Pitanja i odgovori o homoseksualnim sklonostima

Pitanja i odgovori o homoseksualnim sklonostima

Pred vama se nalazi tekst sa lekarskim odgovorima u vezi sa homoseksualnošću. Autor brošure koja se zove „Homoseksualnost i nada“ je američko Katoličko lekarsko društvo.

Prenosimo izvod iz ove brošure lekara-rimokatolika na našem pravoslavnom sajtu iz nekoliko razloga. Jedan je da u pogledu razumevanja pojave homoseksualnih tendencija, stav ovih lekara je identičan sa pravoslavnim shvatanjem. Drugi razlog je što nedostaje na našem jeziku tekstova koje su pisali lekari – hrišćani koji su spremni da hrabro svedoče Hristovu nauku i biblijsku istinu o homoseksualnosti.

I treći razlog je što možemo videti da se homoseksualnost, kao i sve ljudske strasti, može lečiti.

Često se može čuti pitanje: „Jel znate nekoga ko je bio homoseksualac pa se uz Božiju pomoć izlečio?“

Mi pravoslavni znamo upravo za jednu osobu svetog života koja je , pre nego što će prići Hristu, bila homoseksualac i to „aktivni“ homoseksualac – u smislu da je imala vezu sa osobom istog pola.

U pitanju je otac Serafim Rouz, o tome postoje dokumentovane činjenice, a mnogi od nas znaju ko je i kakav bio otac Serafim.

Uz Božiju pomoć je moguće osloboditi se od bilo koje strasne grehovne naklonosti, bez obzira da li je u pitanju blud ili strast očajavanja, stomakougađanja, alkoholizma, narkomanije, a takođe – bez obzira da li je u pitanju prirodni blud ili pak u ovom slučaju – protivprirodni.

Sve su to grehovne strasti koje imaju sličan mehanizam i koje se uz poptpuno i pravilno okretanje Hristu i hrišćanskom životu , svetotajinskom i liturgijskom životu – mogu prevazići, a uz to steći i ogromno duhovno i životno iskustvo.

O ovoj temi ćemo pisati , ako Bog da, još.

Ovaj tekst je preuzet sa hrvatskog rimokatoličkog portala i u njemu su učinjene izvesne izmene u onim delovima koji se tiču neke rimokatoličke terminologije. Medicinske informacije su ostale potpuno netaknute.

Urednik sajta „Ima Nade“

 

HOMOSEKSUALNOST I NADA

 

Pitanja i odgovori o homoseksualnim sklonostima

 

Dobra vest je, da se homoseksualne sklonosti mogu prevenirati i lečiti i da je, uz pomoć Božiju i uz odgovarajuću savetodavnu pomoć, moguće ostvariti pravilan polni život u skladu sa životnim dobom svakog pojedinca.

 

Pitanje: Da li su homoseksualne sklonosti genetski determinisane pre rođenja?

Odgovor: 

Ne. Mnogi ljudi veruju da je tako, zato što ljudi sa homoseksualnim sklonostima često kažu da su otkrili, a ne odabrali, svoje homoseksualne sklonosti. Takođe i najznačajniji mediji promovišu ideju da je otkriven tzv. „homoseksualni gen“. Međutim, istraživači nisu uspeli da pronađu dokaze o biološkom uzroku homoseksualnih sklonosti, tako da i homoseksualni aktivisti odustaju od tvrdnje o tzv. „homoseksualnom genu“. Da su homoseksualne sklonosti genetski predeterminisane pre rođenja, tada bi identični blizanci skoro uvek pokazivali isti obrazac seksualnih sklonosti. Međutim je studija sprovedena na muškarcima evidentiranim u Australijskom registru blizanaca utvrdila da samo 11% identičnih blizanaca sa homoseksualnim sklonostima ima blizanca koji je takođe osetio homoseksualne sklonosti.[2] Takođe je važno zapaziti da više studija potvrđuje da obrasci seksualnih sklonosti ne ostaju stabilnim tokom vremena.[3]  Deo ljudi spontano prestane da se doživljava homoseksualcima tokom sazrevanja ili nakon što prime odgovarajuću pomoć.[4]

 

Pitanje: Ako homoseksualne sklonosti nisu genetski determinisane, gde leži njihov uzrok?

