Žrtva hrišćanska i žrtvovanje za drugoga iz nezdravih motiva

Žrtva hrišćanska i žrtvovanje za drugoga iz nezdravih motiva

Poštovani posetioci,

Nastavljamo sa serijom tekstova koji se tiču „sa-zavisnosti“. Pod sa-zavisnošću se misli na teškoće u življenju sa zavisnikom i ,uopšte, šta sve čini život i duševne odlike neke osobe koja je u odnosu sa drugom osobom koja boluje od alkoholizma ili neke druge vrste zavisnosti.

U ovim ruskim tekstovima će se najčešće pominjati zavisnost od alkohola i život sa alkoholičarem, međutim, obrazac ponašanja je sličan bez obzira da li je u pitanju zavisnost od narkotika, alkohola, kockanja ili je u pitanju ljubavna zavisnost. Ponekad istovremeno osobe koje su „sa-zavisnici“ same zapravo pate od ljubavne zavisnosti a predmet njihove „ljubavne zavisnosti“ je – zavisnik.

U Rusiji postoji organizacija Al-Anon koja se pominje u ovom tekstu – to su grupe podrške za prijatelje, partnere i rođake osoba koje boluju od neke vrste zavisnosti.

Redakcija sajta „Ima nade“

 

 

Jedna od “spornih tačaka” koje izazivaju neprihvatanje principa Al-Anon[1] od strane ljudi koji ispovedaju pravoslavlje jeste — neophodnost da se ostavi osoba koja je alkoholičar, da se prestane sa igranjem uloge „Ministarstva za vanredne situacije“, da prestanemo da budemo žrtva njegove bolesti. Međutim, kako sa tim spojiti hrišćanski stav da treba živeti za druge, da treba da se zaboravi na sebe? Iz prve ruke su mi poznate situacije kada je upravo ova tema izazvala nedoumice  i negativnu reakciju kod onih ljudi koji su po prvi put došli na Al-Anon. To nije bilo banalno opravdavanje za odbijanje da se uđe u program rada. U krajnjem slučaju, i kod mene je ovo pitanje izazvalo popriličan broj nimalo lakih  razmišljanja i nedoumica. Ranije sam već probao da razmotrim to pitanje u blogu Žrtva ili strast (žertva ili strastь). Međutim, bilo je teško prepoznati u čemu je tu glavni problem, gde ja tačka razlikovanja. U tome mi je pomogao jedan „slučajni” susret sa potencijalnim članovima i prijateljima Al-Anon-a. Tokom razgovora, oni su se slučajno dotakli te teme, a ja sam odjednom pronašao reči koje kao da su došle same od sebe. Posle susreta je trebalo dati vremena tim rečima da se „slegnu”, a potom — i da se zapišu. To sam prethodne večeri i uradio. Možda ih, ako mi pođe za rukom uzimajući u obzir kritike i komentare, još ispravim i sredim. Ovako, radi sopstvenog mira, pišem u celini o žrtvovanju sebe u odnosu sazavisnosti.

1. Hrišćanska žrtva — je žrtvovanje koje je svesno. Žrtva u sazavisnosti — spontana je. Žrtvovanje u odnosu sazavisnosti predstavlja niz automatskih reakcija koje postaju stil života, način ponašanja, pri čemu toga po pravilu osoba koja se ovako žrtvuje nije svesna.   

2. Hrišćanska žrtva je — slobodna, po slobodnoj volji. Dok, biti žrtva iz sazavisnosti — to je nametnuto, prinudno stanje. Čak i kada osoba postane svesna da je u zabludi i da je ta uloga žrtve u kojoj se nalazi pogubna za nju – ta osoba nije u stanju da postupi drugačije (sve dok ne nauči kako da se od te uloge izleči).

3. Hrišćanska žrtva proističe iz ljubavi. Žrtva iz bolesti po pravilu je povezana sa osećanjima samosažaljevanja, zlobe, agresivnosti, uvređenosti, osuđivanja, sa željom da se uzdigne i pokaže svoje „dostojanstvo” u odnosu prema „spasavanome” (alkoholičaru, narkomanu) — („ja ga, svejedno, neću odbaciti, jer bi on bez mene sigurno propao!”). Ovde ni izbliza nema prave istinske ljubavi, već je to jedna bolesna privrženost usled sazavisnosti.

4. Hristos je prineo Sebe na žrtvu za ceo svet. Međutim, On svakome ostavlja slobodu da tu Žrtvu primi ili odbaci. Takođe, hrišćanska žrtva za bližnjega (kao obraza-lika Božijega), ne vrši nasilje nad čovekovom voljom zbog koga se ona i prinosi. Za razliku od toga, žrtva u sazavisnosti ne želi da prihvati da postoji ovakva sloboda izbora. „Ja sam spremna da mu dam, i daću mu sve što mogu samo da bi on bio sa mnom. Ako ode — ja njega neću ostaviti! On mora biti sa mnom!” Ako je u pitanju zavisnost od narkotika/alkohola — osoba koja se ovako žrtvuje će težiti da postigne odvikavanje svog bližnjeg po svaku cenu (juriće za njim u kafanu kako bi ga izvukla odatle, dovućiće ga sa ulaza, odvešće ga na detoksikaciju i plaćaće kazne za njega, pritom snabdevena raznim „nadri-lekovima” koje bi neprimetno sipala u hranu ili čašu alkoholnog pića, zakazivaće mnogobrojne molebane u hramovima, itd), ne pitajući se: Da li on uopšte hoće i da li je spreman da živi trezan, bez alkohola/narkotika? „Žrtva” je ubeđena da ona bolje od njega samog zna šta je dotičnom čoveku potrebno. Prema K. Luisu: „Ona spada u onu vrstu žena koje žive za druge. To se vidi po tome, što su ti drugi potišteni” („Pisma smutljivca”). Neretko se događa da neprihvaćena „ljubav” od strane te osobe koja se „žrtvuje” se pretvara na kraju u mržnju i osvetu u odnosu prema objektu za koji se „žrtvovala”.

