Misli i kako im se suprostavljati

Misli i kako im se suprostavljati

Veoma koristan tekst koji rasvetljava temu pomisli, misli i duhovne borbe, i uopšte te jednako stvarne a nevidljive duhovne stvarnosti u kojoj obitava svakodnevno čovekov um i duša. Bili mi toga svesni ili ne.

Urednik sajta Ima nade

Misli i kako im se suprostavljati

Jeromonah Venedikt Svetogorac

 

Kao što je prirodno da u stene okeana udaraju talasi,

tako će i čovek, sasvim sigurno, biti izložen udarima pomisli“

Sveti Jefrem Sirijski

 

Uvod

 

Pored neminovnih problema sa kojima se čovek u molitvi suočava, nalaze se i razne pomisli koje ulaze u njegov um.

Ova knjižica nije plod stručnog rada na ovu važnu temu o razmišljanju i rasuđivanju. Pred vama je dorađeni tekst koji nije izgubio svoj prvobitni način izlaganja, razgovora vođenih u prošlosti. Kako ima mnogo onih koji se bore sa nepristojnim i nečistim pomislima i čak onih koji zbog toga dižu paniku, ovaj pokušaj je učinjen da Hrišćanin u svojoj borbi može razumeti šta su to pomisli, odakle dolaze, šta donose i kako se izlazi sa njima na kraj.

Ako nekome ovaj mali rad bude na duhovnu korist, neka se moli za one koji su ga trudom izradili

 

Jeromonah Venedikt

 

Predgovor

 

U našem vremenu znanja i tehnologije, vremenu prepunom saznanja koji se tiču prirode čovekovog tela i duše, još uvek smo žedni Istine, koju nam je ostavio naš Spasitelj i Gospod, Isus Hristos, pored onoga što su dali Njegovi Svetitelji i naši Sveti Oci Crkve.

Ne možemo biti Hrišćani, ako ne razumemo i ne verujemo u potpunosti, u ono što nam naš Gospod govori. On nas upozorava na postojanje zloga, i pokazuje tačno kako da to zlo pobedimo, da ne bi ono pobedilo nas, decu Hristovu. Hrišćanin, koji tek ulazi u veru svojim prvim koracima lestvice prema Hristu, bez sumnje će doživeti mnoge divne trenutke u njenom jačanju. U toku ovoga putovanja lestvicom prema Hristu, javiće se želja da čovek uroni sebe duboko u Hristu. To je ona tačka, u njegovom duhovnom putovanju, kada će ući u borbu sa svojim pomislima. Javiće se želja da se ispita svaka pomisao pojedinačno i odredi da li ona dolazi od Hrista ili ne. Čovek će biti iznenađen učestalošću misli koje dolaze od đavola i njegovog društva.

U ovom dobu prepunom iskušenja, osoba koja nije u braku, može imati neprilične misli, a koja je u braku, može razmišljati o razilaženju od svog bračnog partnera. Ovo doba napretka tehnologije dozvoljava nam da se razdvojimo i uništimo svoje porodice kao da su one bezvredne pojave, stvarajući tako nezalečive rane svojim voljenima i samima sebi, našim dušama u našem telesnom zdravlju. Dogodiće se čak i trenuci kada će i sama molitva izgledati nemoguća!

Znamo od sveznajućih psihologa, da su naši snovi i misli uzrokovani, potisnuti željama i strahovima, međutim, naš Gospod nas uči da, uopšte, ne smemo prihvatati iskvarene misli, jer su i one same greh.

“A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani čoveka. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule. I ovo je što pogani čoveka. “ (Matej 15:18-20)

U borbi protiv misli moramo neprekidno držati na umu reči Gospoda: “Budite sveti, jer sam Ja Svet“ (1 Pt. 1:16) i verovati da će nas On rukovoditi “Ja sam koji govori s tobom“ (Mesija) (Jovan 4:25-26)

Naš Gospod nam govori: “Bog je Duh; i koji Mu se klanjaju u duhu i istini treba da se klanjaju. Zaista vam kažem: ko Moju reč sluša i veruje Onome Koji Me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život“ (Jovan 5:24)

“Niko ne može doći Meni ako ga ne privuče Otac koji Me posla: i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 5:44)

“Svaki koji čuje od Oca i nauči, dolazi k Meni“ (Jovan 6:45)

“Ja sam hleb života“ (Jovan 6:35)

“Ja sam hleb živi koji siđe s neba: ako ko je de od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je Moje , koje ću ja dati za život sveta“ (Jovan 6:51)

“Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete Telo Sina Čovečijega i ne pijete Krvi Njegove, nemate života u sebi. Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima život večni; i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6:53-54)

“Ovce Moje slušaju glas Moj, i Ja njih poznajem, i za Mnom idu. I Ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz Moje ruke. Otac Moj koji Mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca Moga! Ja i Otac jedno smo. “ (Jovan 10:27-30)

“I Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva sa vama vavek“ Duha Istine, Koga svet ne može primiti, jer Ga ne vidi, niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirote; doći ću k vama. Još malo i svet Me više neće videti, jer Ja živim, i vi ćete živeti. U onaj dan znaćete vi da sam Ja u Ocu Svome, i vi u Meni u Ja u vama. Ko ima zapovesti Moje i drži ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi, toga će ljubiti Otac Moj, i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam. “ (Jovan 14:16-22)

