Problemi u tek zasnovanim porodicama (VIDEO)

Problemi u tek zasnovanim porodicama (VIDEO)

Nakon prve besede o telesnim odnosima pre braka, sveštenik Georgije Maksimov govori o problemima i teškoćama sa kojima mogu da se suočavaju mlade porodične zajednice, ljudi koji su tek počeli ili su malo vremena proveli u zajedničkom bračnom životu.

Takođe, o. Georgije govori i o teškim situacijama kada dolazi do razvoda, kada su male šanse da će brak uspeti, što nam može poslužiti kao dobar orijentir i prilikom preispitivanja da li da uđemo u brak sa takvom osobom. Tako da ovaj video predlažem da pogledaju i osobe koje još uvek nisu u braku.

Urednik sajta Ima Nade

 

 

 

 

 

BESEDE O PORODICI

 

DRUGI DEO: PROBLEMI MLADE PORODICE

 

Još jednom bih naglasio da ja jednostavno delim svoja zapažanja, a koliko su vam ona od koristi ili ne, vi donesite odluku sami.

 

Prošli put smo govorili o odnosima pre braka, a danas ćemo govoriti upravo o porodičnim odnosima, kada su ljudi stupili u brak, kada su postali muž i žena, kakvi tu problemi postoje i zbog čega oni nastaju?

 

Ja ću govoriti po tezama.

 

ŠTA JE GLAVNO U BRAKU?

 

Prva stvar. Znate, kultura koja nas okružuje, kada govori na ovu temu, govori da je najvažnija ljubav, da je ona najvažnija. Ljubav koja se shvata prosto kao osećanje, kao emocije, određeni sentimentalizam, ipak nije dovoljna da bi se brak učinio srećnim, da bi se brak sačuvao.

 

Podelio bih svoja zapažanja na osnovu iskustva mnogih ljudi. Po mom mišljenju, u odnosima je jako važno međusobno uvažavanje. I možda je čak ono i važnije za očuvanje braka od ljubavi i od nekih sličnih vatrenih osećanja.

 

Porodični par koji u principu poseduje međusobnu ljubav ali nema uvažavanje se raspada. A ako se i ne raspadne, žive u stanju neprestanog stradanja, uzajamnog stradanja.

 

Šta znači ‘međusobno uvažavanje’?

 

U pitanju nije neka apstraktna stvar, to je ono na koji način mi sebi dozvoljavamo da se ophodimo sa našim supružnikom.

 

Sećam se kako mi je još davno, u mladosti, kada sam čitao neka od dela ruskih klasika, u oči upadalo to što se u nekim plemićkim porodicama muž i žena jedno drugom obraćali sa ‘Vi’ i srednjim imenom. Meni se to činilo pomalo neuobičajenim, čak čudnim, a zatim sam saznao da je tako bilo ne samo kod plemićkih porodica, već i kod ljudi sa sela. Ne znam da li je to bilo široko rasprostranjeno ili ne, ali je postojalo. Pre revolucije, da su se i u porodicama sa sela supružnici međusobno obraćali jedno drugom sa srednjim imenom.

 

To mi se činilo jako čudnim: ‘Kako to, to je čovek sa kojim živiš sve vreme, kao da je deo tebe, a onda na ‘Vi’ i sa srednjim imenom’. Sada već osvrćući se na to, shvatam da zapravo tako nešto više i nije neuobičajeno i nije tako čudno. Možda je za njih to predstavljalo ono sredstvo koje im je omogućavalo da sačuvaju odnose, u okvirima uljudnosti i međusobnog uvažavanja.

 

Na žalost, danas jako često ljudi koji, još jednom ponavljam, vole jedno drugo (ne govorimo o situacijama kada se ne vole) – čak i takvi ljudi koji se međusobno vole, u nekom trenutku, jako brzo, mladi bračni par, tek što su se venčali, počinju da dozvoljavaju sebi da se bezobrazno ophode jedno prema drugom. Bezobrazno da opšte sa bliskom osobom, izlivaju na nju svoju negativnost, svoj stres, umor, iznose nezadovoljstvo ili čak pokušavaju da utiču, to rade kao način uticanja, nametanja svog mišljenja koristeći  način komunikacije koji je veoma dalek od uvažavanja.

