Teškoće u studiranju (pitanje psihologu)

Teškoće u studiranju (pitanje psihologu)

Pomaže Bog!

Upisala sam ekonomiju , nemam volje da učim, gradivo mi deluje besmisleno, ne inspiriše me. Tako da izbegavam da učim i gradivo mi se previše nakupilo. Sada sam druga godina.

Kada bih vratila vreme upisala bih fakultet koji uči o Bogu.

Polako mi jača vera, ali vidim da nisam zaslužila da dobijem ono što od Boga tražim, a to je da položim kolokvijume i ispite, i da budem zainteresovana za učenje ekonomije.

Osećam se zbunjeno, ne znam kako da se trudim.

Volela bih da završim fakultet, zbog roditelja i zbog plate, da deci obezbedim ono što je potrebno i da ne zavisim od muža.

Šta mi vi predlažete?

Kako da se molim Bogu? Čitam skoro svakoga dana Bibliju- Novi zavet i govorim u sebi Isusovu molitvu.

Tugujem jer želim da završim fakultet , a ne ide mi za rukom, to me jako boli.

Hvala!

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

 

Bog pomog`o,

Zaglavljenost u procesu studiranja je jedna od prilično učestalih kriza koje karakterišu dvadesete godine.

Sa psihološke tačke gledišta, razmatranjem sledećih tema i pitanja možete probati da sa nekoliko strana sagledate problem zakočenosti na studijama:

 

  1. Spremanje ispita na fakultetu se bitno razlikuje od načina učenja tokom srednje škole.

 

Ovo je nešto što mislim da bi svakome brucošu trebalo unapred reći, jer mnogi izgube godinu, dve ili tri na studijama dok ne uvide da moraju da usvoje drugačije tehnike učenja u odnosu na ono kako su navikli da uče predmete tokom srednje škole.

Razlika se sastoji pre svega u višestruko većoj količini gradiva koje se mora memorisati za jedan ispit nego što je to bilo za predmete u srednjoj školi. U srednjoj školi smo učili male segmente gradiva za kontrolne, pismene zadatke i usmena odgovaranja, i nikada nismo morali da celo gradivo određenog predmeta držimo u glavi. Takođe, tog gradiva je bilo daleko manje, jedva jedna knjiga do 300 strana uz eventualno neke beleške iz sveske.

Prilikom studiranja fakulteta društvenih nauka kao što je ekonomija – tu se, koliko znam, knjiga od 400-500 strana sprema za samo jedan jedini kolokvijum, dok čitavi ispiti imaju preko 1000-1200 strana. Ovo je mnogo važno da se uvidi.

Ako ste bili kojim slučajem odličan đak u srednjoj školi, to znači da ste težili da naučite „sve“ što je bilo zahtevano za određeni kontrolni zadatak ili usmeno odgovaranje – skoro svaki detalj, svaku klasifikaciju, svaki primer.

Ovde, na studijama ekonomije, to jednostavno nije fizički moguće. Tako da je potrebno da vršite ozbiljnu selekciju materije koju ćete se truditi da memorišete za ispit. Prihvatite činjenicu da sigurno ne možete naučiti SVE.

Neke osobe su u stanju da zapamte više informacija, neke manje. Vi treba da prepoznate koliko informacija ste količinski u stanju da zapamtite i da se u odnosu na to ravnate.

Recimo, ukoliko realno možete da zapamtite ukupan tekst koji može da stane na 350 A4 kucane strane (font 12) uz recimo jednu do dve manje sveske beleški sa predavanja i vežbi – to je jednostavno Vaša „kvota“ i neophodno je da izvršite pametnu selekciju gradiva koja može da stane u tu kvotu. Ne vredi očajavati što se ne može više ili bolje, tu je potrebno odbaciti narcističku predstavu o sebi ili perfekcionizam koji je mogao da se dosegne u srednjoj školi.

Poznajem osobe koje su, znajući koliko tačno mogu da memorišu strana, pravile skripte (izvlačile selektovano gradivo pišući rukom u sveske A4 formata, ili oni koji su umeli brzo da kucaju na računaru, pravili su elektronske skripte, koje su kasnije drugi studenti obilato koristili).

Takođe, treba da sagledate kod sebe koliko vremena pre ispita morate da osvežite u svom pamćenju tu materiju da biste se nje na samom ispitu setili. Recimo, neke osobe su u stanju da se sete sa sigurnošću samo materije koju su treći put „prešle“ najviše 72 sata (3 dana) pre ispita.

