Pad u očajanje (pitanje psihologu)

Pad u očajanje (pitanje psihologu)

Pomoz Bog,

Postavio bih par pitanja, ne znam da li će ih prava osoba pročitati ali nije ni važno, naime šta da radi čovjek koji je već pao u dubine očajanja, koji polako gubi sposobnosti da se pouzda u Gospoda, koji u okolini nema nikoga ko bi bar slutio u kakvom se stanju ovaj nalazi, ko je sebi umislio da je svojim gresima zaslužio najstrašnije bolesti a ne može da se nosi ni sa najbezazlenijom prehladom, kako u ovakvoj poziciji naći izlaz…

 

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

 

Bog pomogao zaista i Vama i meni i svakome ko Ga priziva,

Vi ste svoje pismo započeli sa „Pomoz Bog“ – retko ko od ljudi koji su mi pisali tražeći savet su na taj način prizvali pomoć Božiju. To je već dobro i nije slučajnost. To znači da imate još uvek negde u sebi tračak nade da će Vam Gospod pomoći, makar na nekom polusvesnom nivou dok se utapate u crnilo očajanja.

Prvo što treba da uradite je – ODSECAJTE svaku misao koja liči na ove što ste u pitanju izneli. Odsecati misli znači shvatiti da te misli nisu zaista naše i kao takve ih odbaciti, odgurnuti, kada god se jave reći: „To nije istina! Ova misao da sam svojim gresima zaslužio najstrašnije bolesti ili da mi Bog neće nikad pomoći kakav sam – to jednostavno nije tačno, to nije moja misao, Gospode pomiluj, Presveta Bogorodice pomozi.“

Drugo što treba da uradite je da odete na ispovest i da sve ovo , i još čega ima , i posebno ako imate neki veliki greh koji Vas pritiska a koji ste potisnuli, smatrali da mu je istekao „rok trajanja“ i slično – da ispovedite. Ako ne nađete iskusnijeg duhovnika za koga znate da bi Vam dao dobar savet nakon Ispovesti, Vi se ispovedite kod bilo kog sveštenika. Ako Vam sveštenik kaže nešto što Vam nije od pomoći – ne obraćajte pažnju na to, važno je da ste se pred Bogom ispovedili, a to čuje i onaj (nepomjanik) koji Vam takve misli i ubacuje.

Naglašavam važnost da se ispovedite zato što neispoveđeni gresi stvaraju „pukotine“ u našoj duši i umu i tako nas čine podložnijim za napade spolja. Posebno neispoveđen greh koji smatramo krupnijim i ozbiljnijim je dobar „povod“ za nepomjanika da Vas snažnije povuče na dno očajanja, i da Vas vuče sve jače što ste bliže dnu, da Vas natera na potpunu predaju i u krajnjoj liniji neoprostivi greh samoubistva.

Kada se ispovedite ponovo se vratite na prvi korak – odsecajte svaku misao koja Vas vodi na dno, jer ona i nije tačna i nije Vaša! Zaista nije, ma koliko „autentično“ i „dobro obrazloženo“ zvučala.

Što češće prizivajte Gospoda i Presvetu Bogorodicu da Vam pomognu da se oduprete tom snažnom napadu.

Vremenom će ti napadi imati i neke pauze i povremeno biti slabiji, pa jači, pa opet slabiji, ali ako uspete da izdržite jedan period vremena npr. 4-6 nedelja odsecajući te misli, polako ćete početi da primećujete boljitak.

To je što se tiče problema očajanja sa duhovnog aspekta.

 

Gledano sa aspekta psihologije, Vi ste nečim učinili svoju dušu veoma labilnom, kao da se „lepak“ koji drži Vašu ličnost na okupu malo razdvojio, razmekšao, pa je cela unutrašnja građevina Vaše duše počela ozbiljno da se klima i rasipa.

Kada čovek hoće da pronađe nešto , obično je najbolja taktika da premotava film unazad i najpre pronađe zadnji trenutak kada je to nešto imao, pa onda korak po korak, da vidi šta se to dogodilo neposredno pre gubitka.

