Strahovi i tugovanje usled smrti majke (pitanje psihologu)

Strahovi i tugovanje usled smrti majke (pitanje psihologu)

Pitanje:

Pre godinu dana sam iznenada izgubila majku ..bukvalno bez zbogom bila je kod mene u goste sedele to veče kao i svako..pričale. otišla da spava..satima kasnije ulazim u njenu sobu ničim izazvanu..vidim je da leži poprečno bilo zima..pa sam prišla da je pokrijem i da joj kažem da legne lepo..pipnem je za ruku i kao da sam pipnula kamen..a oči joj otvorene..tu shvatim da ona više nije živa..prva stvar koju sam osetila je strah..pogubljenost..jer inače imam fobiju od mrtve ljude..nikad nisam mogla da se suočim takvim prizorom nikad nisam bila na bilo čijoj sahrani..meni je istog trena bešika otkazala od stresa i panike..tugu sam osetila tek kasnije..

evo već prošlo je godinu dana ja i moja porodica smo se odselili na donjem spratu..jer to što mi se desilo gore ja i dan danas doživljavam svaki put kad uđem..

Stalno mislim nešto loše će da mi se dogodi ako boravim tu.. Neko stoji pored mene i iza mene. A da taj neko nije ona nego već neki drugi..nepoznati zlikovac da ga nazovem.. Kako i da je…..

kažu mi ljudi smrt je prirodna stvar treba se pomiriti..što i pokušavam ali vreme umesto da mi pomogne sve mi više odmaže..sve mi više nedostaje..i znam da je to normalno..

međutim kao da mi to nije bilo dosta u međuvremenu počele stalno da mi naviru mračne misli tragične misli i slike..

molim vas molim do neba da mi vi kao stručno lice otvoreno kažete kakvo je moje stanje dali da ignorišem ili da potražim pomoć sad ću vam reći i zašto.. jer počela sam da sumnjam u sebe dali sam poludela..

Ovako imam dvoje dece Devojčicu 6 i dečak 4 g.

U mene stalno vlada neki strah i previše briga za mog sina ..ko je živ i zdrav hvala Bogu. A ja ga svako veče proveravam dali diše i uvek mu pipam rukicu da se uverim da nije hladna..

druga stvar čak i u toku dana odjednom me napadnu misli panika dal će nešto loše da mu se desi..

treća stvar više puta sanjam kako mi dete mrtvo čak sam videla i njegovu krstaču sa imenom i prezimenom njegov kovčeg a ja ga držim u ruke i svima kažem bacite to on je živ..u mojim rukama oživeo. Jednom kako mi pada kroz prozor pa ga uhvatim za nogu i spasim.

Jutros polubudna gledam kako crna zmija mu ulazi u krevetac ubeđena da nije san vrišteći podignem glavu da uhvatim zmiju koje nema!..

Ovo je previše za mene..mnogo je strah u meni i još mi je čudno zašto samo za njega strahujem a ne za ćerkicu..zašto još ovo moram da preživljavam pored bola za majku..da oplakujem i živog sina..

molim vas nemam hrabrost da to ispričam nikome čak ni suprugu.

Mogu i njega da uplašim i čak mislim da će me gledati drugačije da nisam normalna..već mi je mnogo što i sama mislim da nisam normalna.

Recite mi šta da radim..zašto mi se ovo dešava???

Pomognite mi puno vas molim.

 

 

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

 

Pomaže Bog,

Da počnem odmah od kraja Vašeg pisma u kome pitate šta Vam se događa tj. zašto Vam se ovo dešava.

Vi ste doživeli psihičku traumu. Pravu  i jaku traumu. To su bolna, teška, iznenadna iskustva koja preplave čoveka, to su toliko veliki potresi za čovekovu dušu koju osoba nije u stanju  da sa svojim  duševnim snagama  „obradi“ , „svari“ u datom trenutku, jednostavno nije u stanju da povrati svoju psihičku ravnotežu dugo nakon toga. Posebno ukoliko je prepuštena sama sebi i ne primi adekvatnu psihološku i duhovnu pomoć.