Tako da je spremanje obimnih ispita koji imaju preko 1000 strana otprilike išlo ovako:

  • Pravljenje skripti selekcijom materije u odnosu na iskustva šta je bilo traženo na prethodnim kolokvijumima , ispitnim pitanjima – ovo je ujedno i ono što se žargonski zove „prvo prelaženje“ gradiva i ono ako se radi putem skripti najduže traje. Tu treba izdržati anksioznost i odsecati misli da se „neće stići“ ili „neće nikad završiti“. Za ogromne ispite to prvo prelaženje može da traje i nekoliko nedelja, možda i mesec i po dana ako se gradivo vidi prvi put, ako se nije već delom pripremalo kroz kolokvijume. Ne treba gajiti iluzije da ovaj proces može ići mnogo brže ili da drugim studentima ide mnogo brže – svako ima svoj ritam prvog prelaženja gradiva i treba odbacivati svako upoređivanje sa drugima.
  • Drugo prelaženje podrazumeva iščitavanje skripti uz podvlačenje, označavanje određenim bojama, pravljenjem nekih „akronima“ da bi se lakše zapamtile klasifikacije, crtanje neke vizuelne mape (ukoliko je to način na koji primarno memorišete gradivo) – pošto je sada u pitanju skripta od oko 300-400 strana, a već vam je materija poznata, onda taj proces traje kraće – recimo upornim radom oko 10 dana.
  • Treće prelaženje je onih 72 sata pred ispit – neko to radi glasnim čitanjem, neko i dalje podvlači ili na posebnom papiru/svesci pravi mapu ili kratke crtice ili ređa podnaslove. U ovoj trećoj fazi najveće iskušenje je paničan strah da se neće stići sve preći, da nećemo položiti ispit, da nam je već dosta „bubanja“, i uopšte jedno klackanje između stanja panike i stanja bezvoljnosti-odustajanja od borbe. U oba ta stanja naše memorijske sposobnosti ne funkcionišu i neophodno je kada nas obuzme panika da napravimo kratku pauzu (neko ode da se istušira, neko se prošeta, neko pogleda neku zanimljivu seriju na TV-u). A kada nas obuzme bezvoljnost i želja da odustanemo, takođe je potrebno da napravimo pauzu sa nečim što nam prija, nešto što će nas podsetiti da postoji život i izvan ovog pripremanja ispita, da malo odležimo, odmorimo, pojedemo nešto i kad vidimo da nam se vratila volja za „borbom“ da spremimo ispit, da se vratimo nazad na zadatak. Učestalo imajte na umu da pasti ispit nije ništa strašno, da nemate šta da izgubite ako izađete, možete samo da dobijete. I da cela ova agonija pripremanja teškog i obimnog ispita ima svoj „rok izdržavanja“ – sve će se završiti danom ispita koji je za dan ili dva.

 

Gore sam vam navela samo jedan od primera kako su osobe koje poznajem spremale veoma obimne ispite. Neki studenti nisu pisali skripte ili pisane beleške, ali su pisali sažetke svake stranice na marginama udžbenika, neki su lepili „stikere“ sa sažecima na podnaslovima u udžbeniku, neki su bojili tekst u udžbeniku voštanim bojicama, crtali mape, itd.

Ono što je sigurno je da je svaki student koji je završio fakultet morao prethodno da otkrije svoj lični efikasan način spremanja ispita.

 

  1. Prespitati da li je ekonomija profesija za Vas.

U našem školstvu je česta pojava da na primer. studiranje bude zanimljivo, a profesija koju posle sa tom diplomom radimo ostatak radno sposobnog života bude dosadan, ili obrnuto – da samo studiranje bude suvoparno, pretrpano nepotrebnim informacijama, dosadno, a da sama profesija koju sa tom diplomom kasnije radimo bude zanimljiva (ovakva situacija je, recimo, bila u slučaju studija psihologije kada sam ja studirala).

Tako da je potrebno da sednete i iskreno porazmislite na pitanje: „Da li se meni dopada da se bavim ekonomijom veći deo svog života? Da radim kao knjigovođa, finansijski menadžer, referent u finansijskoj službi, rukovodilac u banci ili šta se sve radi sa završenim ekonomskim fakultetom?“

Prilikom odgovaranja na ovo pitanje ne obazirite se na to što su same studije suvoparne. Studije budu i prođu, dok je profesija ono što Vam ostaje.

Ukoliko je iskren odgovor „Ne, ne sviđa mi se, nije mi privlačno da se bavim celog života profesijom koju mi nudi diploma ekonomskog fakulteta, ne mogu sebe da zamislim u tome.“ – onda taj fakultet nije za Vas i potrebno je da dobro porazmislite šta biste zapravo želeli.