 

To se završava loše. To je put na kome se porodice pretvaraju u pakao.

 

Zato se ne brinite samo o tome da se sačuvaju osećanja, pobrinite se da se sačuva i međusobno uvažavanje.

 

Umorio si se na poslu ili osećaš neku ljutnju, negodovanje, nemoj sebi da dozvoliš da u takvom stanju razgovaraš sa bliskim ljudima. I ne samo kada je u pitanju suprug ili supruga, u takvom stanju ne dozvoli sebi ni sa kim da tako govoriš. Ne dozvoljavaj sebi da ponižavaš drugog čoveka. Ne dozvoljavaj sebi da ponižavaš tebi blisku osobu.

 

Shvatate, to je kao snežna lavina. Što ti više to sebi dozvoljavaš, to se više to povećava.

 

I u nekom trenutku to počinje da upravlja čovekom.

 

Ne jednom sam video ljude koji su proživeli jako dugo jedno sa drugim i osoba bi želela da izmeni svoj odnos, na primer prema mužu, a ne može, zato što je već navikla, ona je navikla da tako razgovara sa njim da obavezno sve to prelazi u skandal, viku, uvrede. Ona ne shvata zašto, ona u suštini nema nikakve pretenzije prema mužu, ona želi da mu kaže nešto lepo, međutim, taj manir razgovora na koji je navikla da ima odnos sa njim, tokom mnogo godina, već upravlja njome, shvatate.

 

To je jako žalosno, čovek se muči, ne zna šta da radi. Ne treba dozvoliti da dođe do toga.

 

Čuvajte međusobno uvažavanje i tada su mnogo veće šanse da će vaš brak biti dug, srećan i uspešan.

 

EGOIZAM U ODNOSIMA

 

Jedna važnija stvar u vezi ljubavi. Za uvažavanje smo rekli, a sada da kažemo i za ljubav.

 

Uopšte, ceo svet koji nas okružuje vaspitava savremenog čoveka da bude egoista.

 

Po mom mišljenju, porodice se upravo i raspadaju upravo zbog toga što dvoje egoista prosto ne mogu da žive jedan sa drugim, ne žele da se nimalo žrtvuju, čak ni najmanju, najbeznačajniju žrtvu da bi brak, odnosi, ljubav, osećanja, da se sačuvaju. To je ono što čoveka čini nesposobnim za bilo kakve odnose suštinski, što je čovek više egoista to je manje sposoban za odnose sa drugim ljudima, bilo da su u pitanju odnosi u braku ili sa drugim ljudima.

 

Isto je i sa kolegama na poslu, roditeljima, rođacima. Prijatelja takav čovek ima malo.

 

Međutim, to je zasebna tema.

 

Zato se ponekada dešava da dolaze ljudi, mladi ljudi, devojke koje govore: ‘Mi želimo da nađemo drugu polovinu, a nikoga nema, šta raditi? Vreme prolazi…’

 

Porazmisli, zašto ti Bog ne daje da je sada ne nađeš? Možda prosto nisi spreman.

 

Porazmisli koliko si zaista spreman da živiš u ljubavi.

 

Danas kada mnogi čuju za reč ‘ljubav’ misle da je ljubav ‘kada mene vole’ i ‘kada mi je dobro’.

 

Ako se nešto od ovoga ne podudara, znači da to nije ljubav, znači da nam tako nešto ne treba, znači da to treba odbaciti i tražiti tu fatamorganu negde dalje. Ne.

 

Ljubav je pre svega kada ti voliš, ljubav je pre svega samopožrtvovanje. Samopožrtvovanje ne znači obavezno da sobom nekog zaštitiš od metka, takve situacije se dešavaju jedna u 100 hiljada.

 

Ne, samopožrtvovanje je nešto što se izražava čak i u sitnicama. Čak u sitnicama.

 

Recimo, došao si umoran sa posla a spreman si da uradiš ono što od tebe traže. Spreman si da ukažeš pomoć svojoj bliskoj osobi.

 

Ti to ne želiš, želiš da odmoriš. Međutim, jedno je kada ti odbijaš i govoriš: ‘Ne, umorio sam se, nemoj mi prilaziti sada i to je to.’ Ti postupaš kao egoista.

Druga situacija je kada ti ipak žrtvuješ možda svoje vreme, snagu, možda još nešto.