Sve ovo što opisujete da proživljavate u ovih godinu dana su posledice traume koju ste doživeli. Glavna trauma je iznenadna smrt majke , gde ste Vi bili prvi svedok njene smrti i to u Vašoj kući, a to je sve dodatno pogoršano Vašim već postojećim strahom od mrtvih ljudi (jer kažete da i inače imate fobiju od mrtvih ljudi i da niste nikada bili ni na čijoj sahrani).

Spoj fobije i realnog gubitka bližnjeg je veoma, veoma stresan, i Vi zbog toga istovremeno proživljavate teško duševno stanje.

Trauma dovodi upravo do ovih stanja koje opisujete – noćnih mora, nekih  uznemirujućih misli i slika u polubudnom stanju, telesne napetosti, snažnih  naleta neprijatnih sećanja na traumatski događaj kao da se ponovo dešava (to je ono što opisujete da doživljavate svaki put kada odete u gornji deo kuće), naviranja mračnih misli i slika, straha koji kao da ima lik i zasebno fizičko prisustvo u odnosu na Vas, prekomernog straha i brige za drugog člana porodice, nejasna strepnja da će nešto loše da se desi sa nekim od vas, itd.

Vi niste ludi. Niste poludeli.

Vi ste samo preživeli snažnu psihičku traumu i sada treba da potražite za nju leka.

 

Prema ovome što ste mi napisali, mislim da bi redosled koraka trebalo da bude sledeći:

 

  1. Odmah idite u Dom zdravlja kod psihijatra – recite mu da proživljavate snažne strahove, šta ste preživeli, kakve noćne more imate, kakve fobije imate, da imate veliki problem sa spavanjem, i zatražite da Vam prepiše nešto za umirenje i za spavanje.

Sa ovim je neophodno da počnete što pre, kako biste snizili strahove, omogućili svome telu i duši da na kratko predahnu od tolike uznemirenosti, da se telo malo odmori, da možete da odspavate da biste ojačali svoje duševne i telesne snage.

Takođe vidite sa psihijatrom da li možete da dođete ponovo za neko vreme da biste sa njim porazgovarali, ili da pitate da razgovarate sa psihologom. Neophodno je da imate gde da odete i da kažete šta Vas pritiska. Da porazgovarate sa nekim ko je neutralan tj. ko nije na neki način uključen ili pogođen događajem koji se desio.

Kada se o traumi, strahovima i tuzi nekome glasno govori, tada strahovi gube na snazi, a tuga počinje da se odliva na pravi način.

 

  1. Idite kod sveštenika – zatražite da Vam pročita molitvu za zdravlje, recite mu šta proživljavate, pitajte ga da se ispovedite (nemojte se opterećivati u vezi sa tim šta ćete i kako reći na ispovesti, samo ispovedite šta Vam se događa, kakve misli Vam prolaze kroz dušu, ..), i obavezno ga pitajte da Vam predloži koje kraće molitve da čitate kada Vas obuzmu strahovi.

Važno: ako ste Vi ili neko od Vaših bližnjih išli nekad kod vračara, bioenergetičara, kod „stravara“ (da Vam izliva strah olovom, salivanje strave, salivanje straha) i slično – obavezno to recite svešteniku.  Jer, strahovi i problemi se uvećavaju kod ljudi koji su izložili sebe demonskim uticajima odlascima kod ovih ljudi čak iako u prvom trenutku osete od toga neko „olakšanje“.

Kupite malu kadionicu, tajman i brikete (to nije skupo, ima u svakoj crkvenoj prodavnici). Ako do sada niste kadili kuću samo pitajte sveštenika kako to da uradite.

