Težnja ka finansijskom boljitku – greh ? (pitanje psihologu)

Težnja ka finansijskom boljitku – greh ? (pitanje psihologu)

Pitanje:

Poštovana, zanima me da li je gordost ili egoističnost ta koja nas tjera da radimo više, jer smatramo i želimo bolji život (finansijski nezavisniji). Ili treba da se pomirimo sa svojom situacijom kakva god da je?
Ako je balans rješenje, kako da dođemo do istog?

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

 

Poštovana,

Želje kao što su sticanje finansijske nezavisnosti, bolji život, veća primanja, stabilan i pošten izvor prihoda, dobar posao – same po sebi nisu ništa loše, niti predstavljaju gordost i egoističnost.

Ono što ove želje može učiniti lošim je naša preterana privezanost za njih – tačnije, ukoliko od tih želja napravimo „idola“ kome se u našem srcu posvećujemo i klanjamo.

Na psihološkom planu se to naziva u nekim manifestacijama radoholizmom (preterani rad i zavisnost od njega, eng. workaholism) a u drugim – menadžerskim sindromom. Međutim, tu sekularna psihologija pokazuje svoju manjkavaost, jer osim opisivanja ovih pojava (njihovih simptoma i toka),  predlaganja prevencije  i preporuka da se uspostavi balans između različitih svojih želja , poslovnih i privatnih težnji, umerenog rada, pronalaženja mere i balansa kako bi se izbegla ova stanja, nema u svom „vidokrugu“ objašnjenje zašto se dešavaju ovi psihički poremećaji .

Psihologija samo, na neki način, „evidentira“ da ovakva psihička nastrojenja utiču negativno na čovekovo zdravlje, a počesto narušavaju i odnose takve osobe sa svojim bližnjima kao i na radnom mestu, umanjuje radni elan, radnu efektivnost i sveopšte zadovoljstvo življenja. Ponekad pretpostavlja da u osnovi leže neka neadekvatna životna uverenja koja smo usvojili u detinjstvu (npr. „voleće me samo ako sam marljiva“, „moram da budem najbolji da bih bio dovoljno dobar“ „uči i radi samo da bi imala svoj dinar, da ne bi zavisila od muža kao ja“), ili neki psihički mehanizmi koji su nam u detinjstvu bili korisni da bismo se adaptirali na neke životne okolnosti, ali da su kasnije postali neadaptivni mehanizmi.

 

Pravoslavno duhovno iskustvo, međutim, poseduje odgovor zašto nastaju ovakvi poremećaji, kako da postignemo taj željeni balans, i na koji način možemo proceniti da li smo na zdravom putu kada su naše želje u pitanju :

Ako bilo koju želju (pa i najlepšu – ovo posebno naglašavam jer je ljudima najlakše da objasne sebi da želeti nešto što je loše ne valja, međutim nađu se zbunjeni kada su u pitanju želje koje su same po sebi lepe, plemenite, korisne i dobre) stavimo u našem srcu ispred Boga , kao važnije od Boga – naćićemo se u problemu , kako duhovnom tako i duševnom, a vrlo često i telesnom i međuljudskom.

Preispitajte se šta Vam je najvažnije , za čim Vaše srce „gori“ – život u Hristu ili finansijska nezavisnost po svaku cenu. Tako ćete znati da li je to nešto što želite duhovno nezdravo i ako jeste – kako da se sa tim izborite kako biste zadobili unutrašnji mir i zadovoljstvo.

Upućujem Vas da pročitate na tu temu moj detaljan odgovor na ovom linku , posebno od podnaslova „Stavljanje sopstvenih (pa i najlepših) želja na prvo mesto u našem srcu – ispred Boga“ do kraja.

Naš prota Dušan (Kolundžić), koji je dobrovoljno i dragovoljno pristao da pastirski pregleda moje odgovore na ovom sajtu, na ovo moje pismo dodaje i sledeće:

„Postoje pozitivni primeri ljudi koji su se trudili na svom materijalnom obezbeđenju, ali nisu zapostavi dušu (radili su i za svoju dušu, bili su zadužbinari). Materijalno obezbeđenje, pa i bogatstvo, hrišćaninu ne smeta da ugodi Bogu, jer ga može iskoristiti ne samo za svoje, već i za dobro svojih bližnjih.

Bog blagosilja i vrednuje rad, osuđuje lenjost (priča o talantima u Svetom pismu – primer čoveka koji je svoj talanat u zemlju zakopao), Bog je čoveku zadao rad već u raju, samo što mu je posle greha rad postao teži (u znoju lica svoga).“

 

Želim Vam svako dobro i svaki dobar poredak u Vašoj duši i srcu,

 

Urednik sajta „Ima nade“

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*