“Ako me neko ljubi, reč Moju držaće, i Otac Moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njega ćemo se nastaniti“ (Jovan 14:23-24)

“Mir vam ostavljam“ (Jovan 14:27)

“Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji“ (Jovan 14:49)

“Ja sam čokot, a vi loze“ (Jovan 15:5)

“A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu“ (Jovan 16:13)

“Oče sveti, sačuvaj ih u Ime Tvoje, one koje si Mi dao, da budu jedno kao Mi“ (Jovan 17:11)

“Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zloga. Od sveta nisu, kao ni Ja što nisam od sveta“ (Jovan 17:15-17)

“Kao što Ti Mene posla u svet, i Ja njih poslah u svet“ (Jovan 17:18)

“Koji nije sa Mnom, protiv Mene je; i koji ne sabira sa Mnom rasipa. Kada nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta, tražeći pokoja, i ne nalazeći, govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izašao. I došavši, nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde: i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga“ (Luka 11:23-27)

“I Ja vam kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svako koji ište dobija; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se“ (Luka 11:9-11)

Svaki čovek porobljen grehom je iznutra potpuno smućen. Mora se otvoriti mali prolaz u našim dušama, tako da Hristova Svetlost i Ljubav mogu ući u nas. tako počinjemo da ispravljamo svoju dušu. Hristos uvek čini prvi korak. Prvo se moramo otvoriti, a kasnije, kroz podvig budnosti (molitvom, ispovešću, sveti Pričešćem i ljubavlju) možemo biti u stanju da osetimo veličanstvenost koju nam Bog otkriva. On nas je sve predodredio za Raj. A šta je to Raj?

Sam Hristos. Kada voliš Hrista, bez obzira na svoja osećanja grešnosti i slabosti, siguran si da se krećeš preko smrti, jer prebivaš u zajednici Hristove Ljubavi. Neka nas Bog udostoji da gledamo Lice Gospodnje ovde na zemlji, kao i tamo kuda hodimo (K. Ionidis Starac Profirije, 1997)

Treba da nam bude jasno da satana zna da je Isus Hristos Jedinorodni Sin Božji, ali da on ne voli Hrista. Zapravo, on Njega mrzi, kao i celo čovečanstvo. Zli nas bez prestanka napada. Iz ovog razloga moramo biti blizu Isusa Hrista i čitati Njegovu Reč. Kao što vladika Kalistos Ver kaže u Unutrašnjem Carstvu, treba da svakodnevno čitamo Sveto Pismo, a samim čitanjem i bez nekog posebnog reda, postižemo sledeće: učimo Njegov Zakon, u isto vreme smo u molitvi, Gospod će nam govoriti.

Božjom pomoći, svako ko traži Njegov Duh Sveti, naći će ga i pronaći. Amin.

 

 Težak Rat

 

Dobro je poznato da je molitva dinamična radnja dušekorisna čoveku dok se moli, a i Gospodu je mila. Činjenica je da sve ovo nervira đavola, i tera ga na rat protiv čoveka koji prebiva u molitvi. Na ovaj način se verujući, koji tež da približi sebe Gospodu kroz molitvu, suočava sa smetnjama od đavola. Ovi demoni stavljaju prepreke koje su detaljno razrađene i isplanirane sa svrhom uspešnosti njihovih napada.

Zbog ovih neminovnih napada, molitva postaje čin teškog rada koji iziskuje veliko zalaganje, više i od jednog drugog posla. Da bi se neko molio do poslednjeg daha, od njega se zahteva bitka.

Nije samo molitva ta koja je naporna. Najviše zamara nepomirljiva borba demona koji čini molitvu još napornijom. Otuda, mržnja koju demoni gaje prema onima koji se mole jeste stvarnost. Ovo je razlog što je jedan od pustinjskih Otaca naglašavao “da nema većeg napora za čoveka od molitve Bogu“. Rat između demona i čoveka u molitvi ima dva vida: vidljivi (najviše za početnike) i nevidljivi, za duhovno uznapredovale. Demoni koriste zvuk, predmete, prave buku, da bi odvukli pažnju čoveka u molitvi. Bilo da je početnik ili duhovno uznapredovali čovek, demoni često ratuju, sa njime, koristeći razne pomisli.

 

***

 

Zaista je to teška borba za bilo koga ko je izabrao da započne bitku protiv pomisli. Misli i rasuđivanja su najveće prepreke sa kojima se čovek susreće, kako bi dostigao svoje duhovno obrazovanje i savršenstvo.

Ovo savršenstvo se ne može ničim drugim postići do neprekidnim prizivanjem Imena našeg Gospoda Isusa Hrista. Zapravo, to prizivanje mora biti tako često, kako je Sveti Grigorije Bogoslov istakao, tako da je “poželjnije za nekoga da slavi Boga, nego da diše. “

Ovde je očigledno prisutan unutarnji rat. Ne postoji rat koji je nasilniji od iracionalne misli koja se gnezdi u našoj duši. Sve ono što je nastanjeno u nama, mnogo je jače od onoga što nas udara spolja. Bolesti koje se rađaju u nama samima su podmukle i pokvarene, i one prouzrokuju veću štetu od spoljašnjih povreda. Čak su i određeni narodi bili pogođeni snažnije unutarnjim neprijateljem u poređenju sa napadima koji su dolazili spolja.

