Kako poboljšati odnose sa roditeljima (1. deo )

Kako poboljšati odnose sa roditeljima (1. deo )

Odsustvo međusobnog razumevanja, istinski toplih odnosa pravog poverenja  predstavlja veliki bol u životu mnogih ljudi. Da li ste primetili šta se događa sa nama kada nam se dogodi čak i manja svađa sa roditeljima kada ih mi nečim uvredimo ili povredimo? Na duši postaje nekako hladno i suvo, teže je verovati u sebe i voleti druge.

Ukoliko je, pak, sukob sa roditeljima ozbiljan i dugotrajan često se možemo osećati veoma nesrećno i depresivno, a neke osobe čak pokušaju i da se ubiju. Ukoliko se događa da nas roditelji indirektno ili otvoreno proklinju (tipa „bolje da te nisam ni rodila“, „nisi mi više sin“ što takođe predstavlja proklinjanje), imamo osećaj kao da nam se život se pretvara u pakao. Na dete koje je prokleto obrušavaju se životne nesreće i često ne umire od starosti (autor ovog teksta misli isključivo na situacije kada roditelj , kako kaže vladika Nikolaj, prokune dete „na pravdi izrečeno“, kada je dete učinilo velik greh prema roditelju. Samo tada se roditeljska kletva obrušava na dete.  – komentar urednika sajta).

Svađa sa roditeljima je nalik na odsecanje korenja drvetu. Mali sukob je odsecanje dela korena i kao posledicu ima delimično sušenje grana. Veliki sukob predstavlja  odsecanje svih korenova i potpuno propadanje drveta. Ne znamo kakav je mehanizam ispunjavanja tog zakona. Međutim, ovaj zakon deluje, potvrdu nalazimo i u Svetom Pismu („Kletva majke razrušuje do temelja“) i svaki čovek ako pažljivo promatra može da se uveri i na sopstvenom primeru.

Ovaj zakon deluje i obrnuto. Blagoslov, svetli odnos roditelja prema nama je suprotnost prokletstvu. Kada su roditelji zadovoljni nama i mi smo puni snage, zdravlja i uspeha. „Poštuj oca svojega i mater: ovo je prva zapovijest s obećanjem: da ti dobro bude, i da dugo poživiš na zemlji“, govori apostol Pavle. (Ef. 6:2)

Zato je za nas krajnje važno da imamo što mirnije i toplije odnose sa roditeljima (kao i sa bakama i dekama). Mnogo važnije nego sa ljudima u koje se zaljubljujemo, sa prijateljima ili sa pretpostavljenima. Međutim, kako je ponekada teško sačuvati dobre odnose sa našim roditeljima, posebno dok živimo sa njima!

Ne razumeju nas, ne žele da nas čuju, ne veruju nam. Isuviše su ravnodušni ili su isuviše zahtevni. Često traže ono što oni žele, a ne mi. I pritom posežu čak i za tim da nam biraju prijatelje, voljene osobe i profesiju.

Postoje roditelji koji postavljaju pitanje samo da ne bi ostavili ni kamen na kamenu od našeg odgovora. Dakle, ništa ne radimo kako treba i ni za šta nismo. Zar roditelji ne razumeju kako su nam važne njihove reči, kakav ogroman uticaj oni imaju na nas? Ako nam oni sve vreme govore kako je sve loše kod nas, zar nije jasno da će nakon takvih reči još teže biti da svoju budućnost učinimo srećnom? Zašto nas ne obodre, ne posavetuju nas da verujemo u svoju snagu? To je tako lako učiniti!

Često roditelji od deteta traže ono što mu sami nisu dali, niti vaspitali u njemu. Kako je to moguće – ni jednom u životu ne reći sinu ni jednu nežnu reč, a zatim ga optužiti: „Ti si tako grub!“?

Kako to boli! Kako ne shvataju da je problem u njima? I da je za dete nežnost mnogo važnija nego za roditelje nežnost od strane deteta, jer dete ne može da se nauči da bude nežno ako oni ne budu nežni sa njim.

Kako je moguće čuti za svoju ćerku na roditeljskom sastanku da je „moralni izrod“ (po rečima razrednog starešine) i došavši nakon toga kući, optužiti je da je takva? A ćerka nema više tri godine već trinaest i ona vrlo dobro zna ko ju je učinio takvom. Kako ne eksplodirati kada slušaš takve optužbe? Ako eksplodiraš spolja – ispašće skandal, ako to uradiš unutar sebe – razbolećeš se.