 

Odgovor: 

Ima mnogo načina kako se mogu razviti homoseksualne sklonosti. Takve sklonosti i ponašanja mogu biti posledica sklopa razvojnih, emocionalnih, psihičkih i društvenih okolnosti. Svaka osoba sa homoseksualnim sklonostima ima svoju jedinstvenu ličnu istoriju, međutim postoje određeni obrasci koji su zajednički mnogima od njih.

 

  1. Neuspeh da se osigura veza roditelj-dete u ranom detinjstvu,[5]
  2. Poremećaj polnog identiteta u detinjstvu, povezan sa propustom roditelja da ohrabre decu da se na odgovarajući način identifikuju sa svojim muškim ili ženskim karakteristikama i da stvore prijateljstva sa pripadnicima istog pola,[6]
  3. Fizička odvojenost od jednog ili oba roditelja u detinjstvu,[7]
  4. Kod muških osoba, loš odnos otac/sin zbog oca koji deluje nepristupačno, kritički nastrojen, sebičan, gnevljiv ili koji je bio alkoholičar, ili zbog majke koja se pokazala jako sklona kontrolisanju, zapovedničkom, previše zavisnom, gnevljivom ili zahtevnom,[8]
  5. Kod žena (sa homoseksualnim sklonostima, prim.ured Ima nade), majka koja je bila depresivna ili psihološki opterećena tokom prvih meseci života deteta[9]ili emocionalno odsutna, jako sklona kontrolisanju ili jako dominantna; odbacivanje od strane vršnjaka; otac koji je napustio porodicu ili koji se pokazao agresivnim, kritičnim, odsutnim, sebičnim ili je bio alkoholičar,
  6. Neuspeh da se pronađe i uspostave prijateljstva sa pripadnicima istog pola;[10]duboka usamljenost,
  7. Kod muških, nedostatak prihvatanja kod muških osoba istog uzrasta, loš fizički pojavnost i slab muški identitet koji proizlazi iz nesposobnosti da učestvuje u popularnim sportovima poput bejzbola i fudbala, kao posledica loše koordinacije oko-ruka,[11]
  8. Istorija zlostavljanja u detinjstvu, a posebno seksualnog zlostavljanja ili silovanja,[12]
  9. Osećaj niže vrednosti (ili osjećaj da je manje muško ili manje žensko), ili nedostatak osećaja pripadnosti, što vodi do samosažaljenja i samodramatizovanja,[13]
  10. Istorija gde je osoba bila sramoćena ili ismevana od strane druge dece ili čak odraslih, bilo zbog temperamenta, talenata ili izgleda. Način kako dete reaguje na takav tretman može uticati na razvoj homoseksualnih sklonosti.[14]

 

Pitanje: Koji su upozoravajući znaci da je dete u opasnosti da razvije homoseksualne sklonosti?

Odgovor: 

Ako dete pokazuje simptome poremećaja polnog identiteta u detinjstvu, koji uključuju identifikovanje sa suprotnim polom, umanjenu sposobnost za povezivanje sa vršnjacima istog pola, manjak grublje igre kod dečaka, oblačenje u odeću karakterističnu za suprotni pol, nelagodu sa pripadnošću svom polu i socijalnu teskobu, tada kod njega/nje postoji visoki rizik. Ukoliko se poremećaj polnog identiteta u detinjstvu ne leči, kod približno 75% dece će se razviti homoseksualne sklonosti.[15]

 

Pitanje: Da li se homoseksualne sklonosti mogu prevenirati?

 

Odgovor: 

Da. Rana identifikacija kod dece koja su izložena riziku, praćena odgovarajućom psihoterapijom i podrškom roditelja, ključni su činioci za uspešnu prevenciju i lečenje emocionalnih teškoća kod te dece i adolescenata.[16]

 

Pitanje: Zašto je važno pomoći osobama sa homoseksualnim sklonostima?

