Odlasci kod vračara i psihološki problemi (pitanje psihologu)

Odlasci kod vračara i psihološki problemi (pitanje psihologu)

Pomaže Bog.

Nalazim se u velikim problemima, naime moja majka je više puta išla kod vračare, zadnji put jutros, zbog mog brata koji ima problem sa konstantnim košmarima, nervozom, nesanicom.

Iako sam je više puta upozoravao da je odlazak kod vračara i gatara težak grijeh, ona je uporna da nije, da hoće samo da pomogne svima nama, čak mi je u ljutnji rekla da i ja moram ići kod te vračare, da ne bih „propao“.

A ja znam da je to težak i grijeh i prije ću pred streljački vod,no kod tih satanskih sluga.

Žestoko smo se posvađali jutros, ali ja ne odustajem, ne priznajem te đavolje sluge i tačka.

Šta da radim, veoma sam nervozan, ako me budu pritiskali da idem kod te gatare, ja ću otići od kuće.

Pomozite mi, molim vas, šta da radim, pomenite u svojim molitvama. Hvala.

 

ODGOVOR PSIHOLOGA:

Bog pomogo,

Iako je naizgled neobično da se ovo pitanje postavi psihologu, pa i pravoslavnom,  u nastavku mog odgovora ćete  videti da je itekako adekvatno.

 

Kakve veze odlasci kod vračara, gatara, spiritista i okultista različitih vrsta imaju sa psihološkim problemima?

Govoreći najpre na osnovu sopstvenog profesionalnog iskustva – imaju ogromne veze. Zaista nije preterivanje kada kažem da imaju ogromne veze. Gotovo da nije bilo osobe koja je došla kod mene na psihološki razgovor, koja ima ozbiljniji ličan psihološki problem ili takav problem ima neko u porodici a da nije činila sledeće dve stvari:

1. išla kod vračara ili se i sama bavila time, ili se time bavio neko od članova porodice (pod terminom «vračara» podrazumevam mnogo širu grupaciju ljudi koji se koriste energijama koje, da blago kažem, «nisu od Boga». Dakle, mislim na: vračare, osobe koje «skidaju urok», spiritiste, salivače straha/olova/strave, osobe koje se bave istočnjačkim i nju-ejdž meditacijama, osobe koje «leče» sopstvenim urinom ili bajalicama, ekstrasenzori, bioenergetičari – osobe koje «leče» bez kontakta sa telom osobe i na daljinu, hipnotizeri, reiki-terapeuti, osobe koje podučavaju joga meditativne tehnike, astrolozi i oni koji izrađuju natalne karte, numerolozi, osobe koje «leče» energijom svojih ruku, ljudi koji imaju «neke posebne darove, vide neke stvari koje će se dogoditi ili su pogodili da su se dogodile», spiritisti koji gataju sa tarot-kartama, okultisti, prizivači duhova, «pobožne žene» koje imaju svoj duhovni pokret, sektaši, ljudi koji imaju «neku sposobnost» a okruženi su ikonama i savetuju ljude da idu i u crkvu, osobe koje propagiraju transcedentalnu meditaciju, «Silva» metodu proširenja uma, hare krišna pokreti, osobe koje se bave horoskopom, «belom» magijom, crnom magijom, viskom, burmama, koje «imaju pobožna viđenja i snove», i tako dalje.)

2. izlagala sebe bludu, razvratu, bludnim gresima, činila bludna dela

Naš sveštenik Branislav na ovom mestu dodaje da svako izopačenje, preterivanje i zastranjivanje seksualne prirode jeste blud i razvrat i predstavlja smrtni greh – i za dušu i za telo, jer kako kaže apostol Pavle «A tijelo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za tijelo.” (1.Kor, 6 : 13)

Ove dve grupe greha toliko razorno deluju na ljudsku psihu i život, jer čovek na taj način narušava svoj «duhovni imunitet» i tako čini sebe i svoju porodicu podložnom jačem uticaju zlih sila.

 

Što nas dovodi do sledeće neuobičajene teme za jednog psihologa, ali ne i za pravoslavnog hrišćanina i psihologa, a to je – đavo.