Kada osetite nalet straha, ili brige da će nešto loše nekome da se desi, kada počnu da Vam se roje takve mračne ili tragične misli i ne daju Vam mira, nemojte im se predavati, nemojte se na njih fokusirati već shvatite njih kao znak da treba da uradite sledeće:

da pročitate Molitvu Časnom Krstu (ili molitvu koju Vam sveštenik bude preporučio, lično znam da crkveni ljudi dobro iskustvo imaju upravo sa Molitvom Časnom Krstu koju ću Vam napisati na kraju ovog pisma)[1]

da upalite tamjan i da okadite kuću

da se prekrstite i kažete „Bože, pomozi“

– da uzmete lek za smirenje ukoliko Vam je vreme za njega.

da se , ako je u pitanju dan, prošetate na kratko negde van kuće (odete u prodavnicu da kupite neku sitnicu, ili naprosto napravite jedan krug šetnjom u kraju).

Vremenom, ako ovako budete činili, ti naleti strahova i mračnih misli će slabiti, dolaziće u manjim ili snažnijim talasima, ali neće Vas više ovoliko preplavljivati.

Kad se čovek naspava, telesno osnaži i duša malo predahne, onda se i tim strahovima lakše odupire.

A to je sada Vaš zadatak.

Ova dva koraka koja sam Vam napisala se uglavnom dotiču Vašeg akutnog problema a to su naleti strahova i teških misli.

Strahovi su , čini mi se, ono što Vam u ovom periodu najviše ne da mira.

Tek kada uspete da te strahove malo ublažite, da se od njih malo oporavite ili predahnete,  ispod njih ćete pronaći tugu zbog gubitka majke gde takođe treba da započnete proces žaljenja.

 

Sada Vas strahovi ometaju da uopšte dođete do tuge i počnete njome da se bavite.

Zato je prvi korak da vidimo šta da radite sa postojećim snažnim strahovima koji Vam ne daju mira ni danju ni noću.

Starac Pajsije je kao najbolji način za sticanje mira u duši navodio promenu života, detaljnu ispovest i Pričešće:

 

„Da bi čovek osetio spokojstvo u duši, treba da izbaci smeće iz sebe. To se postiže ispovešću. Otvarajući svoje srce pred duhovnikom i ispovedajući mu svoje grehe, čovek se smirava. Tako mu se otvaraju Nebeske dveri, blagodat Božija ga štedro osenjuje i on se oslobađa…

Ako se čovek uspaniči zbog nekakvog iskušenja, on želi da se bori, ali nije raspoložen, nema duševne snage. Tada treba da se ispovešću dovede u red. Ispovešću čovek stiče utehu, ukrepljuje se i blagodaću Božijom ponovo u sebi nalazi odvažnost da se bori.

Ako se ne dovede u red, njega mogu da skole i druga iskušenja, on počinje da se guši pomislima,  da očajava,  a posle više uopšte ne može da se bori.

Ako se to dešava često, čovek treba da se i često dovodi u red, da otvara svoje srce  duhovniku i tako ponovo stiče odvažnost za borbu.

A pošto se dovede u red, treba da upali duhovni motor i da krene u prilježnu borbu kako bi najurio onoga kome ovde nije mesto.“

 

Što se snova tiče, ne treba da ih se bojite, evo šta isti Svetitelj o tome govori:

 

„Nekad, opet, đavo u snu prilazi čoveku i prikazuje mu različite snove da bi se rastrojio dok spava. Zato nemoj da pridaješ nikakav značaj snovima. Prekrsti se, zakrsti i jastuk, okači krst i jednu-dve ikone iznad jastuka i govori molitvu sve dok ne zaspiš.

Što im više budeš poklanjala pažnje, to će češće dolaziti neprijatelj da te iskušava.“

 

Ako Vam je za utehu, čak i starac Pajsije je imao borbu sa snovima: „Mnogi snovi su mučni. Kada je čovek napet ili umoran, on se sa tim bori u sebi, i to kasnije vidi u snu. Meni se često dešava da, kada se preko dana suočavam sa različitim problemima ljudi, sa nepravdama koje se događajau i tome slično kasnije u snu nekog grdim: „Bre, ti bezbožniče!“ – vičem – „Kako si neosetljiv!“, i od te svoje vike se probudim“.