Prema tome, duša se ne može uništiti tako pogubno sa spletkarenjem koje dolazi spolja, kao što može bolešću koja se razvija u nama samima, a to su mračne, nepristojne i bogohulne pomisli.

 

Misli i njihovo poreklo

 

Šta su misli i odakle dolaze?

Kada kažemo misli, ne mislimo samo na iskaze, nego i na slike i okolnosti pod kojima one postoje sa svakom projavom. Tako, najpodesnije iskaze sa opisnim slikama nazivamo misli i rasuđivanja.

Prvi i glavni uzrok postojanja misli kod čoveka je sam praroditeljski greh. Sve do tada, čovekov um je bio jednosmeran, a to znači čovekove misli nisu bile zaokupljene ničim drugim. Čovekove jedine misli bile su sa Bogom. Od vremena praroditeljskog greha, začinju se misli sumnji, i u nastavku, sve druge misli se nadovezuju.

Drugi uzrok nastanka misli su sam čovek i njegova čula, onda kada nisu pravilno vođena njegovim umom. To se posebno odnosi na čulo vida i na čulo sluha. Sa tehnologijom današnjice, naša čula, više nego ikada ranije, primaju različite nadražaje. Ovo je razlog da borba protiv misli postaje snažnija.

Treći uzrok su same strasti koje postoje u čoveku upravo one strasti koje daju demonima povoda da pokrenu lukave misli protiv nas.

Četvrti i glavni uzrok su sami demoni. Sveti Grigorije Sinajski karakteristično ističe: “Misli su reč demona i predvodnice strasti“. Shodno ovome, Sveti Isak Sirijac naglašava da prirodna želja koja postoji u nama, kao i naša naklonost i stremljenja duše, prouzrokuju misli i njihov rast. Ovaj rat je posebno snažan protiv monaha koji su mnogo puta morali da se bore protiv demona telom uz telo, u vreme trajanja napada podlih pomisli. Sveti Maksim Ispovednik ističe da je ovaj rat mnogo teži od vidljivog rata.

Pored toga, lukave misli nastaju kao uzrok temperamenta čoveka i njegovog telesnog sastava, dnevnih obroka, kao i zbog kretanja i poriva kome se podrglo samo telo.

Gore pomenuti uzročnici podstiču razuzdane i nečiste misli.

 

Putovanje prema svetu greha

 

Spolja gledano, počiniti greh može izgledati jednostavno, kao lom automobila, ili neka druga nesreća. Zapravo, da bi se počinila ova radnja, mnoge druge prateće pripreme moraju da se slože. Na primer, da bi se počinilo ubistvo, tu mora pre svega, da se u ljudskom umu javilo hiljadu razmišljanja i planova. Ljudski um, da bi došao do tačke izvršenja ubistva, mora prvo postati potpuno utočište demonskih misli. To je stvarnost koja je prisutna u izvršenju bilo koje grešne radnje. A sve je počelo samo od jedne grešne pomisli!

Hajde da vidimo, šta se dešava posle napada jedne obične pomisli. Mi nismo odgovorni za običnu pomisao ili sliku koja prolazi našim umom, niti je teško da joj se suprotstavimo. Ali, od momenta kada otvorimo vrata i primimo je, ova misao zauzima svoje mesto u nama i postaje preovlađujuća.

Misao je glavni razlog “za putovanje prema izvršenju greha“. Ovo putovanje je za nas isto što i put razvoja oboljenja u ljudskom telu. Da bi neko otišao u bolnicu, razni događaji su se pre toga morali odigrati u ljudskom telu; što važi i za onoga koji je došao do tačke izvršenja greha. Veliki rat se morao odigrati pre toga. Slično je i sa rođenjem deteta: celokupni tok događaja se odvija od samog začeća pa sve do poodmakle trudnoće.

Isto se odnosi i na greh. Misao se začinje, traje njen period sazrevanja i njeno rođenje. Sveti Nikodim Svetogorac veruje da je misao početak, ili koren, iz koga klijaju stablo, grane i samo drvo greha!

Oštećenje nastaje od trena prve misli, a u nastavku se samo povećava. Kada neko baci kamenčić u bunar, talasi nastali od njegovog bacanja stvaraju mali val na početku. Mali val stvara veći, taj još veći, sve dok talas ne stigne do samih zidova bunara.

Sasvim je isto i sa grehom. Pre nego što je greh počinjen, nizanje mehanizama i radnji prethodno zauzima svoje mesto, i svaki za sebe prati onaj drugi u tom posledičnom redu.

 

Stupnji razvoja greha

 

U stanju smo da uočimo tri stupnja na putu prema svetu greha, i to ovim redom:

 

  1. napad
  2. pristanak ili odobravanje
  3. zarobljenost ili utamničenje

 

Kako ovaj mehanizam radi?

 

Neka pokvarena misao, kao što je umišljenost, taština, tvrdičluk, prejedanje, osuđivanje i drugo, javi se u umu čoveka. Iskušenje nastaje kroz korišćenje mašte i njenih fantazija. Događaj se predstavlja što je moguće zavodljivijim. Na ovaj način, predstavljanje postaje jače i privlačnije.

