Trening gordosti ili do čega dovodi „lični razvoj“ bez pokajanja

Trening gordosti ili do čega dovodi „lični razvoj“ bez pokajanja

Danas je u modi samousavršavanje. Za osobe koje žele da postanu bolje,  zdravije, bogatije organizuju se treninzi rasta ličnosti, kursevi samo-obnavljanja organizma, biznis-treninzi polova. Reklama ovih treninga obećava „pozitivne promene u svim životnim oblastima“. O načinu na koji ovakvi treninzi deluju na čoveka i koje su njihove posledice razgovaramo sa psihologom pravoslavnog kriznog centra Mihailom Hasminskim.

 

– Pretpostavimo da je osoba odlučila da krene na kurs koji obećava da će joj nakon završetka promeniti sudbinu, da će osoba steći samouverenost ili da će novac početi da se prosto lepi za nju kao za magnet. Šta da očekuje? I kako uopšte izgledaju ovi treninzi?

– Treninzi koji obećavaju rešavanje sličnih ciljeva zasnivaju se na želji da se dostignu ciljeva bez posebnog rada na sebi. Na primer, ako niste sigurni u sebe pomoći će vam da vidite svoje nedostatke koji ometaju komunikaciju. Iz ovog stanja postoje dva izlaza. Prvi je rad na ispravljanju nedostataka na šta se i orijentiše unutrašnji rad. Međutim, ovaj put je težak. Mnogo je lakše nedostatke smatrati za vrlinu i prosto zažmuriti na njih. Sugerisati sebi da u pitanju nije nikakav nedostatak. To se i radi na treninzima ličnog rasta. Dalje sledi sugestija da ste vi veoma sposobni, da imate ogroman broj mogućnosti, da ste u stanju da vladate životnim događajima, da svaki čovek predstavlja „delić Boga“ ili da je čak i ravan Njemu. Na taj način osoba biva ispunjena nerealnim predstavama o sebi tako da na kraju počinje da robuje slici koju je sama izmislila, zaljubljuje se u tu sliku. Izvrnuta, nerealna osećanja potvrđuju da je osoba predivna i moćna i ona počinje da predstavlja a ponekada čak i da nameće tu predstavu drugima.

To nije ništa novo. Sve ove iluzije grade se na gordosti. Potrebno je zapaziti da se ni u jednoj religiji gordost, samouverenost i smatranje sebe jednakim Bogu ne smatra za vrlinu. Đavo je pao upravo zato što je precenio sebe. Adamu i Evi je pre samog Pada bilo obećano: „bićete kao bogovi“.

– Međutim, često osobe koje su završile ove kurseve govore da se njihov život izmenio na bolje, da im je posao krenuo uzlaznim tokom.

– Neko vreme nakon treninga čovek zaista može da se nalazi u stanju koje je blisko euforiji. Ranije mu mnogo toga nije polazilo za rukom, a na treningu je osetio da za njega nema ničeg nedostižnog, da je on izgleda mnogo bolji i uspešniji nego što je i mogao da pomisli. Na određeno vreme situacija se menja, on može početi bolje da zarađuje i postane sigurniji u sebe. Ali na račun čega? Na račun mobilizacije unutrašnjih psihičkih i psiholoških resursa koji postoje u svakome. Međutim ovi resursi nisu bezgranični, mogu se porediti sa dopingom u sportu. Nakon mobilizacije i trošenja unutrašnjih zaliha neizbežno će nastupiti kriza i opustošenje.

I zaista, pre ili kasnije čovek se svejedno ipak suočava sa problemom koji ne može da reši. Sve to nanosi razarajući udar po umišljenosti naduvanoj na sličnim kursevima. Mehur od sapunice puca i nastupa razočarenje. Osoba na kraju shvata da je stekla samo iluziju sopstvene moći. U stvarnosti nije se promenila na bolje sama osoba, već jedino njegova predstava o sebi. Slične psihološke metamorfoze nisu ništa više do autosugestija. Ispostavlja se da se realno tvoja ličnost i lepa slika koju si zamislio ne podudaraju. Duša je ostala u svom zapuštenom stanju, daleko od dobrog i lepog, baš kao i ranije. A to upravo i jesi ti. Sve ostalo je ništa. Istina se veoma teško doživljava. Osoba shvata da su na kursu prefinjeno manipulisali njome, da je dala veliki novac, a sve to da bi istrošila svoje resurse na izmišljenu sliku o sebi. Žalosna slika.

– Ali iluzija može da traje godinama. Zbog čega?

– Često se osobi koja učestvuje na treningu sugeriše da rukovodioci grupe, kojima se primakao imaju skoro pa sveštena znanja i da se zato razlikuju od drugih. Drugi članovi grupe se takođe utvrđuju u takvom mišljenju i potvrđuju međusobno lažne predstave. Da bi to potrajalo duže potrebno je ljude držati u grupi „istomišljenika“. Zato se u nekim slučajevima ne podstiče komunikacija van grupe što predstavlja  klasično podsećanje na sektu. Sem toga obično je na sličnim kursevima obuka organizovana po stepenima. Platio si i završavaš prvi stepen. Hoćeš da čuješ o svojoj veličini još jednom? Plati za drugi stepen.

