Добар дан,ја сам Н.Н.,имам 22г. Мислим да ми је потребна ваша помоћ.
Прво да вам кажем да ја јако верујем у Господа Бога и Пресвету Богородицу,молим им се стално,трудим се да идем у цркву кад год могу.Рођена сам на Светог Луку,и мислим да ме је Бог са неком намером баш тада пустио да се родим.
Али,у задње време,од како је почела ова година,ја немам воље ни за чим. Немам воље да радим,да се дружим,да излазим са пријатељима,немам воље за животом.Мислим да сам се поприлично улењила,и сад не знам како да се вратим на старо.Мислим да сам упала у неку депресију.
Никако да нађем посао који бих радила свим срцем,често сам нерасположена,често сам обузета тугом и депресивним мислима,никоме не дозвољавам да ми се приближи,држим дистанцу чак и према својим најближима.
Мислим да ми је ово најгора година откако сам се родила,пуно лоших ствари ми се десило.Често се питам зашто сам се уопште и родила.
Несигурна сам у себе,знам да могу много тога да постигнем у животу,али се једноставно не трудим ни око чега. Све ми је постало свеједно,постала сам равнодушна на скоро све око себе. Пуно пута сам била повређена,издана,па сада више никоме не верујем.
Не знам шта да радим,како да се изборим са овим.
Хоћу да живим,да уживам у животу,да упознајем нове људе,да стекнем нова искуства,али једноставно немам воље. Моја лењост и губитак воље преовладавају и не знам како да им се одупрем.
Ако можете,помозите ми.
Унапред хвала.
ОДГОВОР ПСИХОЛОГА:
Помаже Бог,
Прегледам стара писма и питања која су ми стизала, па сам видела ово Ваше писано прилично давно, пре више од годину дана.
То што проживљавате у својим двадесетим годинама је оно што ја најчешће називам проблемима живљења – то су тегобна душевна стања која карактерише незадовољство својим животом, доживљај закочености, осећај несигурности, недостатак правог усмерења. И , повезано са свим тим, недостатак воље. Као што и сами учестало кажете, немате воље ни за шта.
Тешко је и имати вољу када се нема јасна идеја – за шта имати вољу и зашто. Воља је средство за остварење циља, али да бисте је ставили у погон потребно је знати шта је Ваш циљ. Прави циљ Вашег живота, не привремени или лажни.
Јесте ли погледали одговор који сам писала особи на питање слично Вашем:
Пад у очајање (питање психологу)
и овај веома, веома користан текст о стању , како ми православни кажемо, “унинија”:
Како победити душевно стање чамотиње (депресије)?
Уколико сте прочитали, а није Вам довољно, једино што могу да Вам предложим је да дођете на један разговор код мене. Ту бисмо имале прилику да детаљније сагледамо оно што Вас мучи и да дођемо уз Божију помоћ до правих одговора. Да заједнички погледамо шта се све догађа у Вашем животу и око Вас, каква је Ваша вера у Христа, какав је Ваш контакт са собом и такође веома важно – са Богом. Да видимо шта се све ту догађа и како се то прелама кроз Вашу душу, шта је то што желите, а шта Вас кочи, како да сазнате шта желите и како да сазнате шта је Божија воља за Вас.
Наравно, нисте у обавези да дођете баш код мене, јер ја разговоре наплаћујем.
У сваком случају, уколико Вам одговори на линковима које сам навела горе нису довољни, то је знак да Вам је потребно да поразговарате са неким.
Немојте остајати у оваквом тескобном стању непотребно дуго. То је исцрпљујуће, а такође Вам ствара утисак да имате неки много озбиљан и тешко решив психолошки проблем.
Код психолога не долазе “луди” људи, већ управо супротно – људи са обичним проблемима живљења који их спречавају да живе испуњеним животом.
Свако добро,
Уредник сајта Има Наде
Коментари