Kako poboljšati odnose sa roditeljima – 2. deo

Kako poboljšati odnose sa roditeljima – 2. deo

Šta možemo da uradimo kako bismo voleli svoje roditelje? Mnogo toga.

 .

Prvo. Prihvatite ih kao svoje roditelje sa svim njihovim nedostacima.

Duboko mi se urezao razgovor sa dečakom Ruslanom u domu za napuštenu decu. Imao je 15 godina ali je toliko toga video u svom životu da je o nekim važnim stvarima kroz lično iskustvo dobio duboka i tačna znanja i razmišljao kao zreli muškarac. Pa ni fizičkom snagom nije zaostajao za mnogim muškarcima.

Kao i većina njegovih drugova iz doma on je izgubio roditelje zbog pijanstva. Međutim, bez obzira na sve to što je njegov život u porodici bio tragičan, on je govorio: „Najvažnije u čovekovom životu su roditelji – za ljude koji ih imaju. Pa čak i za one koji ih nemaju. Ovde, u domu, ako budeš uvredio nečije roditelje bolje ti je da odmah kreneš da bežiš. Roditelji su takvi kakvi jesu, ali su tvoji. Čak i ako piju i ako su te tukli.

Sa čovekom je već kraj ako je „zapucao“ na roditelje. Pa neka piju roditelji! Ti idi na ulicu i prošetaj. Prošetao si, došao kući – oni već spavaju. Pripremi sebi da pojedeš nešto, odspavaj. Ako kada budeš ustao roditelji još spavaju – ti izađi. Prošetaj, dođi – oni opet spavaju pijani. Tako se može pola života mirno proživeti. A ako vidiš vodku kod majke ti je ili prospi ili je izbaci. I moli svoje roditelje da ne piju.“

Većina nas je imala ipak bolju situaciju od Ruslana. Međutim, da li cenimo što imamo te, ponekada teške ljude – naše roditelje? Da li cenimo njihovu ljubav prema nama i sve ono što su učinili za nas, počevši od trudnoće, neprospavanih noći našeg detinjstva pa do danas? Ili više primećujemo to što smatramo njihovim nedostacima?

Ako ne želite da budete gori od svojih roditelja, nemojte ih osuđivati za njihove nedostatke. Zato što postoji zakon: upašćeš upravo u ono što kod drugog osuđuješ.

Šta god bilo u pitanju su vaši roditelji. Odbacujući ih, odbacujete sebe same. Zato ih prihvatite sa svime što je u njima. Recite sebi: „To su moji roditelji! Ja ih volim onakve kakvi oni jesu!“

 .
Drugo. Budite zahvalno dete.

Priznajmo prostu istinu: čovek može drugima da pruži samo ono što ima. Kvaliteti i mogućnosti koje su imali, roditelji su dali tebi. Oni su možda želeli da vam pruže još više ali nisu u stanju. Kada želite svoju decu da naučite nečemu, videćete da to nije moguće ako nemate to isto dobro u sebi. Da biste zadobili dobru osobinu potrebno je dosta truda.

Pamtite da za ceo svoj život niste u stanju da vratite svojim roditeljima sve dobro koje su vam učinili. Koristite mogućnost da im izrazite svoju zahvalnost i ljubav dok su živi.

.

Treće. Poštujte roditelje i pomažite im.

Poštovanje roditelja ne predstavlja prosto „zastarelu“ biblijsku zapovest ili običaj istočnih naroda. Ono predstavlja normu ljudskog života koja pomaže našem blagostanju.

„Poštovanje“ pre svega označava stav poštovanja unutar sebe kao i u razgovorima o svojim roditeljima sa drugima. U spoljašnjem ponašanju, poštovanje označava pažljivo i uljudno obraćanje, razumnu poslušnost, trpljenje njihovih nemoći, posebno u starosti. Pitajte ih za savet u važnim pitanjima, smireno slušajte kritiku i prihvatite kaznu. Ako niste krivi, takođe se zaštitite poštovanjem, pamteći da je vaša ispravnost manje važna od roditeljskog odnosa prema vama.

Poštovanje će biti nepotpuno i lažno ako se ne bude izražavalo u želji da im se pomogne, u brizi za njih i njihovo zdravlje, pomaganjem u kućnim poslovima.

Zapamtite: kako se budete obraćali prema roditeljima, tako će se vaša deca obraćati prema vama.

 .

Četvrto. Postavite sebe na njihovo mesto.

 

Češće, posebno u situacijama sukoba trudite se da postavite sebe na njihovo mesto. Bez ovoga je teško razumeti čoveka i izaći van granica svog ograničenog i egoističnog doživljaja.

 .

Peto. Verujte roditeljima.

Ne odbacujte bez razmišljanja ništa što vam roditelji govore.

Kao prvo, oni vam ne govore da bi vam dosađivali, jer brinu o vama. Iz dobre namere se često rađa razuman savet.

Kao drugo, imaju više iskustva.

Kao treće, instinkt materinskog srca često šapuće tačne misli.

 .

Šesto. Budite odgovorni za sebe.

Mnoga deca koriste „politiku dvostrukih standarda“. Oni traže da se o njima brinu kao o deci, a da im se istovremeno omogući nezavisnost kao odraslima.