Nešto slično će biti potrebno da uradite i Vi – kada ste se zadnji put osećali drugačije nego što se sada osećate? U smislu da niste bili obuzeti očajanjem, već da biste mogli da kažete da Vam je bilo relativno dobro?

Krenite od tog trenutka u Vašem sećanju i probajte da motate „film“ korak po korak da vidite :

  • šta se to dogodilo u Vašem životu (možda Vam teška tuga pritiska srce, možda Vam je neko umro, raskinuli ste vezu, izgubili posao, ili su se jednostavno neka sitna svakodnevna nezadovoljstva sobom, bližnjima, životom i društvom samo gomilala i slagala).
  • Da li ste možda u dužem vremenskom periodu bili izloženi nekom stresu (npr. nezdravoj situaciji na poslu ili u porodici, nekim stalnim konfliktima, svađama, sukobljavanjima…)
  • kako ste provodili dane, kojim sadržajima ste bili najčešće izloženi – npr. koliko sati dnevno ste provodili na internetu ili gledajući TV, koje sadržaje ste za to vreme gledali i primali u svest?
  • Koliko ste se prepuštali zgubidanisanju i bezvoljnosti i sa kojim opravdanjima ste se pred sobom izgovarali za to što puštate stvari da idu svojim tokom (nizbrdo)? Ovde ne govorim o prirodnoj i potrebnoj čovekovoj potrebi za odmorom posle napornog rada i opuštanju, to svaki čovek zaslužuje. Već govorim o tačno određenoj situaciji prolaska vremena u rasejanom i bezvoljnom, beskrvnom i beživotnom nerađenju ničega, razvlačenju od daljinskog upravljača do kuhinje, odlaganje nekih osnovnih životnih aktivnosti ( pranja kose, tuširanja, odlaženja na spavanje)
  • U koliko sati ležete a u koliko ustajete i da li provodite vreme u dremanju tokom dana? Čovek ukoliko aktivno živi i radi ne bi trebalo da spava više od 8 sati dnevno, kad se sabere i popodnevno dremanje – a i nema ni vremena više za to.
  • Kako se hranite, kakvu hranu jedete? Takođe, ukoliko jedete kasno, to Vam se oduzima od vremena spavanja (npr. ako pojedete tešku hranu noću, pa odete da spavate 7 sati, Vaš organizam će se osećati onoliko odmornim kao da je spavao samo 5 sati). Nekvalitetan san u dužem vremenu čini čoveka psihički labilnim.

 

Kada odgovorite sebi na ova pitanja, potrebno je da iskreno odgovorite na sebi i na sledeće pitanje:

 

Šta ja DOBIJAM time što ostajem u ovom stanju, kakvu korist izvlačim iz ovoga?

 

Odgovor na ovo pitanje krije vrlo važno psihološko pogonsko gorivo za ostajanje u lošem duševnom stanju a zove se sekundarna dobit.

Sekundarna dobit je korist koju osoba izvlači iz situacije koja joj generalno ne prija. Npr. osoba koja ima zavisnost od alkohola se prilično muči, teško joj je, dospeva u neke veoma neprijatne situacije zbog konzumiranja alkohola, žena mu preti da će da ga ostavi, itd.

Međutim, alkoholičar zbog tog svog problema izvlači sekundarnu dobit koja se sastoji u tome da on ne mora da preuzima životne odgovornosti i obaveze kakve imaju svi trezni normalni ljudi. Takođe, moguće je da dobija i dodatno saosećanje od okoline zbog tog svog teškog problema – žena mu kuva ručkove, pošteđuje ga neprijatnih tema ili svojih problema, dobija svu pažnju ovoga sveta od strane žene kad god kaže da je sad odlučio da zaista zauvek ostavi alkohol, praštaju mu se neotesana i gruba ponašanja koja je učinio dok je bio pod dejstvom alkohola, nemarnost prema deci i plaćanju računa itd.

Vi, kao i ja, verovatno niste alkoholičar, ali vi, kao i ja, kao i svako palo ljudsko biće sklono grehu sigurno u svom problemu koji Vas muči imate i neku sekundarnu dobit koju iz tog nemilog stanja izvlačite.