 

Žrtvuješ radi onoga koga voliš. U tom slučaju postupaš po ljubavi, živiš po ljubavi, onoliko koliko si spreman da žrtvuješ sobom radi osobe koju voliš.

Ako nisi spreman za to, nećeš imati srećan porodičan život.

 

Čovek koji nije spreman da žrtvuje svoje interese, svoje ‘ja hoću’ ne može da ima srećan porodičan život.

 

Zato ako još uvek nemaš osobu sa kojom možeš da se upoznaš, dostojnu osobu koju možeš da vidiš kao nekoga sa kim bi mogao da proživiš ceo svoj život, pogledaj na koji način komuniciaraš sa onima koji te okružuju.

 

Da li sa njima opštiš kao egoista ili kao čovek koji voli?

 

Opet bih želeo da naglasim da se ne govori o velikim podivizima, to se izražava u sitnicama.

 

Da li ti žrtvuješ druge radi sebe ili žrtvuješ sebe radi drugih? Tu je ili jedno ili drugo.

 

Kao rezultat izbora koji činiš, postaješ ili jedna ili druga vrsta osobe.

 

Čovek koji postupa kao egoista, osuđen je da bude nesrećan.

 

U pitanju je takođe paradoks, jer bi se reklo ako si egoista, ako se pre svega brineš o sebi, to znači da sve najbolje daješ sebi, znači da treba da živiš odlično i srećno.

 

Međutim, nije tako.

 

Što si više egoista, to si više odvratan drugima, to si više usamljen, to si više nesrećan.

 

 

I zato upravo ljudi koji stupaju u odnose supružnika, treba da upamte da bez određenog uzajamnog samopožrtvovanja ovi odnosi neće prerasti u dug i srećan brak.

 

 

PORODIČNE TEŠKOĆE

 

Još jedna stvar koju treba da shvate ljudi koji su tek, tek stupili u odnos muža i žene, da je normalno da se javljaju poteškoće.

 

Normalno je da se pojavljuju možda čak i neki konflikti. To ne znači da ništa ne valja, da će sve biti loše, da se treba razići.

 

Mnogi misle da ako nije odmah krenulo kako treba, da je to onda to.

 

Ništa to ne znači, samo znači da je potrebno boriti se za svoj brak, boriti se da bi se on podigao na nivo na kome ti problemi neće postojati. 

 

Još jednom bih naglasio da po pravilu, savremeni brak predstavlja susret dvoje egoista. I kada počnu da žive u braku kao muž i žena, počinju da se zaista uče ljubavi.

 

I upravo na ovom putu i mora da se radi na sebi, to ponekada biva teško, ponekada oboje treba da rade na sebi i neke teškoće, problemi koji se pojavljuju tokom porodičnog života predstavljaju normalnu stvar. To je ono što treba da osnaži vašu porodicu.

 

I zato se ne treba predavati.

 

I ako se kod vas pojavljuje neka teškoća u braku i kod vas se istog trenutka pojavljuju neki drugovi, drugarice, rođaci, čak mama i tata koji govore: ‘Šta će ti on ili šta će ti ona? Hajde, nije uspelo, čovek ti ne odgovara…’ počinju da vam sve to sipaju u uši, treba da svim tim savetnicima govorite: ‘Doviđenja! Hvala vam, ja ću se sa svojom porodicom sam snaći ili sama snaći!’

 

Jako mnogo se pojavljuje savetnika koji pri svakoj težoj situaciji počinju da savetuju ‘ne treba ti to!’

 

Ne! Borite se. Borite se za svoj brak, borite se za svoju ljubav.

 

Ako postoji ljubav, ona zaslužuje da se borite.

 

Dešava se, naravno, ja ne govorim o apsolutno svim slučajevima, ne treba da govorimo o očiglednim stvarima.

 

Dešavaju se takve stvari nakon kojih se brak zaista raspada, recimo supružnička prevara, dešavaju se ponekada jako teške stvari. Međutim, često se brakovi raspadaju zbog apsolutne besmislice.

 

Shvatate, koliko takvih ‘zanimljivih’ slučajeva postoji kada su mlada i mladoženja raskidali brak tek nakon što su ga sklopili, a sve zato što su se posvađali oko jela na svadbenoj trpezi.