To nije pošteno. Ako želite da budete nezavisni kao odrastao čovek, preuzmite odgovornost za sebe, između ostalog i za materijalnu stranu zajedničkog života. Radite, donesite novac u porodicu. Ako ne radite to – ne pokušavajte da stvarate sliku da se sami izdržavate.

 .

Sedmo. Molite se za roditelje.

 

Ruslan, dečak iz doma mi je pričao: „Majka mog druga je ranije pila. On je počeo da je moli da prestane, počeo je da se moli za nju. Ona ga je slušala i sve manje i manje pila. Međutim, kada je prestala da pije već je imala cirozu jetre. Umrla je. Da je ranije prestala da pije, moj drug ne bi sada živeo u domu“.

To što je majka po molitvi sina prestala da pije nije neko izuzetno čudo. To je uobičajen plod usrdne i neodstupne molitve. Molitva je u stanju da učini sve! Ona može ono što ne može da se dobije ni na jedan drugi način.

 

Pošto je Bog ljubav, a molitva predstavlja obraćanje Bogu, onda je normalno da je u pitanjima ljubavi molitva jako važna. Najjednostavniju molitvu „Gospode, blagoslovi moje roditelje“ možeš izgovoriti mnogo puta tokom dana, kada ti um nije zauzet poslom ili učenjem. Ako se reči molitve budu izgovarale iskreno, sa osećanjem, ni jedna reč takve molitve neće biti uzalud. Svaka reč će povećati ljubav između vas.

Naravno, možete se moliti i za zdravlje roditelja, za njihov mir, poboljšanje vaših odnosa i druge zaista dobre stvari.

Kada roditelji umru (smrt ne predstavlja prekid našeg konflikta sa njima ako on nije rešen za vreme života) jedino nam molitva i ostaje. Naša molitva za njih je besceno blago koje im je potrebnije više od svega i zbog čega će nam oprostiti sve loše što je postojalo.

Pitanje je samo da li imamo strpljenja da se molimo za blisku osobu stalno. To je jasan pokazatelj koliko mi ljubimo naše roditelje.

* * * * *

U meri takvog rada na sebi biće sve lakše i lakše da trpite roditeljske nedostatke, opraštate im, ne „eksplodirate“. Ako se ipak to i desi i uvredite ih – brzo im zatražite oproštaj, čak ako u nečemu i niste u pravu. Put ljubavi koji ste izabrali zahteva da, radi mira, činite sve što od vas zavisi.

Zatim ćete osetiti da više volite svoje roditelje. Otkrićete u njima takve osobine za koje niste ni verovali da postoje. Ovo će uticati na vaše obraćanje njima.

Roditelji će osetiti promene koje se u vama dešavaju i sami početi da se menjaju.

Zbog nenaviknutosti ponekada biva strašno teško da zatražimo oproštaj. Strašno je učiniti prvi korak. Strašno je poverovati u dobre osobine ljudi.

Lakše ćete pobediti ovaj strah ako budete odlučili da u prvo vreme ne očekujete od roditelja nikakve brze promene. Njima je još teže da se izmene nego vama i potrebno je da prođe vreme. Nemojte zahtevati ništa od njih, zahtevajte samo od sebe. Kada čovek zahteva samo od sebe, niko ne može da mu zasmeta, niti da ga zaustavi.

Dragi moji, puno sreće!

autor: Dimitrije Semenik, pravoslavni psiholog

Prvi deo teksta možete pročitati na ovom linku.

© Realisti.ru
© Imanade.org (prevod)

3 komentara

  1. Dragana says:

    Poštovani,
    verujem da ćete nastaviti temu poboljšanja odnosa s roditeljima, pa bih htela možda da sugerišem nešto što će se naravno ticati mene lično, ali sigurna sam da nisam jedina (nažalost) koju bi to zanimalo.
    Pitanje je sledeće: da li je molitva za roditelje dovoljna ili treba lično sa njima „raspraviti“ neke nerazrešene situacije iz prošlosti? Konkretno, mislim na svog oca, koji se nikad za mene nije ni zanimao, ni raspitivao, osnovao je novu porodicu, koju nažalost više nema i ostao je sam. Ja sam njemu zaista sve oprostila, od srca, u sebi, ali da li treba i lično da ga posetim, da mu to kažem ili je molitva dovoljna? Ja imam 38 godina i imam želju da s njim razgovaram, ali da li je to neophodno? Jer, ko zna šta nosi dan, a šta noć, kad će nam doći kraj na ovom svetu, a ne bih da zažalim što neke stvari nisam rešila dok mogu.

    Dragana

  2. Divan tekst i sve je istina… Hvala i vama koji ste preneli tekst i autoru, pomogli ste mi puno u jednom teskom trenutku. Tako i vama Bog pomogao i svako vam dobro dao! Na mnogaja ljeta!
    p.s. da li mozete da objavite jos nesto od istog autora?

  3. Divan tekst,zaista je probudio neke emocije u meni!Ponekad je potrebno da covek procita ovako nesto i probudi se iz svog egoisticnog sveta,potrebno je da mu neko otvori oci.Hvala !!!!! :)))

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*