Sve do ove tačke čovek nije odgovoran za nastalu misao. Prvi stupanj je uvreda, neprijateljski napad, ili jednostavno, njegovo kucanje na naša vrata. Ovo stanje je normalno, psihološko. Nije moguće da čovek postoji, a da nije primio uvrede.

Sveti Jefrem Sirijski kaže da kao što je normalno da korov i cveće rastu zajedno u bašti, ili da talasi udaraju ostrva po celoj dužini njihove obale, isto važi i za čoveka nema sumnji da čovek neće doći u dodir sa napadima zlih misli. Od ove tačke dolazi stupanj samoga sagrešenja. Ova bitka počinje napadom.

Ako izbacimo napad iz svoga uma bez promišljanja o grehu, tada spasavamo i oslobađamo sebe od loših posledica koje slede. Ako, pak, prihvatimo razgovor sa pokvarenom mišlju, otvaramo vrata ovoj nečistoj pomisli koja je prethodno samo kucala na naša vrata. Čovek stvara druženje sa njom i dolazi do tačke odobravanja greha. Ovo je drugistupanj izvršenja greha.

Čovek isprobava greh u nepristupačnim delovima svoje duše i zamišlja sebe kako aktivno učestvuje u grehu. On osuđuje, bogohuli, u bludu je, čini preljubu, ubija i čini bezbrojne zločine koje ljudski um može da zamisli.

Kasnije, ništa ne preostaje do sam trećistupanj, koje je samo izvršenje greha čoveka, čiji je um postao rob misli. Čovek više ne kontroliše misao, već je njen zarobljenik.

Tako misao koja je počela prostim kucanjem na vrata (napad), prouzrokovala je otvaranje vrata (pristanak). Na kraju, čovek nije bio u stanju da odbaci misao. I time je izvršio čin greha.

Ovako smo opisali put ka grehu, koji je počeo jednom prostom mišlju.

 

Strasti su izvor grešnih misli

 

Sve do same čovekove smrti, i sve dok je njegova duša  u telu, nemoguće je nemati zle misli. Glavni razlog postojanja ovih zlih misli je rat koji đavo vodi protiv nas. najveći broj misli ima đavolsko poreklo. Cilj đavola i njegovog saplitanja jeste da baci čoveka u sagrešenje, bilo kroz upotrebu zlih misli ili kroz samu radnju sagrešenja. Sveti Makarije Egipatski tvrdi da naše duhovno neverstvo daje pristanak podlim mislima. Zato on kaže: “Čovek je dužan da održava svoju dušu čistom i čednom, pošto je ona nevesta Hristova“.

U najvećem broju slučajeva, misli nalikuju nabujaloj reci pred kojom čovek stoji u panici. Zato nas demoni prvo isprobavaju, koriste đavolske misli, a kasnije slede same fizičke pojave. Ako im se dopusti, oni će lagano gurnuti čoveka u sagrešenje.

Sveti Jovan Damaskin govori da ima devet glavnih razloga:

 

  1. črevougodije (stomakougađanje)
  2. blud
  3. tvrdičluk
  4. gnev
  5. tuga
  6. uninije (čamotinja)
  7. taština
  8. gordost
  9. nedmenost

 

Ima mišljenja da osnovne strasti u ljudima, iz koje sve ostale strasti vode poreklo, jesu sebičnost i nadmenost. Sebičnost je besmislena ljubav i pažnja koju pridajemo samome sebi. Ona je, takođe, i strast današnjeg čoveka. Iz sebičnosti vode poreklo tri dominantne strasti:

 

  1. črevougodije (stomakougađanje)
  2. taština i
  3. nadmenost

 

Iz ova tri poroka nastaju sve zle misli.

 

Vrste misli

 

Sve do sada rečeno odnosilo se na pokvarene misli. Ali, postoje dobronamerne misli, ali i prazne i neproduktivne misli. Dobronamerne misli dolaze od Boga. Kako onda možemo razlikovati takve misli od onih koje su pokvarene i nečiste?

Jednom su upitali Oca Varsanufija o ovom i dobili sledeće objašnjenje: “Misli koje dolaze od Boga, donose unutarnji mir i radost čoveku. Suprotno, misli koje potiču od đavola prepune su košmara, uznemirenosti, tuge. “

 

Misli su početak rata

 

Kao što smo spomenuli, misli su uglavnom početak rata koji đavo vodi protiv nas. Rat počinje napadom pokvarene pomisli, koja kasnije prelazi u pristanak i odobrenje samoga greha. Ovo je put i razvoj misli koja prevashodno nastaje od đavola, ali i od samoga čoveka.

 

Demonska podlost

 

Ispitajmo sada kako je čovek napadnut od strane misli, ili koji metod demoni koriste da bi nas pretekli kroz upotrebu pomisli.

Prepredenost demona koji želi da utka u nas bezbroj nečistih pomisli je ogromna. Đavo će, čak, iskoristiti najnevažniji događaj koji nam se desio, ili najneverovatniju situaciju, samo da bi nas otrovao. Kao početak, pre nego što nas navede na greh, on usađuje u nas pomisao da je Bog dobar i svepraštajući. Posle počinjenog greha, demon nas bombarduje pomislima da je Bog nagao, grub i nemio. On to čini da bi nas doveo do tačke očaja. Pre grehopada, nazvao je Boga čovekoljupcem, a posle čovečijeg pada, On je nagao i oštar.