Kada prepoznate šta je to što Vi izvlačite iz tog stanja – tada je na Vama odluka i to odluka koju ćete svesno doneti a to je : da li sam spreman da se te sekundarne dobiti odreknem? Zarad čega želim da je se odreknem? Šta je to što me čeka ukoliko rešim svoj problem a što je mnogo lepše nego bilo koja sekundarna dobit?

Naravno, sasvim legitimno možete odlučiti da se pravite kao da ovo pitanje ne postoji. Tako rade ljudi slabog karaktera i slabe volje, koji su zato najlakši plen nečastivog.

Ne dajte se, zdrav hrišćanski život bez očajanja je mnogo bolji i lepši nego bilo koja sekundarna dobit, čak i kad se uračunaju i životne odgovornosti, tuge, brige i povremeni neuspesi, neslaganja i nezadovoljstva sobom i životom. Zato što čoveku koji hrišćanski živi Bog daje Blagodat a duša koja ima Blagodat je u takvom dobrom stanju bez obzira na sve, stanju kakvo se ne može kvalitativno uporediti ni sa jednom drugom.

Kako kaže sveti Isaak Sirin:

„Usuđujem se da tvrdim da smo mi: hram Božiji. Očistimo hram Njegov, jer je On čist, kako bi poželeo da se useli u njega. Osvetimo ga zato što je i on svet. Ukrasimo ga svim dobrim i čudesnim delima. Okadimo ga kadionicom – umirenjem Boga ispunjavanjem Njegove volje, kao i čistom molitvom srca koju je nemoguće zadobiti uz često opštenje sa svetom i učešće u njegovim delima. Tada će našu dušu oseniti oblak slave Božije i svetlost Njegove uzvišenosti zasijaće unutar srca.

 

Još jednom – ne dajte se.

 

Za kraj Vam preporučujem da pročitate kraću knjigu oca Georgija Maksimova o tome kako pobediti duševno stanje čamotinje:

Kako pobediti duševno stanje čamotinje

 

I takođe Vam predlažem da pročitate reči svetitelja koje se odnose na ona stanja kada čovek neadekvatno i nepravilno misli loše o sebi (što se bitno razlikuje od pravilnog svetootačkom smatranja sebe grešnijim od svih):

„Ako budeš nisko mislio o sebi, podsećam te da si… Hristov dah“ (Sveti Grigorije Bogoslov)

„Kao što čovek koji umire ne može da hoda, tako i onaj koji očajava ne može da se spasi“ (Prepodobni Jovan Lestvičnik)

“Čoveče! Shvati svoje dostojanstvo. Pogledaj šume i njive, široke reke, bezgranična mora, visoke gore, raskošno drveće, sve zveri i stoku po zemlji, ribe i druga bića koja lutaju morskim dubinama, pogledaj zvezde, mesec, sunce, nebo: sve je to za tebe, sve je to namenjeno da služi tebi. Osim nama vidljivog sveta, postoji još i svet nevidljiv telesnim očima, koji neuporedivo prevazilazi vidljivi. I nevidljivi svet je za čoveka. Kakvo poštovanje je Gospod ukazao (onome koga je stvorio) po obrazu Svome! Kakvo visoko naznačenje mu je unapred odredio! Vidljivi svet je samo – pripremno predvorje velelepnijeg i prostranijeg obitavališta. Tu, kao u predvorju, obraz Božiji treba da se ukrasi završnim linijama i bojama kako bi dobio najpotpuniju sličnost sa svojim najsvetijim i najsavršenijim Izvornikom, kako bi u lepoti i raskoši te sličnosti ušao u odaju u kojoj je na neshvatljiv način prisutan Izvornik, kao da je ograničio Svoju neograničenost kako bi se pokazao svojim ljubljenim, razumnim stvorenjima.“ (Sveti Ignjatije Brjančaninov)

 

Urednik sajta Ima nade

 

 

 

Jedan komentar

  1. Pomoz bog

    Trebam pomoc,imam osjcecaj kao da se bojim smrti i da na neki nacin ne vrijedi zivjeti,sta da radim,koje molitve da koristim?

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*