Да ли је корисно бавити се јогом и медитацијом? (одговор православног психијатра)

Да ли је корисно бавити се јогом и медитацијом? (одговор православног психијатра)

Одговара руски православни психијатар Димитриј Авдејев:

Медитација је средство саморазвијања и самоусавршавања које се примењује у источњачким мистичним праксама. Ево како изгледа употреба медитације у јоги. Класична јога састоји се од осам повезаних степена, који обухватају практично цео „арсенал“ телесних и душевних функција. Медитација се активно користи на последња два степена. Седми степен „дхијана“ учи јогина способности да посматра један исти објекат, без одвлачења пажње, током дужег временског периода (управо то је медитација). А осми степен, који се назива „самадхи“, води јогина, који је научио медитацију, ка „растварању свога Ја у апсолутној свести“. Ова „свест“, по учењу јоге, крунише напоре „по­движника“ блаженством и дарује „духовно виђење“, тј. способност да јасно разликује истину и лаж.

Свештеник Владимир Јелисејев у књизи „Православни пут спасења и источњачка и окултна мистична учења“ пише о овоме следеће: „Медитација и њени плодови нису духовно виђење у коме нестаје духовно слепило; то је пракса лажних слика и осећаја, којима се дух још више заслепљује, зато што упада у замку неуобичајених и привлачних доживљаја, одакле ни он сам више не жели да изађе. У медитацији нема додира и присуства Светога Духа, као што нема ни покајања – тог неопходног услова духовног виђења. Без покајања нема очишћења од греха, а у неочишћену душу неће ући Дух Свети, јер је речено:

„У лукаву душу неће ући премудрост, и неће обитавати у тијелу поробљеном гријехом, јер Свети Дух Премудрости удаљује се од лукавства, и уклања се од неразумних умовања, и постидјеће се неправде која се приближава“ (Прем. Солом. 1,4-5)[1].

Треба, такође, објаснити још нешто. Индуси који проповедају јогу поричу Божанско откровење у оном смислу како га схватају хришћани. По њиховом уверењу, откровење не долази из неког посебног извора, већ је оно откривање вишег „Ја“ у самом човеку. Следећи овакав поглед на свет, учитељи јоге, као и индуизма, своје ученике уче да су они делићи самог божанства, и да уз одређени напор могу да достигну светост и моћ.

Као што се види из наведеног, јога је – антихришћанство.

Свештеник Родион у књизи „Људи и демони“ веома тачно пореди тврдње јогина са мислима охолог Денице који је пао са неба и постао сатана (Књига пророка Исаије 14, 14).

Хришћанин се узда у Господа, у Његову милост и благодат, ни најмање у себе, у сопствену немоћ и грехове.

 

Неки људи баве се јогом и медитацијом, како сами кажу, само ради физичког усавршавања. Јеромонах Сера­фим (Роуз), који је подробно проучио овај проблем, недвосмислено тврди да бављење овим „источњачким премудростима“ само ради телесног здравља већ припрема човека за одређене духовне ставове или, чак, доживљаје, што он сам, свакако, не може ни да претпостави.

Имао сам при­лику да се више пута сусретнем са тешким поремећајима психе код људи који су се дуго бавили јогом и медитацијом.

 

 


Референце:

[1] Текст о. Владимира Јелисејева објављен је на српском језику у књизи Јање Тодоровић „Од звезда ка Богу“ (Манастир Ћелије, Ваљево, 2000,2.изд. 2005).

 

Аутор: Димитриј Авдејев, православни психијатар

Извор: „100 питања православном психотерапеуту“, издавач Ризница, Земун, 2012.год.

Припрема: ИмаНаде.орг

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*