Pri tom, odbacite ukoliko Vam se jave misli o tome kako ste neuspešni jer ste „promašili“ izbor fakulteta iz prve, da ste „zakasnili“ , da su „svi drugi upisali prave fakultete za njih“ itd. To Vam đavo ubacuje samo da bi Vas još više omeo od Vašeg pravog puta. Jednostavno odsecajte te misli, i fokusirajte se na traženje rešenja.

Niste jedini koji biste eventualno promenili fakultet, ili odlučili da je neka viša škola mnogo praktičnija i bolja za Vas, ili pak neki dobar kurs uz diplomu srednje škole – ništa to nije za potcenjivanje.

Mi često u stvari bijemo bitke sa nekom nerealnom slikom o sebi i upoređivanjem sa drugima – na taj način mnogi ljudi žive svoje neautentične živote, rukovodeći se time šta drugi rade, i šta će nešto što mi uradimo govoriti o nama (npr. „ako ne završim fakultet već imam samo srednju školu ili višu školu, biću manje vredna, to govori da sam manje inteligentna, ljudi će me manje ceniti…“)

Ako Vam se pak dopada profesija tj. zanimanja koja vam se nude sa diplomom ekonomskog fakulteta – onda se vratite na moj prvi podnaslov jer su tehnike učenja fakultetskog gradiva u tom slučaju glavni zamajac koji Vam je potreban.

 

  1. Koče Vas, možda, neka druga nezadovoljstva koja se „prelivaju“ u teškoće sa studiranjem.

Moguće je da Vi znate kako da spremate ispite, i da prepoznajete da je profesija ekonomiste, bez obzira na suvoparnost studija, zaista profesija za Vas.

Šta se onda u tom slučaju događa, gde koče stvari?

Moguće je da imate neka druga nezadovoljstva, neke neispunjene a snažne želje koje Vas ometaju da prionete na studiranje sa potpunom fokusiranošću. Na primer, ukoliko nemate ozbiljnu vezu koja će voditi pravoslavnom braku, a želite žarko da je imate – ta čežnja i osećaj usamljenosti se mogu pojačati prilikom pripremanja ispita i odvlačiti Vam energiju sa spremanja ispita na maštanja, nadanja, jadikovanja i tihu patnju što se Vaša želja još uvek ne ostvaruje.

Ili, možda biste jako želeli da se osamostalite, da imate neki prihod od koga ćete moći da samostalno živite, da se odvojite od roditelja, iznajmite stan i sami plaćate račune – a svesni ste da ako uzmete da radite neki posao, da od studija neće biti ništa. I onda Vam se to nezadovoljstvo posebno razbukta kada treba da sednete i dva meseca posvetite intenzivnom memorisanju obimnog gradiva.

 

U tom slučaju, postanite svesni tih nezadovoljstava koje Vam kradu energiju i fokusiranost na učenje i jednostavno sve te svoje čežnje izlijte Bogu bivajući potpuno svesni da sve to zavisi od Njegove Premudre Volje. On najbolje zna kada je za nešto vreme kada je Vaš život u pitanju. Mi puno toga želimo, ali zapravo treba više da verujemo Bogu nego sebi, jer On bolje nego mi sami zna šta je nama potrebno i najvažnije – kada nam je za to najbolje vreme.

Prilikom učenja se možete pomoliti velikom ruskom svetitelju Sergiju Radonješkom, jer je ovaj svetitelj imao u mladosti priličnih problema sa učenjem, tako da on posebno pomaže u ovoj situaciji. Živite kao i do sada liturgijskim , crkvenim životom, a što se tiče Isusove molitve dobro bi bilo da se posavetujete sa nekim sveštenikom kojeg cenite ili ako imate duhovnika – sa njim, čisto da ne biste na svoju ruku sebi određivali pravilo, to je mnogo važno da radimo u poslušnosti i po blagoslovu.

Takođe, možete zamoliti sveštenika u svom hramu da za Vas pročita molitvu za pomoć u učenju.

 

* * *

Uz moj odgovor prota Dušan Vam piše i sledeće:

Moguće je polagati ispite i onda kada mu se dotični fakultet ili neki ispit na njemu ne dopada, ne ide u njegovu sferu interesovanja. Tako je u svim školama i na svim fakultetima, ma koliko oni bili stručni i „jednosmerni“, uvek će se naći neki predmet koji neće đaku ili studentu „pasati“. Međutim, i njega treba položiti, u sklopu studija.

