Како побољшати односе са родитељима – 2. део

Како побољшати односе са родитељима – 2. део

Шта можемо да урадимо како бисмо волели своје родитеље? Много тога.

 .

Прво. Прихватите их као своје родитеље са свим њиховим недостацима.

Дубоко ми се урезао разговор са дечаком Русланом у дому за напуштену децу. Имао је 15 година али је толико тога видео у свом животу да је о неким важним стварима кроз лично искуство добио дубока и тачна знања и размишљао као зрели мушкарац. Па ни физичком снагом није заостајао за многим мушкарцима.

Као и већина његових другова из дома он је изгубио родитеље због пијанства. Међутим, без обзира на све то што је његов живот у породици био трагичан, он је говорио: „Најважније у човековом животу су родитељи – за људе који их имају. Па чак и за оне који их немају. Овде, у дому, ако будеш увредио нечије родитеље боље ти је да одмах кренеш да бежиш. Родитељи су такви какви јесу, али су твоји. Чак и ако пију и ако су те тукли.

Са човеком је већ крај ако је „запуцао“ на родитеље. Па нека пију родитељи! Ти иди на улицу и прошетај. Прошетао си, дошао кући – они већ спавају. Припреми себи да поједеш нешто, одспавај. Ако када будеш устао родитељи још спавају – ти изађи. Прошетај, дођи – они опет спавају пијани. Тако се може пола живота мирно проживети. А ако видиш водку код мајке ти је или проспи или је избаци. И моли своје родитеље да не пију.“

Већина нас је имала ипак бољу ситуацију од Руслана. Међутим, да ли ценимо што имамо те, понекада тешке људе – наше родитеље? Да ли ценимо њихову љубав према нама и све оно што су учинили за нас, почевши од трудноће, непроспаваних ноћи нашег детињства па до данас? Или више примећујемо то што сматрамо њиховим недостацима?

Ако не желите да будете гори од својих родитеља, немојте их осуђивати за њихове недостатке. Зато што постоји закон: упашћеш управо у оно што код другог осуђујеш.

Шта год било у питању су ваши родитељи. Одбацујући их, одбацујете себе саме. Зато их прихватите са свиме што је у њима. Реците себи: „То су моји родитељи! Ја их волим онакве какви они јесу!“

 .
Друго. Будите захвално дете.

Признајмо просту истину: човек може другима да пружи само оно што има. Квалитети и могућности које су имали, родитељи су дали теби. Они су можда желели да вам пруже још више али нису у стању. Када желите своју децу да научите нечему, видећете да то није могуће ако немате то исто добро у себи. Да бисте задобили добру особину потребно је доста труда.

Памтите да за цео свој живот нисте у стању да вратите својим родитељима све добро које су вам учинили. Користите могућност да им изразите своју захвалност и љубав док су живи.

.

Треће. Поштујте родитеље и помажите им.

Поштовање родитеља не представља просто „застарелу“ библијску заповест или обичај источних народа. Оно представља норму људског живота која помаже нашем благостању.

„Поштовање“ пре свега означава став поштовања унутар себе као и у разговорима о својим родитељима са другима. У спољашњем понашању, поштовање означава пажљиво и уљудно обраћање, разумну послушност, трпљење њихових немоћи, посебно у старости. Питајте их за савет у важним питањима, смирено слушајте критику и прихватите казну. Ако нисте криви, такође се заштитите поштовањем, памтећи да је ваша исправност мање важна од родитељског односа према вама.

Поштовање ће бити непотпуно и лажно ако се не буде изражавало у жељи да им се помогне, у бризи за њих и њихово здравље, помагањем у кућним пословима.

Запамтите: како се будете обраћали према родитељима, тако ће се ваша деца обраћати према вама.

 .

Четврто. Поставите себе на њихово место.

 

Чешће, посебно у ситуацијама сукоба трудите се да поставите себе на њихово место. Без овога је тешко разумети човека и изаћи ван граница свог ограниченог и егоистичног доживљаја.

 .

Пето. Верујте родитељима.

Не одбацујте без размишљања ништа што вам родитељи говоре.

Као прво, они вам не говоре да би вам досађивали, јер брину о вама. Из добре намере се често рађа разуман савет.

Као друго, имају више искуства.

Као треће, инстинкт материнског срца често шапуће тачне мисли.

 .

Шесто. Будите одговорни за себе.

Многа деца користе „политику двоструких стандарда“. Они траже да се о њима брину као о деци, а да им се истовремено омогући независност као одраслима.