 

Ne treba zbog besmislice razarati svoj odnos. Zašto?  Objasniću i sa još jedne strane.

 

Problem koji se u tebi nalazi i sa kojim si se susreo sa jednom ili drugom teškoćom, ako ti razoriš svoj brak, ako se rastaneš sa tom osobom, taj problem će svejedno ostati u tebi kao nerešen.

 

I stupivši u novi odnos, stupivši u novi brak, ti ćeš svoj problem doneti i tamo.

 

Zato je bolje da se suočiš sa tim problemom u prvom braku. Ne žurite da tako brzo razorite ono što ste tek izgradili.

 

Za to se možete boriti.

 

 

HLAĐENJE ODNOSA

 

Još nešto treba pomenuti. Nastupa određeno smanjenje temperature osećanja. Na početku je bila zaljuljebnost, na početku su možda bili neki posebna, velika, lepa osećanja, a eto, počinje porodični život i počinje rutina. U nekom trentuku počinje rutina i naravno, nije svaki dan kao bajka.

 

To je normalno, to je ono što može postati temelj istinske, čvrste, snažne ljubavi izgrađene na međusobnom razumevanju i uvažavanju.

 

Kada ljudi zaista postaju jedno, tako nešto je mnogo važnije od nekih brzoprolaznih osećanja koje poput vetra naleću i odleću.

 

Tako nešto se pojavljuje upravo onda kada su ljudi zajedno ‘pojeli džak soli’. Treba se boriti i sa tom rutinom.

 

Razmislite šta lepo možete danas ujutro reći svom suprugu, svojoj drugoj polovini.

 

Razmislite, to neće samo od sebe doći.

 

Ako uvek budete govorili samo o onome što je vama zanimljivo, ako budete izlivali svoj negativ, ako budete govorili stalno kako vam je šef loš čovek, kako su vam smestili na poslu, kako vas je neko isekao na putu autom, kakvi se problemi u svetu dešavaju, vi donosite negativ.

 

U svetu je ionako mnogo negativnosti, ionako nas jako mnogo negativnosti okružuje, neka porodica bude nešto poizitivno.

 

Međutim, to pozitivno se ne rađa samo po sebi, ne treba čekati nadahnuće, nad tome treba raditi.

 

Prosto razmisli, šta ćeš lepo reći svom suprugu ili svojoj supruzi danas.

 

Kada se vraćaš kući, bolje razmisli: ‘šta prijatno mogu da kažem, šta dobro mogu da kažem, šta zanimljivo mogu da kažem’.

 

Tako nešto nije suvišno. Naravno, to nije lek za sve, ali nije suvišno.

 

Na određene znake pažnje koje, da tako kažem, žene cene, muškarci zaboravljaju. Nemojte ih zaboravljati. Ideš putem kući, zašto ne bi kupio cveće? Ne treba da čekaš godišnjicu, ako imaš finansijsku mogućnost, cvećara je tu, prosto tako, prosto tako, došao, kupio i poklonio cveće.

 

To je sitnica. Međutim, iz takvih sitnica se sastoji život, iz njih se gradi odnos.

 

 

MIŠLJENJA DRUGIH

 

Još bih želeo da govorim o nečemu.

 

Ne dozvoljavajte nikome, ni sebi, ni drugome da govorite loše o vašoj drugoj polovini.

 

Na žalost, često se dešava da roditelji razaraju porodice svoje dece. To je teški greh, strašni greh koji oni čine, koji leži na njima. I oni to rade zaprepašćujuće bez ikakvog razmišljanja.

 

Rečeno je u Pismu: „Poštuj oca svojega i majku svoju“, jeste.

 

Međutim, poslušnost roditeljima se završava kada čovek stupa u brak.

 

Jer opet, Sveto Pismo govori: „Zbog toga će ostaviti čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se ženi svojoj“ (Mt. 19:5).

 

To je to, počeo je brak i vi imate sopstvenu porodicu. Vi se odnosite prema roditeljima sa ljubavlju, sa uvažavanjem, međutim, pritom dozvoljavati nekome da loše govori o vašoj ženi ili nekome da loše govori o vašem mužu, znači razarati vaše odnose, vaš brak.

