O smislu nevolja – odgovor pravoslavnog psihologa (VIDEO)

Sigurno da nema osobe koja u nekom trenutku u svom životu nije dospela u ozbiljan problem ili joj se dogodila velika nevolja. Ako smo verujući ljudi, možemo se zapitati „zašto je Bog dopustio da nam se ovako nešto desi“.

Pravoslavni psiholog Viktorija Borisovna u ovom video snimku sažeto objašnjava koliko je važno na pravilan duhovan način sagledati celu situaciju i tek onda, sa potpunim prihvatanjem i razumevanjem smisla, biti u stanju da zaista primenimo savet Svetog Ignjatija Brajnčaninova koji je rekao da prilikom nevolja treba govoriti: „Slava Bogu za sve“.

Ja bih dodala da, bez poverenja u Boga i shvatanja svog mesta u poretku stvari kao i razumevanja kako Bog zaista deluje u našem životu nije moguće odistinski, bez zadrške, bez spoljašnjeg glumljenja pred samim sobom i Bogom, autentično izgovoriti ove duboke reči „Slava Bogu za sve“.

Urednik sajta Ima nade

KOJE JE RAZMIŠLJANJE PRAVILNO:’ZAŠTO?’ ILI ‘RADI ČEGA’?

Dobar dan, dragi moji.

Danas ćemo porazgovarati o jednostavnom pitanju: ‘Zašto se meni događa sve ovo?’

Koliko često u svom životu kažemo reči poput ovih: ‘Zašto? Gospode, zašto meni ovo?’

Ovde se zapravo čuje naša uvređenost prema Bogu: ‘Ne, ja to ne mogu da izdržim, ne mogu, ja sam dobar čovek, zašto se sve ovo meni događa?’ ili ‘Zašto meni ovakvi roditelji?’, ‘Zašto ja sve ovo moram da trpim?’.

Pitanje ‘Zašto?’ je apsolutno besperspektivno, ne vodi ni do kakvog odgovora. Pitanje ‘zašto’ je potpuno besmisleno, ono nas konstantno primorava da tražimo neka objašnjenja, ali nam ne daje suštinu, jer najvažnije što treba da pitamo i sebe i Gospoda je, obratiti Mu se: ‘Radi čega mi je ovo? Gospode, radi čega mi je ovo? Šta treba da shvatim?’

Zato što nam je svako iskušenje koje prolazimo dato radi nečega.

Mnogo radim sa pacijentima koji stradaju od raka, bavim se onkopsihologijom, u pitanju je zasebna grana psihologije sa jako teško bolesnim ljudima. Vrlo je teško shvatiti radi čega je to.

Postoje dve vrste odnosa. Ili ‘zašto?’ ili ‘radi čega?’ Ovo je veoma važno, jer pitanje ‘Radi čega?’ predstavlja smisleno pitanje, ono nam daje mogućnost da spoznamo smisao: radi čega se to dešava, sve ovou vezi sa mnom i ljudima oko mene? Šta na ovaj način želi da mi kaže telo, jer telo nikada nije naš neprijatelj. Odnos: ‘potrebno je boriti se sa bolešću’, bolest je došla, ona želi nešto da kaže, šta se dogodilo u mom životu, da se prikrala neka greška, možda neke neobrađene duševne povrede, možda jako mnogo preživljenog što ne mogu da ostavim, možda neka nemogućnost da se živi punoćom života.

Teška bolest nas susreće sa čime? Susreće nas sa temom smrti, sa činjenicom da smo smrtni, da nećemo živeti večno.

I kada sebi postavljamo pitanje: ‘radi čega?’ imamo mogućnost da proživimo, osetimo, budemo u tome, kažemo jako važne reči. Koliko često mi govorimo: ‘Volim te?’ Ponekad nam je to jako teško da kažemo.

Ili odnos: ‘Pa kako da li te volim, to se ionako podrazumeva, zar se ne vidi da ja delima to pokazujem?’ Ne, ponekada to nije dovoljno i važno je reći: ‘Volim te, vi ste mi toliko važni, oprostite mi’.  Zamoliti za oproštaj od bliskih ljudi i od Boga zamoliti. To je vrlo, vrlo važno.

U pitanju je svojevrsno pomirenje sa sobom i drugim ljudima.

I kada postavljamo pitanje: ‘radi čega?’ tad nalazimo smisao za sebe, onda i naš život dobija smisao, i naša stradanja koja smo preživeli dobijaju smisao.

Čovek ne može da živi bez stradanja, mi sve vreme nešto proživljavamo, ne možemo da se nalazimo sve vreme u euforičnom stanju – ‘sve je super’.

Hteli mi to ili ne, moramo mnoge stvari da prevaziđemo i samo u tom prevazilaženju čovek odrasta i raste. Da, ja to i ne želim možda, ali je to jedini način da ličnost odraste.

I naš duhovni put predstavlja ushođenje ka Bogu, ka Ocu, to je put koji traje ceo život, to je vertikala života koja  nije moguća bez proživljavanja nekih trenutaka. Niko nas na rukama tamo neće doneti.

Zato postavite sebi to pitanje: ‘radi čega?’ I kada nađete odgovor na ovo pitanje, onda sve dobija smisao i naš život postaje ispunjen tim smislom. Tada imamo mogućnost da kažemo ‘Slava Bogu za sve’.

Autor: Viktorija Borisovna, pravoslavni psiholog

Prevod za ImaNade.org: Stanoje Stanković