Имам проблем… ја сам хомосексуалац (питање свештенику)

Имам проблем… ја сам хомосексуалац (питање свештенику)

Питања постављена руском православном свештенику Георгију Максимову у вези са хомосексуалношћу:

 

– Имам проблем… ја сам хомосексуалац, имам момка и ја га волим. Да ли могу да уђем у храм? Да ли је ово смртни грех? А ако пожелим да се исповедим, да ли ће ме свештеник истерати?

 

о.Георгије: Исповест има смисла само онда када постоји чврста жеља одрицања од греха. Све што води ка греху није истинска љубав. Када би грех био горак нико не би учинио ниједан грех. О томе се и ради, да сатана представља човеку грех као нешто слатко, занимљиво, итд.

Постепено грех сраста са човеком и тешко је, а често болно, отргнути га од себе. Међутим, ако се то не учини, грех ће наставити да разара Ваш живот овде и води Вас у пропаст након смрти. Ваши односи изграђени греху, воде и Вас и тог момка у пакао. Ако Вам је он заиста драг, Ви не бисте желели да он буде у паклу након смрти. Значи, чак и ради тога да му пружите могућност спасења, прекинули бисте односе са њим.

 

– Зашто сам се родио као хомосексуалац? И да ли могу да посећујем храм?

 

о.Георгије: Нико се не рађа као хомосексуалац. Та лаж је кренула од истраживања Сајмона Ле Веја 1991. године[1] и која је постала врло популарна. Међутим, ниједно од многобројних истраживања то није потврило.

 

Можда је на то (хомосексуалну склоност код особе која је поставила питање, прим.уред.Има наде) утицало окружење или неке чињенице из Ваше животне историје, али на крају крајева, у питању је Ваш избор. Он није неизменљив и Ви сте слободни да тај избор измените. Ако сте одлучили да одбаците грех хомосексуализма и борите се са овом страшћу, онда, наравно, Ви можете посећивати храм и чак се и исповедити.

 

[1] Simon LeVay, британско-амерички неуролог који је 1991. објавио истраживање у вези са мушком хомосексуалношћу. И сам је био хомосексуалац. Истраживао је разлику у структури хипоталамуса између хетеросексуалних и хомосексуалних мушкараца.

1994.године је и сам изјавио да никакву генетску предиспозицију за хомосексуалност није нашао. Међутим, остале интересне групе су наставиле да интерпретирају налазе Ле Вејовог истраживања онако како њима одговара, тврдећи да је пронађен центар за хомосексуалност у мозгу. (прим.уред.Има наде)

 

 

Превод за ИмаНаде.орг: Станоје Станковић

Руски извор: сајт о.Георгија Максимова

 

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*