 

Bogohulne misli

 

Slede pokupaji skrnavljenja svetih tenutaka, kao što je molitva, Sveta Evharistija, ili pokušaj usađivanja u naš um pomisli kao što su hule protiv Boga. Na ovaj način, ova niska i nečista bića željno iščekuju trenutke Svete Zajednice, a posebno strašne momente Svetih Tajni (Svete Evharistije), da bi pohulili na Boga i Svetu Trpezu.

Đavo prilazi i usađuje razne bogohulne misli. Misli kao Sveta Evharistija nije Samo Sveto Telo i Krv Hristova i To što ćemo primiti jeste apsolutno ništa bezvredno! postoje čak nečistije i bednije misli koje se ne usuđujemo da pomenemo.

Sveti Jovan sa Sinaja spominje da je jedan monah ratovao protiv ovakvih misli punih četrnaest godina. ne postoji misao tako teška za povlačenje pred njom i njeno proterivanje, kao što je misao huljenja, koja može dovesti čoveka do očaja.

Ovo je rat u kome je iguman Pamvo učestvovao i dok je molio Boga za pomoć. Čuo je Božanski glas odozgo: Pamvo, Pamvo, ne uzbuđuj se misleći na sagrešenja drugih, obrati pažnju na svoje postupke.

Ove bogohulne i niske misli ratovale su i sa mnogim drugim ljudima, velikim i punim vrlina, kao što je Meletije Ispovednik, kao i sa onima koji su svedočili i umrli za svoju veru u Gospoda.

Jedan od njih, jeste Sveti Petar Aleksandrijski kao i Pafnutije Ispovednik, koji je bio i žrtva mučenja. Sveti Petar Aleksandrijski priča: Dok sam ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista, u sudnici gde su i oni bili, i sok su na razne načine šibali i pekli moje telo, demon je u meni hulio na Boga.

Sigurno je, kako ističe Sveti Nikodim Svetogorac, da ove misli postoje uglavnom zbog osude, bahatosti i zavisti demona. Iz ovih razloga, najjače oružje koje se protiv njih može upotrebiti jeste skrušenost i samoprekor.

 

Lanac misli

 

Sledeći tekst se odnosi na pisanje Svetog Jovana Lestvičnika sa Sinaja:

“Obratimo pažnju i videćemo da se nevidljivi neprijatelji okupljaju onda, kada se na znak duhovne trube počnu skupljati braća. Zbog toga, neki demoni prilaze k postelji tek što smo ustali, nagovarajući nas da ponovo legnemo u nju, govoreći: “Pričekaj dok se ne završe uvodne pesme, pa ćeš tada u crkvu, “ drugi demoni pogružavaju u san one koji su na molitvi. Ili podstrekavaju na razgovaranje u crkvi. Ili odvlače um na sramne pomisli. Ili nas naslanjaju uza zid, kao klonule, ili nas ponekad i čestim zevanjem spopadaju. “

Neprijatelj nas podseća na dugove, ugovore i bankovne račune. Na ovaj način, napuštamo crkvu oštećeni umesto blagodati, na čuvši čak ni najvažnije delove Svete Liturgije. Postoje mnogi momenti u našoj molitvi, kada je naš um ispunjen neprikladnim i nepristojnim mislima. Ali, po završetku molitve svako iskušenje se iznenada gubi.

Đavo jer vrlo svestan dobara koja nastaju iz molitve. Iz ovog razloga on namerava da je zatruje. Čak i ako smo uspeli da pobedimo demona, on usađuje u nas misli gordosti i nadmenosti, koristeći druga sredstva, kao što su pomisli da smo dostigli vrlinu, pošto su, na primer, sve podle i zavodne misli nestale. Ova pomisao da smo pobednici, slična je zmiji koja je sklupčana i sakrivena na smetlištu nadmenosti. Podle i zavodne pomisli su sakrivene i gnezde se u dubini našeg srca. Postoje demoni koji truju našu dušu kada odlazimo na spavanje, a ima i onih koji se javljaju kada se probudimo. Đavo nikada ne ispušta priliku da se bori sa nama.

Postoje situacije kada đavo ugrađuje u nas misli protiv našeg duhovnog oca i vodiča. U drugim prilikama tu je nakon naše ispovesti, samo da bi nas doveo do tačke očaja. Ili, pak, odvodi nas u sam greh, a dodatno tome, ugrađuje u nas misao da i druge savetujemo da počine isti greh! Uglavnom, ovo su misli koje su stvorene od strane đavola.

Sada ćemo ispitati misli koje stvara samčovek.

Čovečiji um je sklon stvaranju katastrofa. A to liči primeru psa koji ide do mesara ne bi li ugrabio neko parče mesa, ili ljubitelju hrane koji često govori o hrani. Puno puta čovek pothranjuje neprimerne i nečiste pojave.

Monah, Hrišćanin, koji nema ličnu svojinu, neće imati problema sa iskušenjima u toku molitve. Tada ne postoje misli i pitanja koja su u vezi posedovanja zemlje, i koja mu padaju na um da razbiju njegovu pažnju dok je u molitvi. Ali, čovek koji je vlasnik svojine i poseduje dobra, a ona su mu draga u vreme molitve, drži svoje misli na materijalnim stvarima.