Bukvalno kod polovine porodica koje poznajem odnosi roditelja i dece su teški. Majke, drugačije ne može da se kaže, prosto uništavaju svoje ćerke. Ni sinovima često nije lakše.

Kako istrpeti sve to? Kako razumeti? Da li se može ispraviti?

Ne treba misliti da se ta situacija može promeniti samo ako odemo iz kuće. Čak i kada odrasli, inteligentni čovek dospeva u tešku situaciju u većini slučajeva je ne rešava bekstvom, već kroz promenu svog odnosa prema situaciji. Čovek koji je u stanju da pročita ovaj tekst na internetu može radeći na sebi uticati na svoj odnos sa roditeljima. Iako niko ne govori da će biti lako, niti da će uspeh biti potpun.

Prvi korak za rešavanje problema je – razumevanje.

Šta je uzrok što ti odnosi sa roditeljima nanose toliko ogorčenja? U većini slučajeva postoje dva uzroka:

1. Tvoji roditelji istinski ne znaju da vole.

2. Ti ne umeš istinski da voliš.

Hajde da ovo detaljnije razmotrimo.

.

Prvi faktor –  Roditelji ne znaju da vole istinski.

Ako roditelji ne znaju da vole to se, pre svega, vidi u njihovim međusobnim odnosima. Javljaju se sukobi, prevare, razvod. Ako nisu ni bili u braku to je već sam po sebi znak odsustva umeća da se voli. Svaka rana koju nanose jedno drugom ranjava i tebe. Ako se rastaju onda oni, uz svu dobru želju, nisu u stanju da ti pruže punoću ljubavi i primer zdravog porodičnog života koji ti je toliko neophodan.

Rastali se oni ili ne, njihovo odsustvo umeća da vole pokazuje se i u odnosu sa tobom. Nedostatak razumevanja, nepoverenje, nestrpljenje, surovost i egoizam mogu da pokazuju čak i roditelji koji smatraju za sebe da umeju da snažno vole. A zapravo snaga emocija nije uvek jednaka snazi ljubavi.  Ljubav može biti prava, a može biti i glupa i egoistična, posebno kod majki, pogotovo kod samohranih majki. Svi znaju za slučajeve kada majka nesvesno stavlja sina na mesto muža koga nema, igra sa njim igre „muža“, a zatim se trudi da razruši njegov privatan život kada dete odraste, kada roditelji po neumoljivom zakonu života moraju da ustupe prvo mesto u srcu svog deteta drugoj osobi.

.

Drugi faktorVi ne umete da volite.

Ako imate dvadeset godina ili manje niste krivi što ne umete da volite jer „iver ne pada daleko od klade“. Ali to ne znači da treba da od sebe skrivate svoj problem. Ako ne vidite problem nećete ga ni rešiti.

Dakle, kako stvari stoje – i vama je svojstven egoizam. I najverovatnije je da u vama ima više egoizma u odnosu prema roditeljima nego kod njih – u odnosu prema vama. Takve su porodične uloge. U ranom detinjstvu samo dobijamo od roditelja, ništa ne dajemo zauzvrat i navikavamo se da smatramo roditelje osobama koje su dužne da nam pružaju. Naš brojač tačno beleži ono što nam nisu pružili, ne uzimajući u obzir ono što nam daju svaki dan. Mi ne primećujemo da smo im dužni astronomsku sumu za koju je već vreme da počnemo da otplaćujemo ako želimo da vratimo makar mali deo. Celu sumu nikada nećemo vratiti. Nećemo uspeti.

Vi takođe nemate strpljenja i razumevanje u odnosu prema roditeljima. Da li ste obraćali pažnju na to da je većina vaših sukoba u suštini ipak zbog onoga šta je za vas najbolje? Možda su vaši roditelji egoistični i u nečemu nisu u pravi, ali ih ipak vaši interesi i vaša sreća brinu mnogo više, nego vas njihova dobrobit.

Na primer, svađate se jer ste isuviše kasno došli kući i mogli ste zbog toga da postradate, a ne zbog toga što mama ustaje isuviše rano da bi ti pripremila doručak i još otišla na posao na drugi kraj grada, zbog čega je previše umorna i njeno zdravlje se pogoršava.