Dobićete „ono što od Boga tražite“ ,ali Bog od Vas zahteva trud, učenje, napor. Ne može se samo uzdati u Boga, a sam ništa ili nedovoljno raditi. „Pregaocu Bog daje mahove“. Jedan od velikih grehova je i „prekomerno uzdanje u milost Božju“, a da se pri tom ne trudi po meri svojih sposobnosti. U malodušnosti i bezvoljnosti za učenje treba pribeći molitvi, nastojati na koncentraciji u molitvi i to će pomoći da se pažljivije čita i gradivo iz ekonomije.

Ne mora se upisivati neki drugi fakultet, onaj koji uči o Bogu. Pa to se na svakom fakultetu uči. Nema prave nauke koja nije u službi čoveku, za dobro čovečanstva, a Hristos kaže: „Ono što učiniste jednome od najmanjih – meni učiniste“. I ekonomija pomaže ljudima, kako da organizuju svoj rad, kako da ljudi na zemlji žive bolje, kako se dobra koja nam je Bog dao na upravljanje što pravilnije raspoređuju i koriste od svih ljudi. Pa zar to nije nauka koja o Bogu govori, o Bogu Tvorcu, koji je ovu zemlju dao ljudima na korištenje i upravljanje (1. Mojs. 1, 28). Vi možete jednako poslužiti Bogu i sa završenom teologijom (da budete veroučitelj, popadija, monahinja), kao i sa ekonomijom. Svaki častan rad je služba Bogu i rodu, narodu.

Dobro je što čitate Bibliju-Novi Zavet, kako kažete „skoro svakog dana“, ali treba čitati sa određenim planom: čitati svako veče samo jednu glavu iz Jevanđelja (Matej, Marko i Luka). Jovanovo jevanđelje ostaviti za kraj, kada istim ritmom pročita i Dela apostolska i Poslanice. Po pročitanoj jednoj glavi nastojati bar nekoliko minuta na razmišljanju o pročitanom tekstu. Ako nešto ne bude jasno podvucite taj deo ili zapišite, pa da pri susretu sa sveštenikom zatražite objašnjenje. Crkva se raduje da njeni vernici čitaju Sveto pismo, ali se i plaši da čitanje van Crkve ne donese razne nedoumice, pa čak i prestanak čitanja. Sveto pismo je Božja knjiga, jer govori o Bogu i treba je čitati sa narodom Božjim, u Crkvi.

Dobro je što često izgovarate molitvu Isusovu. To će Vam pomoći u trenucima malodušnosti, da intenziviranjem te molitve odagnate razne sumnje u sebe, u svoj uspeh i konačno svoje naznačenje. Treba u svoje molitveno pravilo da uvedete Molitvu Gospodnju (Oče naš…) i Molitvu Presvetoj Bogorodici (Bogorodice Djevo, raduj se…). u Pravoslavnom molitveniku se nalaze i molitve pre i posle učenja, pre i posle rada:

MOLITVA NA POČETKU RADA

Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga. (triput)

Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, Koji si bez početka, Ti si rekao tvojim prečistim ustima: Bez mene ne možete ništa činiti. Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti tvojoj. Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

MOLITVA PO SVRŠETKU RADA

Neka je blagosloveno sveto Ime tvoje, Gospode Isuse Hriste, Bože i Spase naš, Koji si ukrepio naše slabe snage da danas završimo ovaj posao naš i trud naš. Ti si, Gospode, punoća svakog dobra i nagrada svakog bogougodnog truda i rada: ispuni radošću i veseljem srca naša i dela ruku naših ukrepi i blagoslovi, na slavu svetog Imena tvog i bespočetnog Oca tvog i božanstvenog Duha tvog. Amin.

MOLITVA PRE UČENJA

Sveblagi Gospode, pošalji nam blagodat tvoga Svetoga Duha, da osnaži naše duhovne sile, da bi, pazeći na učenje koje nam se predaje, porasli Tebi našem Tvorcu na slavu, roditeljima našim na radost, a Crkvi i Otadžbini našoj na korist. Amin.

MOLITVA POSLE UČENJA

Blagodarimo Ti, Tvorče, što si nas udostojio tvoje blagodati, te smo primili učenje. Blagoslovi naše starešine, roditelje i učitelje koji nas vode poznanju dobra, i daj nam silu i moć da produžimo ovo korisno učenje. Amin.

 

***

 

 

 

Želim Vam svako dobro i uspeh,

Urednik sajta Ima nade

 

 

2 komentara

  1. I ja imam baš isti problem i isto studiram ekonomiju koja me ne interesuje, hvala na pomoći.

    • ja marljivo ucim ali mi ne ide u glavu.Razocaran sam i trazim resenje da ne odustanem. Puno mi znaci uspeh i sve dajem ali neide. Sta da radim? Dnevno po 8 sati radim na sadrzajima. Frustriran sam i nezadovoljan.
      Sta da radim???

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*