Kako pravilno izaći iz krize (VIDEO)

Kako pravilno izaći iz krize (VIDEO)

Ruski pravoslavni krizni psiholog Mihail Hasminski, radeći u pravoslavnom centru krizne psihologije pri hramu Hristovog Vaskrsenja (na Semenovskoj u Moskvi), imao je prilike da razgovara sa puno ljudi koji su dolazili u stanju životne krize – od bračnih, porodičnih, roditeljskih, preko mladalačkih, studentskih kriza do kriza u veri.

U ovom kratkom video snimku Hasminski pojašnjava kako pravilno izaći iz krize tj. koji je prvi korak.

Na ovaj snimak pravoslavnog psihologa kratko bih dodala sledeći komentar:

Nije slučajno naglasak na reči „pravilno“, jer to je najčešće onaj element koji nam nedostaje.

Ponekad nam se čini da smo izašli iz krize, ali smo zapravo napravili neki odbrambeni mehanizam koji nam je pomogao da preživimo krizu, međutim, u novim životnim okolnostima smo sebi pridodali nov problem rešavajući prethodni.

Ili se događa da osoba tokom patnje tokom krize koja joj postaje nepodnošljiva razvija tzv. „sekundarnu dobit“ – uviđa da takvo teskobno stanje donosi i određene pogodnosti (bliski ljudi poklanjaju više pažnje i saosećanja, ne zahtevaju od osobe da preuzme svoje dužnosti i odgovornosti u porodici, ima alibi za izbegavanje donošenja važnih životnih odluka, zatim alibi za životne nedaće i neuspehe, itd).

Da bismo zauzeli pravilan stav prema krizi potrebno je najpre da kao hrišćani znamo da se ništa, ama baš ništa na ovom svetu ne dešava mimo – ili dejstva Božije Volje ili Božijeg dopuštenja.

Znati razlikovati šta je šta i koji su razlozi nevolja koje su nas snašle su ključni elementi za izlazak iz krize na pravilan način – tada ćemo ne samo izaći iz životne krize već će i naša vera u Božije staranje o nama izaći zrelija i čvršća.

 

Urednik sajta Ima nade

***

 

***

KAKO PRAVILNO IZAĆI IZ KRIZE?

 

Dobar dan.

 

Dogodilo se i događa – čovek je dospeo u neku krizu.  Uzmimo na primer, razvod, ili loše odnose u porodici.

 

Šta možemo da uradimo da se kriza reši na neki način?

 

Dobro. Tugovali smo, treba da sledi neki postupak,  određeno delovanje, menjanje sebe. Recimo, ako dete padne, mi sačekamo da se isplače, ne zabranjujemo to. Međutim, čekamo da se podigne, otrese prašinu i krene dalje.  Tada ćemo i smatrati da je dete naučilo da prevaziđe neku nevolju, povredu.

Isto tako je i sa krizom.

 

Međutim, stručnjaci koji pomažu ljudima, psiholozi,  jako često vide drugačiju sliku: čovek je pao, ali ne želi da se podigne.

To jest, on plače, rida, pati, ali ne želi da se podigne.  Ako se ne bude podigao, on i neće prevazići tu situaciju.

 

Na primer, u pomenutom razvodu, ako je razvod već rešena stvar,  ne treba samo žaliti sebe, iako je i to ponekada  moguće i neophodno, već treba i staviti tačku na sve.

Ili poći i potruditi se na pomirenju.

 

U slučaju smrti bliske osobe, nije dovoljno samo patiti,  potrebno je nešto učiniti i za svog bližnjeg, tj. dela milosrđa,  molitve za upokojenog, a ne samo samosažaljenje  koje zatim prelazi u naviku i zatim čoveku još teže.  Formirao se obrazac ponašanja. To je prilično ozbiljan problem. To nanosi štetu samom čoveku, šteti onima koji su pored njega.  To donosi tzv. „sekundarnu dobit“ osobi koja pati, njoj postaje teško da se toga odrekne.

 

Još jednom ponavljam: treba i tugovati i plakati,  ali je pritom neophodno delati.

 

Sećate se priče o žabi  koja je upala u mleko i izašla tako što ga je pretvorila u maslac.  Mislim da su ljudi koji su izmislili ovu narodnu priču  upravo ovo i imali u vidu, da upravo tako čovek treba da postupa u životu.  Čovek ne treba da se bavi samo patnjom. Potrebno je da se malozamislimo nad ovim, kako vam ovo može biti od pomoći.

 

Hvala vam.

 

Autor: Mihail Igorevič Hasminski, ruski krizni psiholog

Preveo za ImaNade.org: Stanoje Stanković

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*