Depresija i nesanica

Depresija i nesanica

Nesanica je vrlo raširena tegoba. O tome govori i podatak da 10% svih recepata koji se prepisuju za medikamente čine sredstva za spavanje.

Poremećaji sna mogu nastati kao posledica neurotičnih poremećaja (kako se obično kaže „na nervnoj bazi“), psihijatrijskih i neuroloških bolesti. Depresija je često praćena konstantnim poremećajima sna.

Da je nesanica uvek pokazatelj neke bolesti? Ne, nije uvek tako. Ona često nastaje zbog promene vremenske zone na koju je čovek navikao, mesta ili uslova za spavanje. U vezi sa tim treba analizirati niz okolnosti povezanih sa zdravljem, režimom rada i odmora i po mogućstvu ukloniti uzroke koji su izazvali poremećaj sna.

Posebno ću ukazati na to da ja najrašireniji uzrok poremećaja sna – nervna napetost, stalna nervoza, „kratak fitilj“. Dobro je poznato da čovek može da obavi veliku količinu posla, da mnogo toga stigne i da pritom sačuva unutrašnji mir. Nervna napetost o kojoj se radi u ovom slučaju je često problem ličnosti, a ne uslova teške stvarnosti koja nas okružuje.

Razlikuju se poremećaji prilikom uspavljivanja, poremećaji dubine i dužine sna, poremećaji buđenja i dnevna sanjivost. I jasno je da svaki od ovih oblika pormećaja donosi masu problema.

San je osetljiv moralni barometar. On se menja (pogoršava se, poboljšava se) u zavisnosti od našeg duhovnog stanja. Dobar, čvrst san daje Gospod.

Na osnovu iskustva znam da kada zbog različitih uzroka čovek žrtvuje večernje molitve on žrtvuje i dobar san. Loše se spava posle rđavih razgovora, posle grehova koji muče dušu. „Sunce da ne zađe u gnevu vašem“, poučava nas Sveto Pismo. Čovek treba da ide na počinak pomirivši se sa svima (lično ili ukoliko to nije moguće zbog odsustva kontakta sa osobom – molitveno).

Za vreme lekarskog prijema onim pacijentima čije je srce otvoreno za veru ponavljam dobro poznate istine: treba da se molimo ujutru i uveče, da zakrštamo pred počinak sobu i postelju, da pijemo svetu vodu i kropimo njome dom, da čitamo Jevanđelje, da prizivamo u pomoć Svetitelje i Anđela čuvara, da pozovemo u kuću sveštenika i da osveštamo stan (ako nije osveštan), da s verom i pokajanjem pribegavamo Tajnama Crkve. Jednom rečju, treba živeti hrišćanski.

Ako vam se ne spava – dozvolite sebi da ne spavate. Ne opterećujte se mislima o snu i o njegovom brzom nastupanju. Često čovek više pati od sekiracije zbog nesanice nego od nje same.

Individualne potrebe za odmorom i snom su različite kod svakog konkretnog čoveka. Važno je osluškivati sebe, poznati sebe i rešiti koliko je vremena potrebno za san. Jednom čoveku je neophodan noćni san u trajanju od osam sati, drugom je dovoljno šest sati. Ako, na primer, ovi ljudi zamene mesta, prvi će osećati tegobe zbog nedovoljnog sna, a drugog će namučiti tako dug san.

Kasno veče je vreme za mirna dela i lagane razgovore. Prošetajte pre spavanja. Odrecite se obilne večere. Provetrite spavaću sobu. Krevet ne treba da bude previše mek. Visina jastuka treba da bude takva da maksimalno pomogne prirodnosti položaja i opuštenosti mišića. Postoje zapažanja da posteljina tamnih tonova pomaže umirenje nervnog sistema.

Pred spavanje se može popiti pola čaše tople vode i pojesti kašičica meda. Istuširajte se toplom vodom ili zagrejte noge u kadi. Od davnina je poznata korist parnog kupatila za otklanjanje napetosti i pobošljanje sna.

Ako vam ne dolazi san nemojte se mučiti. Smirite se, pomolite se, udišite svež vazduh, popijte gutljaj svete vode. Ako problemi sa snom nisu povezani sa nekom ozbiljnom bolešću, sutra će san sigurno biti čvršći, dublji i duži.

Reći ćemo nešto detaljnije o lečenju medom. Njegova efikasnost je opšte poznata; ono daje vrlo dobre rezultate prilikom neurastenije, nervne napetosti, posle obavljanja dugog i psihički teškog posla.

Bugarski naučnik Stojmir Mladenov nudi sledeću šemu lečenja medom: 100-120 grama cvetnog meda od pčela dnevno u toku 2,5-3 nedelje. Ujutru i uveče treba uzimati po 30 grama meda, a posle ručka 40. uveče med treba rastvoriti u čaši hladne vode i piti pola sata pre spavanja. 10-12 dana od početka lečenja bolesnici ili osobe sa poremećajima koji su nagoveštavali bolest po pravilu dobro spavaju, pojavljuje se bodrost, povećava se radna sposobnost.

Da li čovek može samostalno da uzima tablete za spavanje? Naizgled, ništa prostije, čovek uzima tabletu i tone u san. Međutim, ni iz daleka nije uvek sve tako prosto i divno. Kao prvo, osoba se tako navikava na većinu preparata za spavanje. Ona vremenom više ne može da spava bez tableta i stalno mora da povećava doze. Kao drugo, pogoršava se njeno raspoloženje i sledećeg dana, a posebno u prvoj polovini, ona oseća težinu u glavi, smanjenu radnu sposobnost, nastaje osećaj razbijenosti. Kao treće – remete se mehanizmi prirodnog sna i da bi se normalizovali potrebno je vreme. Zato preparate za spavanje treba uzimati samo po lekarskoj preporuci.

autor: Dimitrijev Avdejev, psihijatar, psiholog

Tekstovi sa ključnim rečima:

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*