– Da li ubeđenje da uspeh predstavljaju večna mladost, udobnost, lep život i stvara potražnju za sličnim kursevima?

– Osobi se podmeću falsifikati uspeha koje guta kao udicu. Dalje se već može voditi gde god se poželi, prilagođava lažna realnost u saglasnosti sa maštanjima koje osoba ima.

U hrišćanstvu uspeh predstavlja iskorenjivanje grehova, borba sa strastima kroz svest o sopstvenoj paloj prirodi. Želite da upravljate događajima? Za početak se izbavite od strasti koje upravljaju vama. Pogledajte na sebe realno, pokušajte da se izborite sa gresima. U gordosti je takav cilj nemoguće ostvariti jer gorda osoba ne vidi svoje nedostatke: svaka nepravda ima veze sa njom, sve je usmereno protiv nje i neko drugi je odgovoran za njene poroke. To i jesu simptomi poremećaja. Ako osoba razmišlja na ovaj način njoj se onda i predlaže ono što odgovara njenim poremećenim predstavama.

– Mnoštvo poziva ljudi koji organizuju ove kurseve samousavršavanja zvuče hrišćanski, jer vole da govore o ljubavi prema sebi i bližnjem, o praštanju.

– A još predlažu i dobra dela. I članovi grupe podržavaju ovakve pozive. Stvara se iluzija da ljudi duhovno rastu. Međutim, mi tu zapravo imamo jedno veliko NIŠTA. Zašto se to radi? Pravoslavna Crkva govori da dobra dela sama po sebi nemaju nikakvu vrednost. Ona su potrebna da bismo se naučili da saosećamo, volimo, učinimo svoju dušu boljom kroz pomaganje bližnjem. U grupama „rasta ličnosti“ motivacija je drugačija,  želi da se potvrdi sopstvena lažna veličina i značaj. Ništa korisno duša ne stiče od toga, jedino se mehur sapunice gordosti još više duva.

Što se tiče praštanja Sveti Oci tvrde da je iskreno opraštanje bližnjem moguće samo uz pokajanje. Da bi oprostio drugom neophodno je da shvatiš da nisi bolji od njega, to jest, potrebno je da vidiš da si gori od drugog! Kako na sličnim treninzima uvideti da si gori od drugog ako sebe vidiš kao moćnog vladara životnih okolnosti? O pokajanju se na ovim treninzima ne govori, jedino o praštanju sebi što i nije neophodno da se uči jer mi i onako neprestano sebi praštamo i sebe opravdavamo.

– Kako da se čovek sa takvim iskustvom „rasta ličnosti“ vrati u stvarnost?

– Praktično je nemoguće ubediti ga da se nalazi u obmani. Osoba je dala novac i do kraja će insistirati da nije naivac koga su prevarili atraktivnom iluzijom. Živeti osećanjima mnogo je lakše od razumnog mišljenja, analiziranja, učenja, pokušaja da se pronađe sopstveno mesto u realnom. Životu. Koliko god se trudio neće biti baš toliko visoko kao što se tamo predstavlja.

Grupe „rasta ličnosti“ se kao po pravilu formiraju od ljudi koji se boje da zagledaju duboko u sebe, uvide svoje nedostatke. Lakše nam je da odemo negde i za sopstveni novac stvorimo iluziju da je sve u redu. Tako niču slične zajednice i ljudi trče tamo samo da ne snose odgovornost za sopstveni život.

– Ipak, šta se može reći čoveku koji veruje da je našao posebni put koji mu omogućava da ostvari sve njegove mašte, da postane „ravan Bogu“?

– Ja bi takvoj dečurliji posavetovao da shvate da se njihov organizam sastoji iz ćelija koje poseduju celokupnu sliku organizma sadržanu u DNK. Ćelije se potčinjavaju zajedničkom planu, svake sekunde ulaze u najsloženije međusobne odnose. Svaka ćelija dobija svoju hranu, o njoj brine čitav organizam. Međutim, ona je ipak samo deo koji radi na celini. Može da se pojavi ćelija koja govori: „Šta će meni organizam i njegov plan? Ja sama jesam ceo organizam! Želim da trošim bez mere. Nema granica za moje samousavršavanje i potrebe. Bolja sam od svih ostalih i ne želim da umirem.“ Ova ćelija je –  maligna. Ona zaista brže raste ali jedino u iscrpljenom organizmu. To je najteža bolest. To je prava slika kuda nas vode centri za razvoj ličnosti i para-psihologija: „Ti si u stanju da uradiš sve. Nema nikakve volje Božije, postoji samo tvoja volja.“

Svi takvi treninzi predstavljaju širenje metastaza po društvu, nametanje psihologije maligne ćelije. Ako osoba to shvati možda će poželeti da se vrati u stvarnost, prestati da bude bog sebi samom.

Za ljude koji su postali svesni da ovakvi stavovi koje su usvojili ne realno ne funkcionišu već predstavljaju samo rezultat autosugestije postoje dva izlaza: govoriti da je život užasan a oni sami dobri, ili priznati da je njihova sopstvena predstava o sebi i životu bila lažna i da treba učiniti napor, raditi na sebi i zaista početi sa promenom. Jedino je u ovom slučaju moguć povratak u realnost.

 

Autor: Mihail Hasminski, pravoslavni  krizni psiholog

Izvor: Pravmir.ru

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*