Da li ste se nekada stavili na mesto svojih roditelja? Da li ste razmišljali da su u nekim situacijama zahtevi roditelja, čak i u grubljoj formi, izazvani upravo ljubavlju, a ne egoizmom. Zamislite da ste na njihovom mestu i da volite svoje dete, kako biste postupili sa svojim detetom?

Ako pažljivo i pošteno pogledate na svoje odnose sa roditeljima videćete pre svega da oba faktora postoje. I vi i vaši roditelji ne umete da volite istinski. A u nekim slučajevima prosto nemate naviku da vodite razgovor niti da se pristojno ponašate.

Dakle, da biste poboljšali odnose neophodno je da se učite da razumete i volite jedni druge.

 .

Odakle krenuti?

 

Normalno, najispravnije bi bilo da se krene od roditelja tj. da oni počnu da rade na sebi. Njima je lakše da utiču na nas, nego nama na njih.

Da, to će biti pravilno samo u slučaju da sami roditelji na neki način dođu do spoznaje da je neophodno da se promene.

Na žalost, vama najverovatnije neće poći za rukom da im to objasnite. Zašto? Zato što je čovek sposoban da primi bescene istine samo u posebnim trenucima svog života.

I znanje iz ovog teksta neće ostvariti u svom životu svi koji ga pročitaju, već samo oni u čijem životu je nastao takav posebni trenutak kada više ne želite da živite kao ranije, kada ste spremni da ponovo osmislite sopstveni život i zakoračite korak napred na lestvici novog, boljeg života.

Tako je i sa vašim roditeljima. Teško da su oni sada spremni da čuju pouke kako da žive i to posebno od vas. Oni naivno misle da će, ako te poslušaju, poljuljati svoj autoritet u vašim očima. I onda neće moći da utiču na tebe izbavljajući te od različitih opasnosti.

Zato je pred nama samo jedan put – put uticanja na faktor na koji nam je lakše da delujemo. „Počni sa sobom“ – ovo je opšti princip ispravljanja svih odnosa.

To jest, nama je potrebno da se sami učimo da volimo svoje roditelje. To zvuči nekako neprirodno, nenormalno – da dete bude odgovornije i u izvesnom smislu odraslije nego njegovi mama i tata.

Međutim, tako se često i događa u životu – da dete spasava roditelje. Dete, koliko god godina imalo, 15 ili 35, mlađe je od svojih roditelja i zato je manje okovano navikama, obrascima mišljenja i ponašanja. Dete jasnije oseća nedostatke u svojim odnosima sa roditeljima. I lakše mu je da prihvati mogućnost promene. Zato, ukoliko ste spremni da delujete u svom interesu i interesu svojih roditelja – delujte. U vašim rukama je više od pola uspeha. Kao prvo, imate snage da se sami naučite da volite roditelje i samim tim isključite faktor broj dva. Kao drugo, ljubav uvek rađa ljubav i vi možete da utičete i na ljubav roditelja prema sebi – upravo svojom ljubavlju a ne rečima. Ne znamo koji ćete stepen uspeha postići u ovom segmentu, ali je bez sumnje to da nijedan vaš iskreni napor neće biti uzaludan.

Naravno, jako nam je žao sebe samih. I, s jedne strane, imate za čim da žalite. Sa druge strane, zbog žaljenja prema sebi vama je samo gore. Ova žalost je štetnija od samog uzroka koji je izaziva. Osim toga žalost, kao i svaka druga misao koja izaziva bol, laže kada govori da su tvoji uslovi za život mnogo gori nego kod dece dobrih i mudrih roditelja. Kao prvo, gde su takvi idealni roditelji i koliko ih je? Kao drugo, ako imate nedostatak u jednom segmentu, u drugom ste dobili mnogo više. Ranije ste počeli da se učite samostalnosti, upravljanju svojim životom, imate više šanse da otkrijete Onoga Ko vas voli više nego roditelji i Koji vam može pomoći. Kako je govorio car David u Psalmima: „Jer otac moj i mati moja ostaviše me; ali Gospod neka me prihvati“ (Ps. 27:10).

Nastaviće se…

autor: Dimitrije Semenik, pravoslavni psiholog

© Realisti.ru
© Imanade.org (prevod)

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*