 

Odgovor: 

Osim emocionalne patnje i socijalnog odbacivanja koje trpe osobe sa homoseksualnim sklonostima, novija, dobro osmišljena istraživanja pokazala su da su neka psihijatrijska oboljenja mnogo učestalija kod tinejdžera i odraslih sa homoseksualnim sklonostima. Među njima se pominju sledeće: teške depresivne epizode, anksiozni poremećaji, poremećaji uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci, poremećaji ponašanja, suicidalne misli i pokušaji suicida.[17] Premda se ti problemi često pripisuju stavovima društva prema osobama sa homoseksualnim sklonostima, studije sprovedene u zemljama gde je socijalno prihvatanje homoseksualnosti visoko (Holandija[18] i Novi Zeland[19]) su otkrile slične trendove.

Brojne studije su ustanovile da osobe sa homoseksualnim sklonostima češće bile žrtve seksualnog zlostavljanja kao deca[20] i da su bile žrtve porodičnog nasilja i silovanja. U jednoj studiji, 39% muškaraca sa homoseksualnim sklonostima su iskazali da su bili zlostavljani od strane svog homoseksualnog partnera.[21] Muškarci sa homoseksualnim sklonostima su izloženi visokom riziku od zaraze polno prenosivim bolestima, jer je veća verovatnoća da budu uključeni u rizične seksualne aktivnosti sa većim brojem partnera.[22]

 

Pitanje: Šta se može preduzeti, ako adolescent ili odrasla osoba iskazuje homoseksualne sklonosti ili ponašanje?

 

Odgovor: 

Mogu se potražiti medicinski radnici sa iskustvom u tretmanu homoseksualnih sklonosti.[23]Važno je imati na umu da osobe sa homoseksualnim sklonostima mogu da pate i od raznih drugih psiholoških poremećaja i zavisnosti, koje otežavaju proces oporavka. Stoga je potreban celoviti program lečenja. Efikasni programi lečenja često uključuju određenu duhovnu komponentu, slično kao i prilikom lečenju zavisnosti. Razvijanje odnosa sa Bogom …, sa Bogom Ocem kao s svojim vlastitim ocem punim ljubavi, … pokazuju se posebno delotvornim kod osoba katoličke vere (isto možemo reći i za pravoslavne osobe, prim.ured.Ima Nade)

 

Pitanje: Koji su ciljevi terapije?

Odgovor: 

Terapija može pomoći klijentu da identifikuje dublje uzroke svojih homoseksualnih sklonosti, koji često uključuju nisko samopoštovanje, teskobu, srdžbu, tugu i usamljenost, kao i da uspe da razreši svoje emocionalne patnje. Terapija može pomoći osobi da bude slobodna da živi u seksualnom uzdržanju i ili pravilnom seksualnom životu u skladu sa svojim životnim dobom i stanjem. Neki klijenti čeznu za brakom i decom; drugi otkrivaju da su pozvani na život u polnom uzdržanju.

 

Pitanje: Koliko ima uspeha lečenje od homoseksualnih sklonosti?

Odgovor:

 Premda nema garancija, postoje brojni izvještaji o uspešnom lečenju od homoseksualnih sklonosti.[24] Uspeh zavisi od mnogih činilaca, među kojima su: stručnost zdravstvenog radnika, odnos između terapeuta i klijenta, dužinu tretmana, prisutnost drugih psiholoških problema, probleme sa zavisnostima od droge i alkohola, a takođe i postojanje seksualne zavisnosti. Nije moguće predvideti ishod. Novija studija sprovedena na 200 muškaraca i žena koji su tražili profesionalnu pomoć radi lečenja od homoseksualnih sklonosti utvrdila je da 64% muškaraca i 43% žena nakon lečenja sebe identifikovalo kao heteroseksualce.[25] Neuspeh da se postigne cilj u terapiji može biti obeshrabrujući. Ipak, suprotno tvrdnjama protivnika terapije, studije ne pokazuju porast psiholoških tegoba kao posledicu terapije.[26]

 

Pitanje: Što se još može preduzeti da se pomogne osobama sa homoseksualnim sklonostima?

 

Odgovor: Svaki katolik (isto važi i za pravoslavnog vernika, prim.ured.Ima nade) koji pati od homoseksualnih sklonosti trebalo bi da ima pristup psiholozima i psihijatrima, grupama za psihološku podršku, sveštenicima i duhovnicima koji nepokolebljivo svedoče učenje Crkve o homoseksualnosti i svim aspektima polnog morala. … Diskrecija je od bitnog značaja kada su u pitanju grupe podrške…

 

Pitanje: Da li Svete Tajne mogu pomoći verujućim osobama sa homoseksualnim sklonostima?