 

Postoji li đavo zaista? Da li postoje i njegove sluge, pali anđeli, u svetootačkim spisima poznatiji kao – demoni, mračne sile?

 

Ili je to samo metafora za neke mračne strane naše psihe («đavo će ga znati zašto tome ne mogu da odolim»), za našu sklonost ka porocima («đavo me tera») , za naše «nesvesno» koje je nagonsko a za koje nas naš «super-ego» (pod kojim se u psihologiji podrazumeva nešto slično savesti) proziva.

Mitropolit Antonije surožski [1], koji je inače bio i lekar klasične medicine (doktorirao medicinu na univerzitetu u Parizu) a bio je i naš savremenik sve do 2003.godine – dakle, ni u kom slučaju neki «neuki, zatucani, sujeverni čovek koji je živeo pre nego što je bilo kakva nauka postojala» – rekao je:

«Za savremenog  čoveka, naročito vaspitanog u nereligioznom ili antireligioznom svetu, teško je da prihvati misao o tome da zaista postoje mračne sile – ne samo zamračene oblasti u našoj sopstvenoj duši, već mračne demonske sile. A ipak, imamo svedočanstvo velikog broja ljudi, hiljade svetitelja, koji znaju iz iskustva i upoznali su se sa postojanjem demona.» [2]

Koliko god čudno zvučalo, danas postoji puno ljudi koji će za sebe reći da veruju da Bog postoji, da veruju u Boga, čak i idu u crkvu ponekad,  ali kada im se kaže da đavo takođe zaista postoji, da je on takođe najrealnija realnost kao što je i Bog – tu će već pomisliti da je onaj koji im to govori malo verski i psihički «zastranio».

 

Kada je u pitanju delovanje zlih sila kroz vračare, ljudi se, parafraziraću Jevgenija Gončarova[3], dele na tri grupe:

  1. jedni i dalje smatraju vračare čistim šarlatanstvom, kojima moć (umesto od strane demona) daju ljudska glupost, sklonost sugestiji, sujeverju, samoobmani, naivnosti, iracionalnosti.
  2. drugi, koji su se (na svoju nesreću) lično susreli sa neobjašnjivim i užasnim delovanjem zlih sila koje nisu ljudske niti materijalne prirode već duhovne, ne mogu tako lako da poreknu njihovo postojanje, ali ne znaju kako da se bore protiv njih i kako da se zaštite od njih.
  3. najzad, postoje ljudi koji znaju da demonske sile postoje, da đavo zaista postoji, i kako se od njega mogu zaštiti, a šta ne treba da čine da ne bi sebi i svojim bližnjima naneli duhovnu štetu i nesreću.

 

Kako je povezano izlaganje sebe ovim energijama koje nisu od Boga, tom delovanju vračara kroz koje na čoveka koji im dolazi za «pomoć» dejstvuju nečiste sile – sa psihičkim tegobama?

 

Mi, pravoslavni, znamo da je čovek tročlana struktura – sačinjava ga duh, duša i telo, i da ono što se događa na duhovnoj ravni (grehovi) prodire u našu psihu i izaziva različite simptome koje kasnije psihologija prosto evidentira i naziva određenim terminima poput anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj, seksualne disfunkcije, rodna disforija, depresija, bipolarni poremećaj, shizoafektivni poremećaj, itd.

Sekularna psihologija ne može da vidi ono što su brojni svetitelji i duhovni učitelji Pravoslavne Crkve znali vekovima i milenijumima unazad a to je duhovni uzrok za ove duševne probleme.

 

Moram da naglasim da nema svaki psihološki problem duhovni uzrok. Međutim, ne uzimati u obzir činjenicu da može postojati i duhovni uzrok – to čini sekularnu psihologiju veoma osiromašenom i ograničenom u smislu pomoći čoveku . Psihologija je dala veliki doprinos u detaljnom opisu manifestacija nekog psihološkog problema, međutim, kada je u pitanju razumevanja uzroka – tu jednostavno nema mnogo da ponudi.

Da se vratimo na duhovne uzroke za psihološke probleme.

 

Ljudi ponekad idu kod vračara zato što njihova vera u Boga sadrži određene duhovne zablude.

