовољства у контакту – било само са својим телом, било гледањем порнографије (ментални блуд), у контакту са другом особом преко интернета, телефона (виртуелним путем), затим са особама истог пола (хомосексуалност), изопачена употреба сексуалности (са више особа, на изопачен начин – а то су они начини на које никако не може доћи до зачећа детета..) итд.

Када су у питању особе које нису у браку, под блудом се у односу на горе наведено, додатно сматра и постизање сексуалног задовољства у контакту са сваком другом особом (секс и сексуалне активности пре брака).

За особе које су у браку, под блудом се, у односу на прву групу још додатно сматра и емотивна или и телесна прељуба, ментална прељуба (у мислима, маштањима), итд. Такође се у прељуби налазе и особе које су грађански разведене али нису тражиле и добиле црквени развод брака, а почеле су да живе у грађанском браку са другом особом.

Почетак борбе са блудом ( и његовим подврстама – сексуалном зависношћу, зависношћу од порнографије) је прекид довода таквих стимулуса, предлога или слика које нам стижу кроз наша чула.

Послушајмо како о.Андреј Ткачов говори о томе у тексту „Завет учиних са очима својим“ , према стиху из Светог Писма (31. Књига о Јову) који гласи:

«Завет учиних са очима својим, да не погледам на девојку».

Код завета са сопственим очима, то је више наредба и налог. То је наређење очима да не гледају на нешто и обрнуто, да гледају где треба. Тако и Псалам 101. говори: «Не стављам пред очи своје речи (ствари) непотребне». Пред нама је ништа друго до древна забрана посматрања грешних ствари. Још није било никаквих часописа и филмова, а тако је правилно речено! Таман за нас!

И тако, аутор поменуте књиге саветује да се договоримо са очима својим, тачније да им забранимо да гледају, то што не треба.

Блуд не живи у нашој утроби и не налази се у анатомским детаљима. У крајњој мери, код мушкараца блуд живи у очима. Не видиш и миран си. Угледаш и запалиш се.

Чак је и Давид пао у ватру случајно видевши женску лепоту. Иако је он Бога у Духу знао, није му била страна присност са женама. Шта онда рећи о другима? Једни су ускраћени и оптерећени. Други уопште Бога не знају. О трећима је боље не рећи ништа.

А наша визуелизована епоха, по навици, нам све чешће баца у очи женско тело. Добро се продаје оно што се еротски рекламира. То је клише трговине. Било да је то слатка вода или нови аутомобил, свуда су двосмислени погледи, страсна лепота и хаљина која клизи са рамена. Шта има ту да се прича? Набрајање свих замки заузело би превише места.

И ето, око, вечито гладно (речено је у књизи Проповедника 1:8: «око се не може нагледати»), лако налази искушења.

Даље се искушења несметано крећу у срцу и отуда пакленим огњем спаљују читав живот човечји…Пут греха ка срцу се пружа кроз вечно гладне очи. Ђаво то зна…

Ја имам договор са својим очима. Ја такве ствари не гледам. Не гледам! Обећао сам. Обећао сам Богу и наредио очима.

Тако треба говорити са самим собом у одређеним животним тренуцима.

Колико је то успешно?

Наравно да стопа успешности не износи 100 одсто. Ето опет си погледао. Опет си пао у замку.Та очараност, то пламтење срца са овим или оним последицама је могуће, а понекад и неизбежно.

Али неопходна је борба и потребно је вратити се заветима.

Тако је и Богом изабрани народ тешко грешио, нарушавао Завет, за шта је кажњен жестоко и праведно. Међутим, после се кајао и враћао заветним, споразумним односима: Ти си наш Бог, ми смо Твоји људи. Грешили смо и нарушавали заповести Твоје («Сагреших, чиних безакоње и одбацих Твоје заповести»), али ето кајемо се. Пред Тобом се кајемо и других богова не знамо. Само Ти си Бог наш. Узгред, зар то није глас нашег Великог Поста?

Борба нам је заповеђена. Борба с поразима, али без потиштености и без жеље да се предамо услед умора.