 

Takođe, imajte na umu da se ponekad tuga (zbog gubitka majke) koja nije na adekvatan način odžaljena, otplakana –  ume da se ispoljava kroz uznemirenost, nesanicu, noćne strahove, posebno snove gde neko bližnji umire ili mu se nešto loše događa.

 

Kod Vas postoji spoj fobije od mrtvih ljudi, tuga zbog realnog gubitka majke i trauma jer je njena smrt došla iznenadno, u Vašoj kući i čemu ste Vi neposredni svedok.

 

Što se tuge tiče, kako vreme bude odmicalo videćete da je tugovanje i žaljenje zbog gubitka majke Vaš novi zadatak. Dozvolite sebi da tugujete, tugovanje i žaljenje za gubitkom bližnjih nema strogo definisane „rokove“. Nemojte da Vas ljudi ubeđuju da je dovoljno pola godine, godinu ili dve i da treba da idete dalje.

Ko Vam tako predlaže, ne zna o čemu govori.

 

Tugovanje najpre mora da počne, a ono najčešće kod ljudi ne počinje istog trenutka kada osoba umre. Najčešće ljudi zbog prevelikog bola zabašure tugu, koriste različite psihološke manevre da tu tugu umanje, minimiziraju, preusmere u nešto drugo i na taj način uopšte ne započnu proces  tugovanja .

Tek kad zaista osvestite tugu i počnete da na njoj radite, tek tad ste stvarno započeli, a taj početak  može biti za neke ljude i godinu dana, dve, tri ili čak pet godina nakon smrti bliske osobe.

 

Imate pravo da se isplačete i to hiljadu puta, da ne požurujete sebe da završite sa tugovanjem. Ne treba nikome da se pravdate što tugujete duže nego što „neko misli da to treba da traje“. Nemojte obraćati pažnju na takve komentare.

 

Pri tome, treba da vodite računa da zdravo tugovanje ne pređe svoju meru i pretvori se u depresiju ili očajanje.

 

Upućujem Vas da na ovu temu pročitate tekstove na ovom sajtu, gde pravoslavni psiholozi detaljno opisuju korake kako da pomognete sebi dok ste u procesu tugovanja zbog gubitka bliske osobe.

 

Pre svega ovaj tekst ruskog psihologa Svetlane Furajeve:

 

Kako pomoći sebi da se preživi žalost: praktični saveti

 

Ističem nekoliko bitnih momenata iz ovog teksta:

„Ne slušajte one koji govore „drži se, budi jak, hrabar…“ Ne gutajte suze. Ako Vam se plače – plačite, ako tugujete – tugujte. I ne osećajte krivicu zbog toga pred Vašim okruženjem.

Razmislite sa kim možete da govoriti o osobi koja je umrla. Ako u Vašem okruženju takvog osobe nema – koristite psihološku pomoć. Glavno je da – govorite. O gubitku, usamljenosti, o osećanjima, strahovima…

Govorite sa Bogom o osobi koja je umrla. Molitva za dušu upokojenog je Vaša realna pomoć i duši umrlog.

Međutim, ne pokušavajte da razgovarate sa umrlim čovekom, jer njega pored vas u fizičkom smislu nema. Ne obraćajte se okultizmu, ne slušajte one koji pokušavaju da Vam govore o sujeverjima, znacima i ostalom.

Mnogima vođenje dnevnika pomaže da olakšaju težinu emocija. Pišite o svojim mislima, osećanjima, svom bolu gubitka.

Posebno razmatranje zaslužuje osećanje krivice pred umrlim. Glavno je – ne dozvoljavajte sebi da gajite osećanje krivice, ono deluje razarajuće.