 

To nisu oni gresi moralne prirode koje najčešće i smatramo gresima, i koje ljudi koji idu na ispovest obično i ispovedaju. U pitanju su gresi direktno upereni protiv Boga, koji direktno truju neposredan kontakt čoveka sa Bogom – Bogom koji je naš Tvorac, Tvorac svega na ovom svetu, pravedni Sudija i milostivi Otac. I ne zaboravimo:  Svedržitelj – Onaj bez čije dozvole se ništa, baš ništa na ovom svetu ne može dogoditi.

Jedna od tih duhovnih zabluda je, dakle, ta da Bog ipak nije svemoćan tj. da postoje određene okolnosti na koje ni Bog ne može da utiče.

Jevanđelje nam kaže da bez volje Božije demoni nemaju moć da uđu čak ni u svinje. (Mt, 8: 28-32)[4]  Što se tiče straha da će nam neko moći baciti urok ili nas zavračati,  da nam neka vračara može po nalogu drugih baciti neku crnu magiju na nas, a da nas od toga Bog ne može zaštiti, sveti Amvrosije Optinski kaže:

“Što se tiče tvog dečijeg straha da budeš u vlasti satane preko neke vračare, ti samim tim samo pokazuješ da su tvoja shvatanja o tome šta je hrišćanin, o Bogu, o đavolu – su pojmovi seoske babe. Ako u svinje nisu smeli demoni da uđu bez volje Isusa Hrista, kako će oni ući u ljude?»[5]

Dakle, ako nam se javlja takav strah, to je siguran pokazatelj da mi gajimo duhovnu zabludu da Bog nije svemoćan, da nije Svedržitelj, te da postoje neke okolnosti i situacije koje Ga «prevazilaze» i koje se dešavaju mimo Njegove Volje ili Njegovog Dopuštenja.

 

Druga zabluda je da je dovoljno ići povremeno u crkvu, slaviti slavu, krstiti decu, paliti sveće, zatražiti od sveštenika da očita molitvu za zdravlje – da je to onda dovoljan uslov kojim ćemo zadovoljiti Boga tako da nam se neće desiti neka nevolja.

Ovo nisu stvarna dela vere, već magijski pristup –  da ćemo skupom nekih postupaka koje ne činimo srcem već pretvaramo u spoljašnje rituale  od Boga dobiti «zaštitu od uroka i nesreće». To je, faktički, tretiranje Boga kao vračare.

Bog nije nekakvo ljubavno sunašce koje zrači ljubavlju bez obzira šta mi činili i da li Ga mi poštovali. Bog je Ličnost, kao Vi i ja, i Boga ne smemo uzimati zdravo za gotovo.

A posebno ne treba prema Bogu da se odnosimo ni magijski a ni potrošački (koristoljubivo).

Blagodat Božija od takvog čoveka odstupa, jer Bog se ne nameće nikome, i tada čovek postaje sve manje zaštićen pred zlim silama.

Ovo gubljenje zaštite Božije se ne dešava zato što je «Bog prestao da ga voli i zato što ne bi hteo da ga zaštiti. Gospod voli i one koji su zaboravili na njega, i želi spasenje svake duše. Ali spasenje je samo u življenju sa Bogom.» Nema tu nikakvog mesta za neko magijsko mišljenje, već su stvari u duhovnom životu veoma jasne – ko živi u skladu sa Božijim zapovestima i trudi se u svom životu da traži i ispunjava Božiju Volju za njega – taj je zaista sa Bogom. I Bog je sa njim i tada niko i ništa na ovom svetu ne može da mu naudi.

Ako smo zaista sa Njim, to moramo pokazati svojim životom i delima (ne ritualima već preobražajem svoje duše i života). Ne možemo ići kod vračara po pomoć zbog straha, košmara i drhtavice, a istovremeno misliti da smo sa Bogom jer eto kažemo da verujemo da Bog postoji, platimo svešteniku da očita molitvu za naše zdravlje, itd. To je iluzija.

 

Kako vračarima uspeva da manipulišu sa ljudima?

