Пред Вама је видео снимак руског православног психолога Викторије Борисовне. Она говори о томе да ли постоји нешто што би се могло назвати “православном психологијом” , да ли постоји и чиме се бави православни психолог и која је разлика у приступу у односу на секуларне психологе.
Пуно људи који долазе код мене у саветовалиште поставе ово питање. Постављају га с правом и са добрим опрезом, јер се до сада углавном сматрало да не постоји православни психолог нити православна психологија, односно да не постоји приступ људској души који је специфичан у односу на световну психологију. Уместо тога, сматрало се да једино постоје особе које су православно верујуће а које су истовремено и психолози (различитих психолошких и психотерапијских праваца, као и теорија личности).
Међутим, принципи и методе рада православног психолога су тачно одређени и специфични, као што се и може укратко чути у овом интервјуу.
Видео траје свега седам минута.
Уредник сајта Има Наде
Православна психологија – циљеви, принципи, одговорност
Викторија Маркелова Борисовна
Добар дан, драги моји. Драго ми је да могу да вас поздравим, данас бих за почетак желела да вам мало кажем о себи и у генерално, желела бих са вама да поразговарам о томе шта је то православна психологија.
Многи су у недоумици због тог термина, ‘православна психологија’. Чак мисле да су ова два појма неспојива. Желела бих укратко кажем понешто о томе зашто је то за мене избор, уопште избор професије којом се бавим, избор мог живота.
Можда ће постати мало јасније шта је на крају православна психологија или хришћанска психологија.
Ја сам сарадник Мисионарског одељења Московске патријаршије РПЦ и ту сам укључена управо као психолог, као саветник који ради у парохијама, ради са људима. То јест, обични људи долазе, могу да закажу код мене, или свештеник може да их пошаље на саветовање код православног психолога.
Дакле, шта је православна психологија? По чему се она разликује од обичне психологије?
У психологији постоји јако много праваца и сваки правац је засебан, он се заснива на теорији личности. А иза теорије личности увек стоји сама личност. Ако говоримо о Фројду, онда је то психоанализа, иза теорије психоанализе стоји сама личност Фројда. Ако будемо говорили о Адлеру и његовим комплексом ниже вредности (комплексом инфериорности), тамо ћете увидети историју тог конкретног човека која лежи у темељу целог психолошког правца.
Хришћанска психологија својим кореном улази у антропологију, хришћанску антропологију, схватања Православља о човеку и тиме се она суштински разликује.
То јест, личност у православном прилазу се ослања на схватање о личности у хришћанству, што је врло важно.
У питању су базичне вредности које леже у основи било ког правца и у томе је суштинска разлика. Православна психологија не посматра човека засебно, не гледа на човека као на систем појединачних функција, она не разматра појединачно понашање.
Православна психологија се бави управо личношћу и ослања у свом знању о личности на хришћанску антропологију. У случају да није довољно познато, желела бих да кажем да се психологија предавала пре Револуције у семинаријама (богословским школама, прим.уред.Има Наде) и управо је Свети Теофан Затворник водио курс на ову тему и говорио да је психологија врло важна и да се психологија ни на који начин не преплиће. Учестало се поставља следеће питање: ‘Да ли се преплиће уопште рад психолога са оним што ради свештеник?’
Ту је врло важно приметити да ни у ком случају није тако.
Јер психологија, ако будемо користили метафору, представља доњи спрат, подрум, да је то оно што је потребно очистити да би се стало на први степеник духовног живота.
Јер психа понекад заклања дух и уколико човек има проблеме психо-емоционалног карактера, они често немају везе са духовним проблемима, они као да леже у основи чињенице да човек не може да изађе на одређени ниво духовног живота, управо зато што има толико пуно тих простих, световних проблема које је неопходно разрешити.
Често се ови проблеми износе на исповести, а они као такви немају везе са исповешћу, па се догађа да се исповест претвара у својеврсно жаљење и одсуство разумевања како поступити у светском животу, како се снаћи у вези са неким проблемом. На пример: да ли има права 25-годишњи млади човек сам да доноси сопствене одлуке или не?
У питању су такви проблеми:
Муж не зна како да изгради добре односе са женом, у ситуацијама када се његова мама труди да врло снажно учествује у тим односима.
Опет, у питању су чак верујући, црквени људи и породице.
Често ми тумачимо Свето Писмо како нам је згодно, то јест, ми га разматрамо са тачке гледишта сопствене користи. И чак ако је породици пошло за руком да имају једног духовника, чланови породица свако из свог угла поставља питања свештенику која нису повезана са духовним питањима, већ свакодневним световним питањима.
Ако говоримо у условима великог града, Москве, храмови су за викенд препуни и свештеници просто немају времена и снаге да троше време на такве световне ствари којима, генерално гледано, нису ни призвани да се баве.
Православни психолог је помоћник на парохији, помоћник који расклања те најједноставније ствари.
Ето какав задатак православни психолог треба да има, да би затим човек , схвативши ситуацију у којој живи и како да реши неки проблем, где се налазе границе личности, где су границе породице, шта је допустиво а шта не. Како правилно рећи, изнети нека своја осећања, не повредивши притом. Да ли ће бити најбоље увек ћутати о томе и никада не говорити или је ипак потребно тражити неку форму којом ти можеш исказати другој особи оно што је важно и значајно за тебе, али тако да га не увредиш нити да га провоцираш. На који начин то правилно урадити, како изградити дијалог? Шта уопште представља дијалог? Како се налазити у контакту са другом особом? И најважније, како се налазити у контакту са собом? Одговорити на питање: ко сам ја? Ради чега живим?
Поред духовних питања, постоје и животна, свакодневна питања.
Чиме ћу се бавити у животу? Како могу својим даровима, како могу својим талентима Богу да послужим? Разјаснити шта је мени заиста занимљиво? Где је оно у чему ћу се остварити 100% или у којој мери већ?
То је јако важно.
Ето чиме је призвана да се бави православна психологија.
Ја се надам да ће наши сусрети бити континуирани и да ћемо моћи јако много питања да размотримо.
Биће ми драго ако нам будете писали и по мери могућности ћемо се трудити да одговоримо на сва ваша питања. Желим вам свако добро и надам се новом сусрету.
Аутор: Викторија Маркелова Борисовна, православни психолог
Превод за imanade.org : Станоје Станковић
Коментари