Odgovor: Da. Mnoge osobe sa homoseksualnim sklonostima kažu da im često pričešćivanje … pomaže u njihovoj borbi sa usamljenošću i tugom, nedostatkom samopouzdanja, srdžbom, teskobom i drugim vrstama emocionalne patnje. Sveta tajna Ispovesti može pomoći učvršćivanju ljudi u njihovim borbama sa homoseksualnim iskušenjima i postupcima. Ta su dve Svete Tajne od bitne važnosti u lečenju verujućih osoba sa homoseksualnim sklonostima.

 

Pitanje: Kakva je uloga katoličke (važi i za pravoslavnu crkvenu zajednicu, prim.ured. Ima nade) zajednice?

 

Odgovor: 

Autentična hrišćanska ljubav i molitva za one sa poremećajem polnog identiteta u detinjstvu i sa homoseksualnim sklonostima i za njihove porodice treba da budu sastavni deo života katoličke (pravoslavne, crkvene – prim.ured. Ima Nade) zajednice. Roditelji, sveštenici i učitelji imaju ozbiljnu odgovornost da celovito svedoče kako Crkva gleda na seksualnost, da se suprotstave dezinformacijama o homoseksualnoj sklonosti, a takođe i da ohrabre ljude sa homoseksualnim sklonostima da sebi obezbede adekvatnu pomoć. Katolički psihijatri i drugi doktori, psiholozi, prosvetni radnici, sveštenici i monasi treba da razumeju da medicinska nauka iznosi činjenice koje su u potpunosti u skladu sa Crkvenim učenjem o homoseksualnosti.

Iskreno saosećanje za ljude sa homoseksualnim sklonostima podrazumeva da smo spremni da ih informišemo o tome šta kaže nauka o lečenju homoseksualnosti. Pedijatri treba da obezbede prave informacije i da pruže početne savete za lečenje od poremećaja polnog identiteta u detinjstvu.

 

Pitanje: Da li homoseksualne zajednice treba da budu priznate i tretirane kao „brak“?

 

Odgovor: 

Istraživanja o homoseksualnim zajednicama pokazuju da se one uočljivo razlikuju od braka, u tome da kod njih ekskluzivnost i stalnost nisu prisutne niti željene kod velike većine tih zajednica. Homoseksualne zajednice trpe od znatno veće prisutnosti nasilja među partnerima, depresije, poremećaja zavisnosti i polno prenosivih bolesti.[27] Trebalo bi da lekari upozore svoje pacijente o opasnostima usled homoseksualog načina života i da se zalažu protiv toga da se deca daju na usvajanje takvim nestabilnim partnerstvima. Mnoštvo dobro osmišljenih istraživanja pokazuje da je najzdravija sredina za razvoj deteta dom sa majkom i ocem koji su u braku.[28]

 

 

………………………………………………………………………………………….

Reference:

[1] Ovaj tekst predstavlja u sažetom obliku „pitanja i odgovoru“ iznijet sadržaj opsežnijeg dokumenta istog naziva „Homosexuality and Hope“, kojega je izdala Američko katoličko liječničko društvo (Catholic Medical Association)

[2] J. Bailey i dr., „Utjecaji genetike i okoliša na spolnu orijentaciju i povezane pojavnosti u australskom uzorku blizanaca“, Journal of Personality and Social Psychology 78.3 (2000): 524-36

[3] K. Kinnisch, D. Strassberg i C. Turner, „Spolne razlike u fleksibilnosti spolne orijentacije: multidimenzionalna retrospektivna ocjena“, Archives of Sexual Behavior 34.2 (2005), 173-83

[4] N. Dickson, C. Paul i P. Herbison, „Istospolne sklonosti u jednoj kohorti rođenja: učešće i ustaljenost u ranoj odrasloj dobi“, Social Science & Medicine 56.8 (2003), 1607-15; L. Diamond, „Spolni identitet, sklonosti i ponašanje među mladim seksualno-manjinskim ženama tijekom 2 – godišnjeg razdoblja“, Developmental Psychology 36.2 (2000), 241-50; E. Lauman i dr., „Socijalna organizacija seksualnosti: seksualne prakse u Sjedinjenim Državama“ (Chicago, University of Chicago, 1994.)