 

Dakle, kada smo lišeni zaštite Božije, tada smo u zoni ogromne duhovne opasnosti – demonske sile tada kreću preko vračara da manipulišu sa nama, često na način da čovek neposredno nakon odlaska kod vračare oseti zaista neki «boljitak» u odnosu na svoju psihičku tegobu zbog koje se i obratio vračarama.

 

Kako to da vračarima «uspeva»?

 

Pa, ako su strahove prethodno izazvali demoni, oni mogu svojevoljno odlučiti i da ih privremeno «obustave» zarad jednog mnogo vrednijeg cilja za njih – finalnog osvajanja čovekove duše. I to čak i duše ne samo tog čoveka, već i njegovih bližnjih i šire okoline koja čuje da je ta vračara tom čoveku «pomogla».

Nakon nekog vremena, po pravilu, pojavljuje se ili ponovo isti problem, ili drugi – takođe težak. Tada čovek kreće već svojim «utabanim» putem i to sve lakše i lakše – nastala je nova tegoba, pa idem kod vračare koja mi je prošli put «pomogla».

Za to vreme, u životu te porodice ili tog čoveka počinju da se, osim tih tegoba,  dešavaju i mnoge druge nevolje i nesreće – nesloge u porodici, svađe, razvodi, zastranjivanja dece, … sve počinje nekako da se urušava i da se stvara jedna tegobna, mračna životna atmosfera, koja ima za cilj da čovek učini poslednji čin odricanja od Boga – da Ga okrivi za svoje nevolje i težak život.

Dešavaju se sve teža psihička stanja, čovekovu dušu obuhvata nekakav metafizički mrak i metafizički strah, i mreža nad njegovom dušom se sve više plete.

Sveti Jovan Zlatoust o tome govori ovako – u svojoj pouci „O onima koji se leče od bolesti vradžbinama“ on strogo upozorava da se ne sme ići neprijateljima Božijim, magovima i čarobnjacima, da je bolje umreti nego neprijateljima Božijim ići. I da oni koji koriste njihove usluge umiru pre vremena i u muku večnu idu. Jer onaj koji ide astrolozima, „sam sebe lišava pomoći Božije, prezreo ju je i stavio je sebe van promisla, (te zato) đavo kako hoće, upravlja i raspolaže (njegovim) delima“.

A sveti Maksim Grk kaže o astrologiji i «vidovnjaštvu»:

„… Zna svelukavi (misli se na đavola, prim.ured.Ima Nade) da posredstvom obmane predskazanja lako može da nas odvuče od Boga i privuče k sebi, primora nas da verujemo da zvezde vladaju našim postupcima i rasuđivanjima, a kada bude  prihvaćena ta vera, nipošto se više nećemo, ili ćemo se veoma malo brinuti o svojim sagrešenjima…Kada naiđu žalosne okolnosti, za to optužujemo Boga kao stvoritelja zla. Čineći tako, mi ćemo se nužno lišiti zaštite od Boga i tada će neprijatelju biti lako da ovlada nama i svede nas na dno pakla“.

Pošto je ovo prevelika tema da bih je mogla obraditi u ovom odgovoru na konkretno pitanje, na kraju odgovora ću napisati nekoliko linkova i referenci ka literaturi gde pravoslavan čovek može da se upozna detaljnije o tome kako da se spasi ukoliko je izložio sebe dejstvu zlih sila kroz različite vračare i okultne radnje, zatim odgovore na pitanja poput «a kako to da te vračare (numerolozi, astrolozi..) stvarno uspevaju da pogode moju prošlost, da bukvalno znaju događaje iz moje prošlosti za koje niko sem mene ne zna, a takođe i da predvide šta će mi se desiti u budućnosti (što se zaista potom i desi)? Kako to?»

 

Odgovor Vama lično je da ste ispravno učinili što ste odbili da idete kod vračare. Niste prekršili Božiju zapovest o poštovanju roditelja, jer mišljenje i savete roditelja treba da uvažavamo, ozbiljno da uzimamo u obzir i poštujemo u svemu, osim u onome što protivreči Bogu.

Poštovanje roditelja ne znači pokornost njima niti njihovom mišljenju, niti slušanje njihovih saveta po svaku cenu.

