Prevara u braku – razvoditi se ili ne?

Prevara u braku – razvoditi se ili ne?

Prvi razlog za razvod je supružnička nevernost. Gospod je dopustio razvod u takvom slučaju. U Starom Zavetu je bila još strožija situacija: od trenutka prevare jednoga od supružnika brak je automatski prestajao da postoji. Ako ne grešim, u Starom Zavetu čak i ako bi jedno od supružnika htelo da oprosti onom drugom , po zakonu to nije smelo da se uradi, već bi se brak raskidao.

Od vremena Hristovog dolaska mi ne sagledavamo tako stvari i uvek pozdravljamo praštanje. Ako je supružnička nevernost bila rezultat greške, privremene slabosti iza koje je usledilo iskreno pokajanje mislim da je najbolje oprostiti. Međutim, ako žena sazna da je muž vara i da ima nameru da nastavi to da radi, onda mislim da nema nikakvog smisla  da se takav brak čuva i na dalje.

Sećam se razgovora sa jednom ženom koju je muž varao. Kada se to otkrilo ona mu je oprostila. Nakon nekog vremena se opet ispostavilo da je vara. Ona je donela odluku da se rastanu. Neko od njenih poznanika koji je saznao za njenu odluku joj je rekao: „Misli na decu. On dobro zarađuje. Od čega ćete živeti?“

Ona je odgovorila: „Mislim da ako se budem pomirila sa ovim i nastavim tako da živim deca će tada misliti da su takve stvari u redu. Kada otpočne njihov sopstveni porodični život oni neće smatrati da je za njih prevara nemoguća. Upravo zbog dece ja i odlazim. Neka nam i bude teško, ali će zato deca shvatiti da postoje stvari zbog kojih porodica prestaje da postoji.“

– Da li je u pravu ta žena? Jer ako bi ona oprostila, deca bi ipak videla njen bol zbog prevare i to bi za njih možda bila možda i veća lekcija od jednostavnog odsustva oca. A pritom bi imali i lekciju trpljenja, ljubavi koja prašta.

– U situaciji o kojoj govorimo muž se nije kajao, imao je nameru da nastavi takav život. Da je ona videla njegovo iskreno kajanje oprostila bi mu. Volela ga je. Ona je donela tu odluku shvativši da se on neće ispraviti. Hoću da kažem da ima smisla razvoditi se ako se supružnik koji je pogrešio ne kaje, ako je on… – teško je naći reč, nazovimo stvari pravim imenom – vucibatina, prosto vucibatina. Svi imamo nedostatke sa kojima nekako pokušavamo da se borimo, kajemo se. U ovom slučaju nije tako: vucibatina je čovek koji se u životu ne oslanja na moralne norme, već na svoj egoizam, korist, ne štedeći pritom ni porodicu, ni decu. Ne mislim da je potrebno težiti da se sačuva takav brak…

– Teže pitanje – šta da se radi kada se onaj ko je pogrešio kaje, kada želi da se vrati u porodicu. Međutim, drugi supružnik ipak strada i u sebi više ne oseća ljubav i poverenje koji su postojali pre prevare. Ljubav je ubijena prevarom drugog. Prevareni supružnik nije siguran da li će imati snage. Da li će se ljubav vratiti. Da li će se preljuba ponoviti. Kako doneti pravu odluku – oprostiti ili ne?  

– Moje lično mišljenje je – treba se potruditi da se oprosti. Možda će, na kraju krajeva, poći za rukom da se to sve prevaziđe.

Pritom bih želeo da kažem još nešto: ako opraštate – oprostite. Često se događa da ljudi praštaju, ali da pri svakoj sledećoj prepirci prebacuju drugom ono što se dogodilo ranije. Ne. Ako ste doneli odluku da podignete ono što se činilo razorenim, neophodno je kategorički sebi zabraniti podsećanje na preljubu. Svom srcu, naravno, nećeš moći da zabraniš da se ne seti toga, ali spolja to ni na koji način ne treba da se pokazuje.

autor: Igor Gagarin, sveštenik

© Perejit.ru
© Imanade.org (prevod)

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*