 

Bolje je odmah to prekinuti, neka budu čak i neki na početku svađe, sporovi, ali ako odmah na početku postavite to na svoje, zaštitićete svoju porodicu, jer nju treba štititi, ona se sama po sebi neće urediti.

 

Ni drugovima, ni drugaricama, njima nije mesto u isključivo vašim porodičnim odnosima.

 

To se njih ne tiče i ne treba da se tiče, po mom mišljenju.

 

Jer drugom čoveku je jako lako da savetuje: ‘Ah, pa da, vidi kako je on loš…’, ne treba da dozvolite da se govori loše o vašem mužu ili vašoj supruzi u vašem prisustvu.

 

 

SOPSTVENO MESTO ZA ŽIVOT

 

 

Još nešto što je prilično bolna tačka za velike gradove, međutim, najbolje je za mlade porodice da imaju svoje mesto za život.

 

Često je to jako teško, skupo za iznajmljivanje, itd., često ga prosto nema, ali ako se počne život sa roditeljima, onda je u 99 slučajeva to put ka tome da se jako snažno pogoršaju odnosi sa roditeljima i međusobno takođe.

 

Zato je ipak najbolje tražiti mogućnost da se živi svojim sopstvenim životom. Onako kako vi sami odlučite, onako kako se vi sami dogovorite bez da vas neko stalno posmatra, savetuje nešto, komentariše, itd.

 

Ima izuzetaka ali je to krajnje retko.

 

 

PREVARA U BRAKU

 

 

Još jedna bolna tema, tema prevare u braku. Saglasno rečima Samog Gospoda Isusa Hrista to je ono što može predstavljati osnovu za razvod. Preljuba, prevara je ono što ubija brak, ubija ljubav, ubija, izdaje poverenje čoveka, nanosi čoveku protiv koga je učinjen taj greh izdaje, nanosi jako tešku traumu koja traumira na sav preostali život.

 

Naravno, pravo, čak sa crkvene tačke gledišta, pravo da se ostvari razvod u ovom slučaju ne označava i da smo obavezni da se razvedemo u tom slučaju.

 

Zato ako čovek donosi odluku da oprosti, neki pitaju: ‘Desila se prevara u braku, da li sam dužna da oprostim? Da li je neophodno oprostiti?’

 

Šta znači oprostiti?  Jedno je oprostiti i izbaciti uvredu iz srca, a drugo je oprostiti u smislu da se napravite da se ništa nije dogodilo. U drugom slučaju, nisam uvek siguran, opet bih podsetio da iznosim svoje lično mišljenje i skromna zapažanja koja posedujem.

 

Po mom mišljenju, ne treba uvek praštati u smislu da ostajanje u tom stanju, u stanju u koje je strana koja je prevarila dovela vaš brak.

 

Ako sam čovek koji je učinio takav  pad, ako je prevara izašla na videlo, možda je on sam priznao, možda se na neki drugi način otkrilo, ako se duboko kaje, ako se tako nešto dogodilo jednom, on se iskreno kaje, zaista se vidi po čoveku, u tom slučaju se mogu razumeti ljudi koji opraštaju i trude se da sačuvaju brak, bez obzira na takav snažni udarac.

 

Međutim, ima situacija kada se strana koja je prevarila posebno i ne kaje, govori da će i dalje nastaviti tako da živi, u takvom slučaju nisam siguran da se takvi odnosi mogu nazvati brakom, da su takvi odnosi nešto što obavezno treba da se sačuva.

 

Da budem iskren, ja lično i kao čovek i kao sveštenik, ne vidim smisao u nekim, u krajnjoj meri, takvim slučajevima očuvanje takvih odnosa.

Ako čovek nije prosto pao u greh, okliznuo se i spreman je da radi nad time da ispravi svoju krivicu i nikada više je ne učini.

A kada čovek direktno govori da će to i dalje raditi, vidite sami, to je vaš život, vi donosite odluke.

Međutim, u takvim okolnostima postoje jako male šanse da će brak ponovo postati čvrst, pouzdanim i srećnim kakav treba da bude.

Iako nikoga ni na šta ne podstičem, prosto delim neka zapažanja, a koliko će vam ona odgovarati ili ne, procenite sami.

Hvala za pažnju.

 

Izvor: Pravoslavni misionarski centar

Prevod: Stanoje Stanković

 

Tekstovi sa ključnim rečima:

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*