И морамо да признамо да до пада у грех долази углавном кроз вид.

Ако су очи прозор, а понекад и огледало душе, онда се по Јеремији «смрт пење на прозоре наше и улази у дворове наше». Зар нам Господ Исус није заповедио да се боримо са очима својим, када је говорио да је лакше око ископати и сакатим ући у Царство Небеско, него са оба ока ступити у огањ, који не гасне? Није потребно да буквално себи чупамо или копамо очи. Тад ћеш постати просто једнооки грешник. Али нужна је борба. Немојте их копати, већ их одвраћајте или затварајте у одређеним тренуцима. И због тога је потребан завет са очима. Јер ипак, ви очи саме не грешите. Ви сте просто двери, које отварају пут у дубину срца. Туда жели да зађе змија и да себи створи дом. Пробај после да је одатле ишчупаш, извучеш. А срце, које је прихватило замисао змије или њен вид, отроваће ускоро сво тело, сав живот, све односе човека са његовим ближњим. Стога, чувајте очи, ваше миле.

Док мајстори варе, имате довољно памети да кажете детету: зажмури, не гледај, штетно је.

Али ако гадост кроз очи стреми да проникне у срце, онда немате довољно памети ни себи, ни ближњему да кажете: зажмури, не гледај, опасно је. Смртно опасно.

 

И то је због тога што слабо познајемо Свето Писмо. А чак и ако га знамо, ретко у стварном животу примњујемо тај мелем на ране наше савести. Навикли смо да је живот једно, а вера нешто друго, одвојено.

Већи грех не можеш ни да измислиш. Јер ако вера не руководи нашим животом, онда вере уопште и нема.

Ето вам речи у помоћ: завет учините са очима својима. Завет да не мислите о непотребном. Ако погледаш, пожелећеш, а ако око не види, тада и срце не боли. То је ефикасно оружје у духовној борби. Треба њиме да се наоружамо.

И да га никад не одлажемо.

Не помаже толико од поста осушени трбух да се смири плот наша, колико око затворено на време избавља душу и тело од усијане борбе с непознатим резултатом.

И тако, завет, завет с очима.

 

Када је у питању грех рукоблуда (самозадовољавања, мастурбације), најбољи и најконкретнији одговор и савет који смо пронашли до сада дао је о. Милан Ристивојчевић:

 

Блуд као и грех рукоблуда се може победити, сваки младић може да га победи. Некима је тешко сами да га победе, али уз духовно руковођење могу то победити под условом да буду искрени и да без стида могу да кажу своје помисли ономе ко их духовно руководи да победе ту нечистоту. Јер не треба да те стид свеже па да се не ослободиш тога, јер смо сви ми људи и прошли смо кроз то, неки су се борили и победили, а неки су се том греху препуштали и били побеђени.

 
 Људи се доста разликују, и кад је у питању рукоблуд такође, не падају сви на исти начин у тај грех. Питање је када ти обично паднеш, да ли падаш пред спавање кад лежеш, или ујутро кад се будиш из сна, или у току дана.

У зависности од тога како падаш, зависи и савет за борбу. Постоје уопштени савети за све те три ситуације, али зависи и како ти сам падаш.

 Треба да се поставиш тако да порно филмове и часописе уопште не гледаш, јер тиме скрнавиш своја чула, и уводиш себе у борбу.

Јер младића ако то гледа, не може да буде равнодушан и активирају се покрети тела, тело се успали и уђе се у борбу из које обично сластољубиви ум постаје издајник и човек пада у грех. Зато је најбоље да то уопште не гледаш, јер су ту људи јако неморалног живота, и зашто хришћанин да прља своја чула гледајући и слушајући те професионалне блуднике? А ми смо у светој Тајни Миропомазања помазали очи да гледамо оно што је добро, а не грешно, и да слушамо оно што је добро, а не оно што је грешно.