5. Hrišćanska žrtva se prinosi u ime istinske ljubavi, svesno i slobodno, pritom bez narušavanja unutarnje slobode onoga radi koga se prinosi. Zbog toga čak i u slučaju neprimanja te žrtve, ili pak u slučaju da ona nije postigla svoj cilj, ta žrtva ne uništava život i ličnost onoga ko je čini. Takva žrtva je u stanju da „oprosti” i da prihvati izbor čoveka bez sopstvenog ponižavanja. Tako je i Bog prihvatio otpadanje Adama i Eve od Njega, isto kao i onih koji odbacuju Golgotsku Žrtvu. Ali, pritom, On i dalje ostaje Punoća Ljubavi i Života ne gubeći ništa od Svoje Blagosti. „Ja neću ničim da Vas rastužim” — pritom ja ne potirem sebe. Žrtvovanje iz sazavisnosti dovodi do narušavanja psihe, gubljenja sebe kao ličnosti, zaboravljanja sebe kao obraza Božijeg. Vremenom „žrtvovanje” iz ljubavne zavisnosti dovodi do pokušaja samoubistva.

6. U konačnom smislu hrišćanska žrtva se prinosi Bogu, jer se i čovek zbog koga se ona čini doživljava kao obraz-lik Božiji. Žrtvovanjem iz sazavisnosti ta osoba faktički pretvara svoj objekat u idola (pri čemu je objekat kojem se prinosi žrtva — [u slučaju zavisnosti] bolest, ili pak — u slučaju ljubavne zavisnosti — nešto u čoveku kojim se želi ovladati, ali ne i sam čovek kao takav u svoj svojoj celokupnosti, uključujući tu i ličnost i sa njom neraskidivo povezanu slobodu). Tom dakle, idolu, prinosi se na žrtvu — vreme, novac, zdravlje, odnosi sa ostalim članovima porodice (koji su se bez svoje volje našli uvučeni u ovaj duet „zavisnik–žrtva”), radna sposobnost, a kao krajnji rezultat — i odnosi sa Bogom Istinitim, jer se u centru pažnje „žrtve” našla upravo bolest, a ne Bog. Ubrzo se, naravno, pojavljuje i nesvesna želja da se i Bog uključi u sazavisničke uloge, spasavajući, kontrolišući, štiteći objekat — s tačke gledišta „žrtve”, od štetnih dejstava, „programirajući” ga na trezvenost ili na to da ljubavlju uzvrati na „ljubav”. Može se slobodno reći da dolazi do narušavanja Druge Zapovesti iz Sinajskog Zakona — „Ne čini sebi idola”.
Iz ovog upoređivanja, može se videti da se ta zamena čini na veoma niskom nivou. Hrišćanin, nemajući iskustva u – po rečima apostola, „razlikovanju duhova” (odnosno, prepoznavanju porekla duhovne suštine određene pojave), lako se može obmanuti. Tako se može dogoditi da, pod vidom neophodnosti da se ima evanđeoska požrtvovanost, da sami sebe kao i one zbog kojih činimo tu „žrtvu“ uvučemo u opasno duhovno stanje. Ovde više nije reč samo o psihološkim i psihičkim pogibeljnim opasnostima. Sada je sasvim razumljivo koliko treba da imamo opreznosti kao i da učimo kako da razspoznajemo šta je šta. U tom smislu i iskustvo Al-Anon-a, može se posmatrati samo kao instrument koji meni kao hrišćaninu pomaže da pronađem istinsko, zaista pravo-slavno, iskustvo ispunjavanja Evanđelja u životu.

 

Autor: sveštenik Evnomij

Prevod: Miodrag Rođenkov

Izvor: Žertva hristianskaя i žertva v našeй bolezni

 

Zahvaljujemo se gospodinu Miodragu na prevodu i ocu Kirijaku na odabiru ovog veoma potrebnog i korisnog teksta.

Urednik sajta „Ima nade“

 

 



[1] Porodične grupe Al-Anon (Al-Anon) — predstavljaju udruženje rođaka i prijatelja alkoholičara koji jedni sa drugima dele svoja iskustva, silu duha i nadu, kako bi rešili zajedničke probleme. Mi verujemo da je alkoholizam — porodična bolest i da promena odnosa prema toj bolesti može pomoći ozdravljenju. Al-Anon nije povezan sa bilo kakvom sektom, veroispovedanjem, političkom grupacijom, organizacijom ili udruženjem, ne učestvuje u raspravama po bilo kom pitanju, ne istupa ni za, ni protiv bilo čega. Članstvo u njemu je besplatno. Al-Anon — jeste zajednica koja u potpunosti postoji isključivo na osnovu dobrovoljnog požrtvovanja svojih članova. Al-Anon ima samo jedan cilj: da pomogne porodicama alkoholičara. Mi pomažemo tako što čuvamo Dvanaest Koraka, dajući utočište i utehu porodicama alkoholičara, pritom razumevajući i hrabreći i same alkoholičare.

Uvodni odeljak — preštampan iz „Uputstva o uslugama Al-Anon/Alatin”, po dopuštenju: AlAnon Family Group Headquarters, Inc. (http://al-anon.ucoz.ru/index/0-9) — (primedba srpskog prevodioca)

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*