[5] S. Bradley, „Regulacija osjećaja i razvoj psihopatologije“, New York: Guilford Press, 2000., 201-2

[6] K. Zucker i S. Bradley, „Poremećaj spolnog identiteta i psihoseksualni problemi u djetinjstvu i adolescenciji“, New York, Guilford 1995.

[7] Isto; G. Rekers, „Poremećaj spolnog identiteta“, The Yournal of Human Sexuality 1.1 (1996), 11-20.

[8] R. Fitzgibbons, „Izvori i liječenje homoseksualnih sklonosti i ponašanja“ u Fr. John Harvey, „Istina o homoseksualnosti: Krik vjernika: jedan obuhvatni pogled na pitanja  povezana sa homoseksualnošću“ (San Francisco, Ignatius Press, 1997), 48, http://books.google.hr/books?id=DSXOTkTL990C&pg=PA307&dq=fitzgibbons+the+origins+nad+therapy+homosexuality&hl=hr&sa=X&ei=G-7yUN2tNITTsgai-YE4&ved=0CDwQ6AEwAg#v=onepage&q=fitzgibbons%20the%20origins%20nad%20therapy%20homosexuality&f=false

[9] S. Bratley i K. Zucker, „Dr. Bradley i Zucker odgovaraju“, Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry 37.3 (1998), 244-5

[10] G. Van den Aardweg, „Bitka za normalnost: vodič za (samo)pomoć kod  homoseksualnosti“, San Francisco, Ignatius Press, 1997., 48 http://books.google.hr/books/about/The_Battle_for_Normality.html?id=CuTSIpfoDx4C&redir_esc=y

[11] R. Fitzgibons, op. cit., 307-43

[12] D. Finkelhor, „Seksualno zlostavljanje djece: nova teorija i istraživanja“ New York, The Free Press, 1984.

[13] Van den Aardweg, op. cit, 48

[14] Bradley, „Reguliranje osjećaja“, 5

[15] E. Mevielle, „Poremećaj spolnog identiteta“, Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 37.3 (1998), 243-4

[16] Zacker and Bradley, Fitzgibbons, „Izvori i liječenje homoseksualnih sklonosti i ponašanja“ u Fr. John Harvey, „Istina o homoseksualnosti: Krik vjernika: jedan obuhvatni pogled na pitanja  povezana sa homoseksualnošću“ (San Francisco, Ignatius Press, 1997),

[17] R. Herrel i dr., „Seksualna orijentacija i samoubojstvo: blizanačko kontrolno istraživanje kod odraslih muškaraca“ Archives of General Psychiatry, 56.10 (1999), 867-74; S. Cochran i V. Mays, „Tjelesne zdravstvene tegobe kod lezbijki, muških homoseksualaca, biseksualaca  i heteroseksualaca sa homoseksualnim iskustvima: rezultati iz Kalifornijske statistike o kvaliteti života“, American Journal of Public Health 97.11 (2007), 2048-55; S. Gilman i dr. „Rizik psihijatrijskih oboljenja među osobama koje izvješćuju o istospolnim seksualnim partnerima u Nacionalnoj statistici smrtnosti“, American Journal of Public Health 91.6 (2001), 933-9; K. Skegg i dr., „Seksualna orijentacija i samoozljeđivanje kod muškaraca i žena“, American Journal of Psychiatry 160.3 (2003), 541-6; T. Sandfort i dr., „Seksualna orijentacija i mentalno i tjelesno zdravlje: podaci iz Nizozemskog popisa stanovništva“, American Journal of Public Health 96.6. (2006), 1119-25

[18] T. Sandfort i dr. „Istospolno seksualno ponašanje i psihijatrijski poremećaji: podaci iz Nizozemske statistike o mentalnom zdravlju i studije učestalosti (NEMESIS)“, Archives of General Psychiatry 58.1 (2001), 85-91