Drugo snažno osećanje koje možda prati gubitak jeste – strah. Tokom noći ili dana, u usamljenosti ili u masi, strah nastupa neočekivano i bukvalno Vas parališe. Šta raditi u takvoj situaciji? Važno je zapamtiti da Vaš strah nije strah odraslog čoveka u realnoj opasnoj situaciji, već pre „dečija“ reakcija na neizvesnost koja Vas okružuje nakon smrti bliske osobe.“

Dalje u tekstu ona pruža dobre savete šta da uradite kada Vas obuzme strah.

Na sajtu „Ima nade“ imate čitavu rubriku koja sadrži tekstove u vezi sa gubitkom bližnjeg, pa kad imate vremena i snage – čitajte jedan po jedan i iz njih uzmite ono što osetite da Vam koristi i pomaže. U pitanju su probrani tekstovi pravoslavnih psihologa i sveštenika, tako da ih možete s poverenjem čitati jer u njima nećete naći neke štetne predloge.

Pred kraj ovog odgovora želim da napomenem da prema sebi treba da postupate kao sa detetom koje je pregrmelo neki težak virus, i sada je još uvek slabašno, lako se umara, smršalo, potrebno mu je puno pažnje i nege da bi se potpuno oporavilo i da bi mu se vratila telesna snaga  i zdravlje. Vi ste preživeli traumu i potrebno Vam je puno vremena i nege da biste se oporavili – i psihički i fizički.

Dobro bi bilo da Vašem suprugu na ovaj način pojasnite kako se osećate i da zatražite razumevanje i podršku dok prolazite kroz sve ovo, što može trajati i mesecima, možda i čitavu godinu. Recite mu da će to sve možda i njemu biti teško, jer ćete biti manje sposobni da vodite uobičajenu brigu o deci, domaćinstvu, njemu, da ćete povremeno biti baš tužni. Da, ukoliko od psihijatra dobijete tablete za spavanje, da će on morati da ustane ako vas dete pozove tokom noći… Ali da ste sigurni da će taj period proći i da ćete ponovo biti svoji na svome.

Dogovorite se sa sveštenikom da se u narednih mesec dana barem jednom pričestite.

***

Sveštenik koji pregleda moje odgovore sa duhovne strane Vam savetuje da čitate Sveto Pismo koliko god ste u stanju, da se izgrađujete u veri jer će to Vašoj duši dati utehu u tugi usled ovozemaljskog rastanka od majke. Kako sveti Apostol Pavle u Poslanici Solunjanima kaže:

„Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade.

Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.

Jer vam ovo kazujemo riječju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.

Jer će sam Gospod sa zapovješću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti;

A potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Tako utješavajte jedni druge ovim riječima.“

Drugim rečima, poručuje Vam o.Bane,  smrt nije kraj, smrt je kapija za prelazak u Život Večni, za one koji veruju u Hrista.

***

Gospod će Vam pomoći ako budete ovako činili, i nastavili da živite po Njegovim zapovestima, da se ispovedate i pričešćujete i molite Ga za pomoć u teškim trenucima koji će poput talasa nadolaziti i spuštati se, tako da ćete imati i vremena za predah.

Javite mi se kroz neku nedelju, volela bih da čujem kako ste.

Urednik sajta Ima nade

 

———————————————-

[1] MOLITVA ČASNOME KRSTU

Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!

Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze.

Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore:

Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku,

i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.

O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek.Amin.

 

 

Jedan komentar

  1. Sandro Pavlovic. Zelim. Reci. Da Sam. I. Ja izgubijo. Majku. Bila je mlada.Umrla. je na mojim. Rukama dozivio Sam traumu tugu samocu strah. Jer Sam. Svjestan. Da je. Nema a tuga i.dalje. Traje.
    Svjestan. Da. Sam. Izgubijo voljenu osobu. Majku. Jer me. Niko Nece voljeti Kao. Majka.

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*