То није поштено. Ако желите да будете независни као одрастао човек, преузмите одговорност за себе, између осталог и за материјалну страну заједничког живота. Радите, донесите новац у породицу. Ако не радите то – не покушавајте да стварате слику да се сами издржавате.

 .

Седмо. Молите се за родитеље.

 

Руслан, дечак из дома ми је причао: „Мајка мог друга је раније пила. Он је почео да је моли да престане, почео је да се моли за њу. Она га је слушала и све мање и мање пила. Међутим, када је престала да пије већ је имала цирозу јетре. Умрла је. Да је раније престала да пије, мој друг не би сада живео у дому“.

То што је мајка по молитви сина престала да пије није неко изузетно чудо. То је уобичајен плод усрдне и неодступне молитве. Молитва је у стању да учини све! Она може оно што не може да се добије ни на један други начин.

 

Пошто је Бог љубав, а молитва представља обраћање Богу, онда је нормално да је у питањима љубави молитва јако важна. Најједноставнију молитву „Господе, благослови моје родитеље“ можеш изговорити много пута током дана, када ти ум није заузет послом или учењем. Ако се речи молитве буду изговарале искрено, са осећањем, ни једна реч такве молитве неће бити узалуд. Свака реч ће повећати љубав између вас.

Наравно, можете се молити и за здравље родитеља, за њихов мир, побољшање ваших односа и друге заиста добре ствари.

Када родитељи умру (смрт не представља прекид нашег конфликта са њима ако он није решен за време живота) једино нам молитва и остаје. Наша молитва за њих је бесцено благо које им је потребније више од свега и због чега ће нам опростити све лоше што је постојало.

Питање је само да ли имамо стрпљења да се молимо за блиску особу стално. То је јасан показатељ колико ми љубимо наше родитеље.

* * * * *

У мери таквог рада на себи биће све лакше и лакше да трпите родитељске недостатке, опраштате им, не „експлодирате“. Ако се ипак то и деси и увредите их – брзо им затражите опроштај, чак ако у нечему и нисте у праву. Пут љубави који сте изабрали захтева да, ради мира, чините све што од вас зависи.

Затим ћете осетити да више волите своје родитеље. Открићете у њима такве особине за које нисте ни веровали да постоје. Ово ће утицати на ваше обраћање њима.

Родитељи ће осетити промене које се у вама дешавају и сами почети да се мењају.

Због ненавикнутости понекада бива страшно тешко да затражимо опроштај. Страшно је учинити први корак. Страшно је поверовати у добре особине људи.

Лакше ћете победити овај страх ако будете одлучили да у прво време не очекујете од родитеља никакве брзе промене. Њима је још теже да се измене него вама и потребно је да прође време. Немојте захтевати ништа од њих, захтевајте само од себе. Када човек захтева само од себе, нико не може да му засмета, нити да га заустави.

Драги моји, пуно среће!

аутор: Димитрије Семеник, православни психолог

Први део текста можете прочитати на овом линку.

© Realisti.ru
© Imanade.org (превод)

3 коментара

  1. Poštovani,
    verujem da ćete nastaviti temu poboljšanja odnosa s roditeljima, pa bih htela možda da sugerišem nešto što će se naravno ticati mene lično, ali sigurna sam da nisam jedina (nažalost) koju bi to zanimalo.
    Pitanje je sledeće: da li je molitva za roditelje dovoljna ili treba lično sa njima „raspraviti“ neke nerazrešene situacije iz prošlosti? Konkretno, mislim na svog oca, koji se nikad za mene nije ni zanimao, ni raspitivao, osnovao je novu porodicu, koju nažalost više nema i ostao je sam. Ja sam njemu zaista sve oprostila, od srca, u sebi, ali da li treba i lično da ga posetim, da mu to kažem ili je molitva dovoljna? Ja imam 38 godina i imam želju da s njim razgovaram, ali da li je to neophodno? Jer, ko zna šta nosi dan, a šta noć, kad će nam doći kraj na ovom svetu, a ne bih da zažalim što neke stvari nisam rešila dok mogu.

    Dragana

  2. Divan tekst i sve je istina… Hvala i vama koji ste preneli tekst i autoru, pomogli ste mi puno u jednom teskom trenutku. Tako i vama Bog pomogao i svako vam dobro dao! Na mnogaja ljeta!
    p.s. da li mozete da objavite jos nesto od istog autora?

  3. Divan tekst,zaista je probudio neke emocije u meni!Ponekad je potrebno da covek procita ovako nesto i probudi se iz svog egoisticnog sveta,potrebno je da mu neko otvori oci.Hvala !!!!! :)))

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*