Čovek koji nije u stanju da obuzda sebe, jeste osoba koja se prejeda, drži svoj um i misli bez prestanka na nečistim slikama. Sveti Jovan Lestvičnik daje nam za to primer – kao što se na gomili smeća nastanjuju štetočine, tako isto i mnoštvo hrane rađa propast, kroz stvaranje podlih misli i nepristojnih snova. Stomakougađanje je za blud, isto što i suvo drvo za vatru. Iz ovog razloga, Sveti Jovan Sinajit u svojoj Lestvici, posle svog izlaganja o stomakougađanju, mudro iznosi pitanje bluda.

Pitamo se, gde je poreklo bludnim mislima?

Ako čovek uživa u lagodnom životu, punom udobnosti, i kao rezultat, ne ume da trpi teškoće i nema znanja kako da se uključi u duhovni podvig podvižničke prirode, tada je za ovog čoveka prirodno da poseduje bludne misli, koje će postepeno voditi čoveka do samog njenog izvršenja.

U drugim prilikama, takođe, čovek oslobađa svoja čula da bi posmatrao drugu osobu, ili je dodirnuo svojom rukom, ili slušao nepristojnosti; on je od tog trenutka otvorio vrata nečistim pomislima. Naravno, ljudska priroda naginje negovanju ovakvih misli.

Čak i odstupanje od Božjih zapovesti rađa pravu radionicu misli. To je kad ljudski um postaje skladište podlih misli. Iste misli se javljaju kod neposlušnosti našem duhovnom ocu, duhovnom ispovedniku.

Često, ljudska radoznalost da ispituje Božije tajne, rađa bogohulne misli, kao što je pomisao da je Bog nepravičan i daje prednost jednima nad drugim. Nekima od nas podaruje vidovitost i sposobnost činjenja čuda, a drugima, pak, ne daje ništa!

 

Udružene misli

 

Postoje i misli koje dolaze kako od čoveka tako i od đavola.

“Video sam“, kaže Sveti Jovan Lestvičnik, “ljude koji se naslađuju, ali ne bivaju smesta napadnuti. A video sam i ljude koji su zajedno sa ženama jeli i sa ženama stajali, i nikakvu prljavu misao nisu imali u odnosu na njih. No, kada su se malo oslobodili i postali samouvereni, pomišljajući da već imaju mir i sigurnost, iznenada ih je zadesila nesreća u njihovoj sopstvenoj keliji. “

Ovo su uglavnom misli koje dolaze kako od čoveka, tako od đavola.

 

***

 

U ovoj borbi prisutne su lestvice: napad, udruženje, pristanak, zarobljenost.

Neprijatelj napada čoveka sa jednom pomisli ili jednom slikom. Kada čovek da odobrenje, nastupio je pristanak. Sledi razgovor sa tom mišlju. Od ovog momenta sam čovek je odgovoran za misli i radnje. Sledi čovekov pristanak i ushićenje da se ispuni ono što mu misao predlaže. Najzad, čovek se pokorava i postaje zarobljenik te strasti.

 

Posledice misli

 

Kada neka misao živi dugo u nama, mi tada postajemo robovi u nastojanju da je izvršimo. Nastojanje je sklonost čoveka materijalnim stvarima i njegova želja da poseduje ove stvari.  Na ovaj način, čovekov um postaje odvojen od večnih dobara. A kada se čovekov um odvoji potpuno od Boga, tada “on postaje ili okrutan ili đavolski“. To znači, da čovek postaje ili zver, ili demon.

Današnje potrošačko društvo je svedok ove pojave. Ljudski um je postao privržen samo zemaljskom i ne dotiču ga nebeske misli. Kao plod toga, čovek je pretvoren u zver ili roba tehnologije koji se obožavaju u bilo kom obliku.

Čovek postaje nesposoban da se obuzda i da kontroliše svoje postupke. Kada se ne bori protiv podlih misli, on postaje rob greha. “Ko god zadržava misao o grehu, bez bitke i rasprave sa njom, taj već čini greh“. Naše misli nas porobljavaju i lome, i stvaraju nam probleme u našim međuljudskim odnosima. Misli prljaju i zagađuju našu dušu, trujući je i ponižavajući. “Ovo je sam rat podlog demona. Ovo su strele kojima on truje našu dušu“, kaže nam Starac Sveti Isihije.

Ukoliko pristanemo na pomisli, đavo stiče vlast nad nama i može odvesti čoveka i do samoubistva, jer čovek nije u stanju da se odupre đavoljoj silini – on vezuje ljudsku dušu za zemaljske stvari. Čovek koji je neprestano uznemiren podlim mislima i oseća žar svog niskog stomaka, odvojen je od slatkog mirisa Duha Svetoga. Tako se gubi otvorenost prema Bogu.

Kada se um upušta u razgovor sa sramnim i nepristojnim mislima, On je isključen iz svoje iskrenosti prema Bogu. Nemoguće je da Bog bude prisutan, i da se obraća čoveku čiji je um neprekidno zagađen nepristojnim i podlim mislima, kao što je neprijatno zemaljskom domaćinu kada primeti da ga ogovaraju da bi razgovarali sa njegovim neprijateljem, isto je i sa Bogom.

“Nečiste misli odvajaju Boga od čoveka“. Bog ne otkriva Svoje tajne čoveku, koga su osvojile oskrnavljene misli.

