Проблем са мислима које се намећу (питање психологу)

Проблем са мислима које се намећу (питање психологу)

Питање:

Помаже Бог!

Мој велики проблем је у сљедећем и не знам како да га се рјешим.

Ово траје већ 2 мјесеца.Прије 2 мјесеца сам размишљао о томе како у мојој (на ново грађеној улици од 30-так кућа) нико није умро или погинуо.Чак сам размишљао о томе како је неко умро од комшија.

Врло брзо,након пар дана погине момак из моје улице у саобраћајној несрећи и мени је на савести да се то догодило зато што сам мислио о томе.На савјести ми је да нисам мислио о томе да се то не би догодило.

Заиста не знам шта да радим,водим рат са самим собом од тада кад се то догодило.Мислим у себи да сам крив и да сам ја то изазвао.

Молим за помоћ и хвала унапрјед.

 

Одговор:

 

Бог помого,

Хвала што сте се јавили и показали спремност да изнесете свој проблем овде, уместо да се и даље сами са мислима које Вас притискају мучите у тескоби. Истовремено, тако помажете и другим људима који се сусрећу с истим или сличним проблемом.

 

Проблем који Вас мучи није редак  – у питању оно што се у психологији назива термином присилне мисли.

 

Иако Вам се веома уверљиво чини да сте Ви на неки начин узроковали својим мислима несрећу – то није могуће.

 

Присилне мисли нису наше личне иако нам често делују као да смо их ми потпуно самостално „смислили“. Присилне мисли су нам често убачене са стране, и то од нечистих сила да би нас тиме замајавале, замарале наше душевне снаге и спречавале да мислимо о стварима које су неопходне за наше спасење.

 

Такође, присилне мисли се понекад могу јавити као реакција на неки други грех који смо заиста учинили (за разлику од придавања мислима овакве моћи да могу да узрокују нечију несрећу) и као маневар избегавања покајања за почињени грех наша душа смишља неку другу тему око које се наша пажња и енергија наше душе везује и којом смо заокупљени.

 

Још један потенцијални узрок насртаја ових мисли може да буде у некој тузи коју осећате а која није освешћена – нпр. уколико сте пре неког времена, можда и године изгубили неког блиског а нисте дали времена својој души да одтугује. Или нека друга неосвешћена мука која притиска Вашу душу и чини је „пропустљивијом“ тј. подложнијом за овакве налете присилних мисли.

 

Размислите шта би могао да буде разлог код Вас, ако треба пођите на исповест код свештеника и реците да Вас муче овакве мисли, то ће их , ако нема другог разлога за њих (у смислу учињеног неког другог греха, неосвешћене туге или другог проблема) ослабити.

 

Такође, у тренутку када осетите појачан налет присилних мисли можете се помолити молитвом Часном Крсту („Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови….“ – има је у сваком молитвенику а можете је наћи и на линку ОВДЕ)  – на тај начин ћете ослабити насртаје ових присилних мисли.

 

Више о присилним мислима можете прочитати овде:

 

 

и овде

 

С обзиром да ова питања и моје одговоре дајем и нашем драгом брижном пастиру и искусном проти Душану у циљу консултације, наш прота Вам допуњује мој одговор овим:

 

Ви сте, брате, слушајући и читајући о свакодневним случајевима природне и насилне смрти у разним деловима Србије, били просто изненађени да се тако нешто не дешава у Вашој улици, са свега тридесетак кућа. А онда, кад су се десила та два невезана случаја, почели сте да окривљујете себе, наводно због помисли да нико не страда. Ваше мисли су биле можда најплеменитије, захвалност Богу што у Вашем окружењу нема несрећа, а кад су се догодиле, Вас су веома потресле, па чак и учиниле сукривцем. Слободно Ви и даље захваљује Богу што промишља и над Вашом малом улицом, а своје комшије посаветујте да буду пажљивији, по оној народној: Чувај се и Бог ће те чувати.
Свако добро од Господа,
Уредник сајта „Има наде“

 

 

Један коментар

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*