 Ако те пред спавање напада демон блуда, а то се дешава код неких кад легну у кревет и опусте тело, да им ђаво тад почне да убацује блудне маштарије и да падну тада у рукоблуд. Зато, ако се има напад пред спавање, одмах треба устати и стати на молитву док се тело сасвим не умири, а не само мало. И кад се тело сасвим умири од страсних покрета лећи на сапавање, ако се напад понови, поново устати и молити се док се тело не умири, и тада Бог да благодат да се не падне. Добро је молити се Богородици, или светим девственицима, или онима који су се показали победници у борби са блудним страстима као што су Марија Египћанка, или Мојсије Мурин.

Ујутро када се млад човек буди, често бива и природан покрет у сну полног органа, што није страст, просто то је природан покрет. Али кад се човек пробуди и има тај покрет свог органа, најбоље је одмах да устане, прошета који корак, стане на молитву, и то све одмах и прође, то је најбоље. Никако није добро да човек лежи будан у кревету затворених очију, јер му тада ђаво убацује блудне маштарије и лако се падне у рукоблуд. Значи, ако одмах не устане, онда нека отвори очи, јер ће му ђаво убацивати блудне маштарије.

 У току дана младиће често нападне демон блуда када су сами у просторији, и тада их распали на грех и падну. Треба заволети молитву, или читање духовних књига, и запослити ум свој размишљањем о божанским стварима, тада нема простора за демона блуда.

Битно је да се учиш да одбацујеш блудне помисли чим се појаве. Знаш да је то грех и чим се блудна помисао појави, ти је одбаци, и онда немаш борбу.

А ако прихватиш блудну помисао, и почнеш да се наслађујеш размишљањем о њој, пад је неизбежан.

Тек када престанеш са чињењем рукоблуда, осетићеш лакоћу у срцу и благодат Божију, осећаћеш се као нови човек. Ту благодат Бог не даје док је нечисто срце, већ тек кад се победи рукоблуд, Бог даје да се та благодат осети и радост је велика од те благодати. Дакле, вреди се уздржавати од тог греха, велика је радост души када живи чисто, и велика је похвала од Господа.

Грех рукоблуда је тежак. Прво, ми смо посвећени Богу, сви ми који смо крштени смо посвећени Богу. Наше тело је храм Духа Светога, а ко скрнави храм Божији, разориће њега Бог. Јела су за стомак и стомак је за јела, али тело није за блуд, него за Господа.

Када се ми причестимо, ми постајемо тело од тела Христовог, месо од меса Христовог, кост од кости Христове, крв од крви Христове, потајемо уд тела Христовог.

И човек када чини рукоблуд, он се тиме греши о само тело Христово, скрнави га, јер је у нама Христос.

Апостол Павле каже да ко чини рукоблуд да неће наследити Царство Божије, то можеш видети у посланиц 1. Коринћанима у глави 6 стих 9 и 10 (1. Кор. 6, 9-10) „Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије“.

 

Видели сте одломке из два текста која на практичан и конкретан начин говоре о борби са блудом. Оба текста су писали свештеници и говорили о духовним методама борбе.

Са психолошке стране бих додала да је добро да човек освести из којих психолошких разлога (не духовних, нити демонских напада) постаје подложнији да склизне у блуд. Неки од тих разлога могу бити усамљеност, досада, потреба за новином, интеракцијом (узајамношћу), утехом, миром, љубављу, блискошћу, саосећањем, подршком.

Понекад освешћивање тих потреба може да помогне да избегнемо грех блуда (и да истрајемо у завету који чинимо са очима и осталим нашим чулима) јер нас свесност о нашим искреним и истинским потребама душе води ка размишљању како их можемо остварити али на моралан, хришћански, здрав и добар начин.

Ово, наравно, не искључује духовно разумевање блуда, пада у блуд и борбе са блудом као страшћу.

О овој теми ћемо још говорити.

 

Текст приредила: Уредник сајта Има Наде

 

 


 

Референце:

  1. о.Андреј Ткачов, „Завет учиних са очима својим“, Православие.ру
  2. о.Милан Ристивојчевић „Блуд и може ли се победити грех рукоблуда“, Црква Уб

 

 

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*