Kako su misli te koje dovode čoveka od Boga, moguće je izvestan broj telesnih poremećaja. Kao dodatak mnogim telesnim bolestima, koje su uzrokovane mislima, dolaze anksioznost, nesigurnost, strah. Ovi uzročnici su potvrđeni i od samih lekara. Oni savetuju svoje pacijente da ne misle na stvari i pojave koje će im doneti uznemirenje.

Jedna misao je dovoljna da prouzrokuje nesanicu. Iz ovog razloga hoćemo da istaknemo da pomisli uzrujavaju čoveka i mogu skršiti njegove nerve.

Sveti Teodor, iguman, imao je običaj da kaže: “Misao stiže da bi me uznemirila“. Ovo su ukratko posledice podlih i pokvarenih misli. Treba, svakako, da izvidimo i način kako se odupreti ovim mislima koje najčešće vode poreklo od samog đavola.

 

Suprotstavljanje mislima

 

Kako se možemo osloboditi sramnih misli?

Svetitelji i Sveti Oci naše Crkve ostavili su nam na raspolaganju različite načine, kako da se suprotstavljamo napadima misli.

Sveti Jovan Zlatoust savetuje da ih ne prijavljujemoi ne iznosimo, već da ih progutamo bez glasa. Daje nam primer aždaja i reptila kada upadnu u jamu. Ako pronađu neki izlaz prema vrhu, uspinju se da izađu i postanu još opasniji. Ako, pak, ostanu sve vreme na istom mestu, lako se zagube i nestaju. Tako je i sa nečistim mislima. Ako pronađu i najmanji izlaz kroz govor čoveka i izgovorenu reč, oni tada pale unutarnju vatru. Ako su, pak, zaustavljeni našim unutrašnjim spokojem, postaju slabi i brzo nestaju.

Deo u Postanju (1 Mojs. 39:9) odnosi se na rečeno: “Izbavi me od svih prestupa mojih, ne daj me na podsmeh bezdušniku“.

Ako bilo koja nerazborita misao dođe do nas da bi nas uznemirila, treba da imamo na umu kako ni najmanja i najbesmislenija misao ne može biti sakrivena od Boga. Usvajanje Božijih zapovesti, razmišljanje o budućim događajima,  kao i o svemu što je Bog uradio za nas umanjuje snagu pokvarenih pomili. Tako one, ne mogu da se ukorene u nama.

 

Izbavljenje od demonske podlosti

 

Kao što zmija izlazi iz svog gnezda da bi se sakrila negde drugde, isto važi i za gnusne misli. Kada im se ne ide u susret one odlaze od čoveka. Treba da znamo da ništa tako ne čini demone nesrećnim, kao zanemarivanje pomisli.

Podvizavanje duša i tela u svim prilikama i na svim mestima pomaže čoveku u neposedovanju neprijatnih misli. Sveti Maksim Ispovednik ističe: “Potrudi se sa oslobodiš sebe od strasti i odmah ćeš biti u stanju da izgoniš te pomisli iz tvog uma“.

To znači, da bi se neko oslobodio bludnih misli, treba da iscrpi svoje telo i da posti. Da bi se odagnali bes i tuga, treba da se preziru slava i sjaj, neiskrenost i pokvarenost. Da bismo se oslobodili osvetoljubivosti, treba da se molimo za osobu koja je prouzrokovala zlo delo.

Ne možemo sprečiti misli da dolaze do nas, ali možemo, svakako, da ih ne prihvatamo. Isto je i sa pticama: ne može se zaustaviti njihovo preletanje naših glava, ali sigurno možemo omesti vrane da prave svoja gnezda na našim glavama.

Pogledajmo šta Sveti Vasilije kazuje na ovu temu i o bitci koja se odvija:

“Moramo se suprotstaviti ovim napadima sa izuzetnom brigom i pozornošću, kao što i atleta koji izbegava protivnikov juriš detaljno planira sve što je neophodno, uključujući i gipkost svoga tela. Kraj ovoga rata i izbegavanje strela treba da poverimomolitvi i pomoći odozgo. Čak i ako nas lukavi neprijatelj, u vreme molitve, podvrgne podlim izmišljotinama, duša ne sme prekidati molitvu. Ona treba da je svesna da nije odgovorna za podle napade od strane neprijatelja “ dodatnim fantazijama koje potiču iz “neverovatnog činjenja čuda“.

Suprotno tome, treba misliti na saznanje da ove misli potiču od drskosti samog izumitelja zla. Čovek treba da pjača svoje klečanje pred Gospodom i moli Boga da On razreši podle podeljenosti nastale iracionalnim i besmislenim pomislima, tako da se neometano može pristupiti Bogu.

Ako, pak, pogubni napadi misli postanu snažniji, a neprijatelj besraman, ne treba se prepustiti slabosti, niti prekinuti bitku u njenom trajanju, nego, naprotiv, izdržati do tačke kada će Bog uvažiti našu istrajnost. Tada će nas On prosvetliti blagodaću Duha Svetoga, koji će oterati neprijatelja sa jedne, i nahraniti naš um Svetlošću, s druge strane, da bi misao mogla da veliča Boga kroz neometano smirenje i radost.“

 

Ukratko, u suprotstavljanju podlim mislima Sveti Oci se drže sledećih pravila:

  • molitva
  • primedba i
  • nepristajanje

Molitva

 

Početniku nije moguće da se sam oslobodi misli. To je moguće samo onima koji su usavršili u molitvi i znaju kako se to radi. Samostalna, umna molitva: “Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog“, jeste najjače oružje koje možemo koristiti da bismo pobedili podle pomisli.