[19] D. Fergusson i dr. „Da li je seksualna orijentacija povezana sa problemima mentalnog zdravlja i samoubojstvima kod mladih ljudi?“, Archives of General Psychiatry 56.10 (1999), 876-80

[20] L. Doll i dr. „Samoprijavljeno seksualno zlostavljanje  u djetinjstvu i odrasloj dobi kod homoseksualaca i biseksualnih muškaraca“, Child Abuse & Neglect 16.6 (1992) 855-64http://www.researchgate.net/publication/222896265_Self-reported_childhood_and_adolescent_sexual_abuse_among_adult_homosexual_and_bisexual_men

[21] G. Greenwood i dr. „Viktimizacija fizičkim nasiljem u uzorku odabranom prema vjerojatnosti među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima“, American Journal of Public Health 92.12 (2002), 1964-9

[22] R. Stall i dr. „Veza između istodobnih problema psihičkog zdravlja i povećane izloženosti HIV-u / AIDS-u kod  urbanih muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima“ American Journal of Public Health 93.6 (2003), 939-42; P. Halkitis i dr. „Barebacking: pristupi sa gledišta psihičkog i javnog zdravlja“, New York, Haworth Medical Pres, 2005; M. Weinberg i dr. „Kristalni metadon i muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima: što zdravstveni radnici trebajuznati“, New York, Haworth Medical Press2006; R. Hogg i dr. „Mjerenje učinka HIV bolesti na mortalitet kod homoseksualnih i biseksualnih muškaraca“ International Journal of Epidemiology 26.3 (1997) 657-61; J. Diggs Jr., „Zdravstveni rizici kod homoseksualnih odnosa među muškarcima“, Phoenix, Arizona, Corporate Research Council 2002; M. Xindou, „Doprinos čvrstih i slučajnih partnerstava na učestalost zaraze HIV-om među homoseksualnim muškarcima u Amsterdamu“ AIDS 17.7 (2003) 1029-38

[23] J. Nicolosi, „Osjećaji na prvom mjestu“ (2007) http://josephnicolosi.com/the-primacy-of-affect/

[24] I. Bieber i dr. „Homoseksualnost: psihoanalitička studija muških homoseksualaca (New York: Basic Books, 1962); E. Siegle, „Ženska homoseksualnost: izbor bez slobode“ (Hilsdale, New Jersey, Analitic Press, 1998)

[25] R. Spitzer, „Mogu li neki homoseksualni muškarci i lezbijke promijeniti svoju seksualnu orijentaciju? 200 učesnika izvješćuje o promjeni iz homoseksualne u heteroseksualnu orijentaciju“ u“ Ex-Gay Research: Analiziranje Spitzerove studije u njenom odnosu prema znanosti, vjeri, politici i kulturi“, urednici J. Frescher i K. Zucker (New York, Harrington House 2006) 35-66, urednici J. Frescher i K. Zucker (New York, Harrington House 2006) 35-66

[26] S. Jones i M. Yarhouse, „Liječeni homoseksualci? Longitudinalna studija vjerski motiviranih promjena u seksualnoj orijentaciji“ (Downers Grove, Illinois, Intervarsity Press, 2007

[27] D. O’Leary, „Jedan muškarac, jedna žena: katolički vodič za obranu braka“ (Manchester, New Hampshire: Sophia Institute Press 2007) 149-68

[28] G. Rekers, „Empirijski podržana racionalna osnova za zabranu posvojenja, skrbništva i povjeravanja djece na brigu i odgoj svakoj osobi koja živi u domaćinstvu koja uključuje jednu osobu homoseksualnog ponašanja“ St. Thomas Law Review 18.2 (2005-2006): 325-424

 

 

 

 

Autor: Catholic Medical Association

Srpskom jeziku sadržaj prilagodila i dodala pravoslavne napomene: urednica sajta Ima nade

Osnovni prevod preuzet sa sajta: Katolik

 

Zahvaljujemo se uredništvu sajta Katolik na dozvoli da prenosimo tekstove za koje procenjujemo da su od velikog značaja i za pravoslavne hrišćane, tekstove koji su istovremeno u skladu i sa učenjem Pravoslavne Crkve.

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*