Idite kod sveštenika i ispovedite ukoliko ste ranije išli sa majkom kod neke vračare ili dali pristanak da vračara za Vas nešto «izbaje» na daljinu, bez Vašeg prisustva. I potražite savet od sveštenika kako da majku otrgnete iz duhovne opasnosti u koju je upala i kojom čini štetu prevashodno svojoj duši ali i svojim bližnjima koji nemaju zaštitu Božiju usled nevođenja hrišćanskog načina života – života kroz Svete Tajne Crkve: Pokajanja, Ispovesti, Pričešća, zatim molitve, oslanjanju ne na svoje snage već na silu Božiju.

Sveštenik će Vam reći koje molitve da čitate (znam da mnogi čitaju Molitvu Časnom Krstu u ovakvim teškim situacijama) i šta dalje da činite da sebe zaštite da biste potom, kada budete na čvrstom tlu, bili u stanju da pomognete i Vašoj majci i ostaloj porodici.

 

I još jednu važnu stvar da napomenem – osobe koje su išle kod vračara ni u kom smislu ne smeju pristupati Pričešću ukoliko pre toga nisu ispovedile ovaj teški greh. Kada pristupamo pričešću sveštenik kaže sledeću molitvu «Neka mi ovo Pričešće ne bude na sud ili na osudu, već na iscelenje duše i tela. Amin.».

Vidite, pričešće nam može biti na sud ili na osudu – lično sam videla da se ljudima pogoršalo psihičko stanje jer su prilazili pričešću a da pre toga nisu ispovedili strašne grehe poput odlazaka kod vračara, a posebno ukoliko su po savetu vračara otišli u crkvu da se pričeste.

Mi se nadamo i molimo da će nam pričešće Telom i Krvlju Hristovom biti na iscelenje duše i tela. Dakle, izričito se u molitvi pominje iscelenje duše – naših psihičkih problema i tegoba (strahova, anksioznosti, košmara, depresivnosti, prisilnih misli…) – tako da nemamo dilemu Kom Lekaru treba da se obratimo za iscelenje ovih tegoba.

Pravoslavni psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti mogu čoveku pomoći da dođe do toga šta je njegov glavni problem, da sagledaju psihološke poteškoće na pravi način, da pruže psihološku podršku i savet, međutim – Bog je jedini Lekar i Iscelitelj duše.

Svako dobro,

Urednik sajta Ima nade

 

 

* * *

Knjige, članci i linkovi ka tekstovima u vezi sa temom odlaska kod vračara i okultista:

 

1) VIDEO emisija – ispovest Elene Smirnove, bivše vračare . Razgovor vodio sveštenik Georgije Maksimov. Ovaj video preporučujem da pogledate:

 

2) «Zaštiti svoj dom od zla», Jevgenij Gončarov (ova knjiga se i danas može kupiti u crkvenim prodavnicama). Odlomak iz ove knjige možete pročitati na ovom na ovom linku.

3) Episkop Nikolaj Protopapas , CRKVA I MAGIJA

4) Kako da se zaštitimo od magije – manastir Klisina

 

 


REFERENCE

 

[1]https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%BB%D1%83%D0%BC

[2] Iz knjige „Zaštiti svoj dom od zla“, Jevgenij Gončarov

[3] Isto.

[4] Jevanđelje po Mateju o iscelenju gadarinskih besomučnika:

  1. A kad on dođe na onu stranu u zemlju gergesinsku, sretoše ga dva bjesomučnika, izlazeći iz grobova, tako opaka da ne mogaše niko proći putem onim.
    29. I gle, povikaše govoreći: Šta hoćeš od nas, Isuse, Sine Božiji? Zar si došao amo prije vremena da nas mučiš?
    30. A daleko od njih pasijaše veliko krdo svinja.
    31. I demoni ga moljahu govoreći: Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja.
    32. I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u krdo svinja. I gle, navali sve krdo svinja sa brijega u more, i utopiše se u vodi.

[5] Pravoslavni kalendar za porodično čitanje, 1997.god, Sankt Peterburg, str.98

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*