Родитељски „burn-out“: Кад мама више не може

Родитељски „burn-out“: Кад мама више не може

Овај текст сам издвојила јер сажето и разумљиво говори о једној теми о којој се мало и недовољно прича у црквеном породичном окружењу.

У тексту се објашњава како долази до прекомерне родитељске исцрпљености. Као један од фактора који на то утичу, између осталог се помиње и друштвени притисак да будемо савршени родитељи.

Међутим, за црквене породице постоји још један додатни притисак – свест о томе да ћемо за своју децу одговарати пред Богом који нам је децу и дао. У реду је бити одговоран , међутим, када ову одговорност пред Богом за децу протумачимо на претеран и неправилан начин, а уз то пронађемо и цитате светитеља и светих стараца који то наше претеривање још више подгреју (јер нисмо у стању да адекватно расудимо о реченом) и на крају , када прочитамо неке идеализоване црквено-породичне приче у црквеним часописима и на интернету – све то скупа доводи до мучног и тешког притиска на верујуће родитеље и до њиховог психолошког сагоревања у родитељству.

Уредник сајта Има наде

 

Родитељско сагоревање: Кад мама више не може

 

Burn-out или синдром сагоревања је термин који се често користи у пословном окружењу и свакако представља једну од најнегативнијих последица дуготрајне изложености стресу на послу. Међутим, синдром сагоревања није ограничен само на професионално окружење.

Све чешће се примећују слични симптоми и код родитеља, посебно код мама које проводе више времена са децом и уколико су деца мала и потпуно зависна од њихове бриге и неге.

Повећава се брижност и одговорност, а упоредо расте страх од могуће грешке.

 

Када се овим стресним факторима дода хроничан недостатак сна и немогућност да се тело одмори када му је потребан одмор, расте хронична исцрпљеност организма.

Јавља се недостатак енергије, умор, проблеми са спавањем и исхраном, главобоље, али и емоционална и ментална исцрпљеност. Особа осећа тескобу, беспомоћност, безнађе, понекад тугу и жељу да заплаче, смањена је животна радост и губи се почетни ентузијазам, често постаје друштвено изолована. Јављају се и потешкоће с концентрацијом, као и немогућност јасног и рационалног размишљања. Организам све више губи способност да превазиђе нагомилани стрес.

 

То су све оне добре маме које почињу да осећају како не могу више. Опасности од синдрома сагоревања нису изложене само маме у првим годинама дететовог живота.

 

Може и касније да се појави, током одрастања деце, када она и сама постају преоптерећена школским обавезама и ваншколским активностима, а од родитеља се очекује да савршено уклопе те активности, своје професионалне обавезе и бригу о домаћинству.

Синдрому сагоревања, како на послу тако и у родитељству, подложније су особе које теже перфекционизму и које имају нереално висока очекивања од себе, али и од других, које су изложене захтевима које превазилазе њихове индивидуалне способности, али и особе које немају адекватну подршку у свом окружењу.

 

Међутим, код родитељства се јавља додатни проблем у друштвеном притиску да се буде савршен родитељ.

Друштво кроз медије ствара слику савршеног родитељства, која није реална.

Деца славних и богатих су увек сређена, чиста, насмејана. Маме су наспаване, витке, нашминкане и тек изашле из фризерског салона. Жене знају да је све то немогуће, али временом подлежу унутрашњим притисцима да и оне морају тако да изгледају и да имају такву породицу.

Неретко постоје и притисци у најужој околини који су немилосрдни и огледају се у сталном критиковању и саветовању старијих и искуснијих родитеља, иако често нису ни затражени савети.

Треба прихватити чињеницу да је тело често оправдано уморно и преоријентисати приоритете. Када се препозна моменат преморености, треба направити нову организацију, укључити равномерно и друге чланове породице у свакодневне обавезе, отворено затражити помоћ.

 

Често се јавља и кривица због непостигнутог савршенства, иако је оно ирационално.

 

Постоје генерално неки савети који могу помоћи особама да избегну синдром сагоревања у моментима када се појави хронични умор и осећање заробљености и немогућности да се изађе на крај са свим унутрашњим и спољашњим захтевима.

 

– Потребно је да се особа не отуђује.

 

–  Најбоље је да одржава контакт с другим мамама које пролазе кроз исте проблеме и које су најбоља подршка.

 

– Затим обавезно треба направити листу приоритета. Неодложне обавезе треба завршити, а све што може да сачека треба одложити или препустити неком помагачу из ближе околине. Није срамота затражити помоћ родитеља, сестре, другарице, сви могу понекад да помогну превише уморној мами.

Наравно, у неупоредиво бољем положају су жене које могу финансијски да плате помоћ у кући или чување детета, али уколико не могу, треба затражити помоћ од осталих чланова породице.

 

-Оно што је можда и најбитније – маме треба да имају резервисано време у току недеље само за себе и то индивидуално у зависности од тога шта одређену особу највише опушта.

Некада је то самостална шетња, излазак на кафу с пријатељицом или одлазак у биоскоп. Овај мали предах од свакодневних обавеза представља одличну додатну енергију у борби против нагомиланог стреса, али добро је и навикавати дете на постепено раздвајање.

Све чешће се у свету појављују биоскопске пројекције намењене мамама с малом децом или фитнес програми који укључују вежбање с малом децом и бебама. То су одличне идеје, али маме не смеју никада да забораве да треба у току недеље да имају одређене тренутке резервисане само за своје активности.

 

Парадокс је да највише и најпре сагоре оне жене које су себи поставиле најстроже критеријуме савршеног родитељства.

Физички, емотивно и ментално исцрпљени родитељи су подложни бројним болестима, али исто тако постају и нефункционални родитељи.

 

 

Извор: Родитељско сагоревање: Кад мама више не може

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*