“Samo Ime Isusa Hrista šiba neprijatelje. To je, zaista, najjače oružje na zemlji i na nebu“, ističe Sveti Jovan Lestvičnik.

 

Primedba

 

Molitva je za početnike i slabe. Oni koji su u stanju da se bore, treba da koriste primedbu, koja je u stanju da odagna demone. Naš Gospod je i Sam koristio ovo pravilo i pobedio u tri velike bitke koje je započeo na Gori pustinjskoj u borbi sa demonima.

Čulnost je pobedio sa: “Ne živi čovek o samom hlebu“; slavoljublje sa: “Nemoj kušati Gospoda Boga svoga“; a srebroljublje sa: “Gospodu Bogu some klanjaj se i Njemu Jedinom služi“ (Matej 4:4-10)

Sveti Mučenik Teodor Damaskin povezuje rečeno sa: “Kada demoni ubace u tebe misao gordosti, tada se seti sramnih pomisli koje su bačene na te i tako ćeš postati krotak. Isto tako, kada si podvrgnut iskvarenim pomislima, seti se svojih misli gordosti i pobedi ih, koristeći ovo pravilo, te nećeš izgubiti izbavljenje zbog nečistih misli, niti ćeš postati gord zbog onih dobrih. “

Kada je bio opsednut mislima gordosti, jedan starac je rekao: “Starče, pažljivo se udubi u bludne misli – i rat bi se tada odmah završio. “

Iz ovog razloga, najbolje je da se nađe utočište u snazi molitve i suza, jer:

  • duša nema uvek istu moć
  • đavo ima hiljadugodišnje iskustvo, dok je naše iskustvo vrlo ograničeno, sa ishodom odstupanja od borbe kao poraženih i ranjenih, jer je naš um uvek iznova zagađen nečistim i podlim pomislima
  • čovek se oslobađa gordosti i pokazuje poslušnost kada traži utočište u Bogu u vreme borbe sa lošim pomislima. Priznaje svoju slabost u ovoj borbi i ispoveda Isusa Hrista Jedinoga koji je dobio rat i Koji nam je rekao: “Ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jovan 14:3). Ovde se misli na strasti, pomisli i samog đavola.

 

Nepristajanje

 

Ako budemo obraćali pažnju na pomisli koje nam đavo nameće, nikada nećemo moći uraditi nešto dobro.

Odbojnost, prezir i neobaziranje na nametnute neprijateljske misli najmoćnije su oružje. Ovo su najjači udarci koji se mogu naneti đavolu. Moramo gledati na njegove misli kao na glodare, ili larmu pasa, ili roj komaraca, a još gore, kao na buku aviona, i ništa više, jer:

  • verujemo u moć našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista
  • verujemo da posle Njegovog Raspeća i Smrti, đavo nema baš nikakvu moć nad nama, već životari nemoćan i slab, kao šti je i napisano: “Zapretio si narodima i propade bezbožnik“ (Ps. 9:6)

 

Ne postoji veća pobeda i poniženje demona od ovog nepristajanja i prezira, s obzirom da je čovek koji je došao do ovog stupnja bitke, naoružan blagodaću Božijom i ostaje neustrašen pred pomislima koje mu demon nameće.

 

***

 

Opisana su tri načina borbe sa nečistim pomislima koje vode poreklo od demona.

Uz to možemo istaći da je sećanje na smrt vrlo moćan način za neprihvatanje ovih pomisli. Sećanje na smrt stvara iskrenu žalost za naše grehe i sprečava um od prihvatanja ovih misli. Ko god razmišlja o proteklom danu kao poslednjem u svom životu, obuzdavaće svoje sramne misli do najvišeg stepena. Kada sedaš za svoj obrok, pomišljaj na smrt da te prejedanje hranom ne bi iskušavalo.

Pred očima treba da nam je slika sopstvene grobnice, da bi se izbegla naša nesmotrenost i neuviđavnost.

Avva Siluan, poslednji Svetac Svete Gore, rekao je: “Drži um svoj neprestano u adu i ne očajavaj! “

Na ovaj način se nijedna misao nikada neće ukoreniti u tebi. Kojem se načinu prikloniti da bismo izbegli neprestanu i mučnu patnju (kako Sveti Teodor Studitski prikladno karakteriše pomisli)?

Predlažem da pratimo način Svetog Jovana Kolovosa, koji je isprobao sve moguće načine. Ovaj veliki duhovni podvižnik savetuje nam:

“Ja nalikujem čoveku koji sedi ispred velikog drveta i odjednom ugleda gomilu zveri i guštera kako dolaze da ga napadnu. Tada se on penje na drvo, pošto ne može lako odstupiti, i tako se spasava. Isto tako radim i ja. Sedim u svojoj keliji i gledam kako se podle misli približavaju da me napadnu. Ja se tada penjem na “Drvo Života“, mome Gospodu prinosim molitvu, i tako se spasavam od neprijatelja“.

 

Autor: jeromonah Benedikt Svetogorac

Izvor:sajt Pravoslavni Odgovor

 

 

 

Jedan komentar

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*