Napadi panike, anksioznosti, brige za decu (pitanje psihologu)

Napadi panike, anksioznosti, brige za decu (pitanje psihologu)

Da li mislite da napadi panike mogu imati i elemente spoljašnjih demonskih napada, ili da se radi samo o psihičkom poremećaju usled anksioznosti?

Da li mislite da sam doživljaj paničnog napada i svih pratećih efekata koji su često neponovljivi, često čak „lukavi“, pa tako uvek iznova uspevaju da iznenade, može proizvesti isključivo naša psiha?

Pomenula bih da je nedavno otac Arsenije iz manastira Ostrog, govoreći na ovu temu, istakao da se radi o spoljašnjim demonskim napadima na one ljude kojima su strahovi slaba tačka.

Kako objašnjavate sve veću učestalost ovih problema kod ljudi, koji često ne umeju da prepoznaju o čemu je reč?

Molim Vas savet za mlade majke sa više dece koje su počele da imaju ovakve probleme.

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

Pomaže Bog,

Pitanje je postavljeno prilično uopšteno, a teško je odgovoriti na njega načelno bez detaljnijeg uvida u to kako se taj problem manifestuje, konkretno kod Vas:

– koje misli ili situacije vam stvaraju anksioznost,

– ima li nekih situacija kada su napadi panike slabo izraženi ili ih nema uopšte,

– da li ste i pre dece imali takvih tendencija u situacijama povećanog stresa, npr. ako ste studirali, da li Vas je u ispitnom roku hvatala parališuća anksioznost, ili je bilo nekih drugih situacija gde Vam je bilo neophodno da popijete nešto za umirenje.

 

Načelno mogu da kažem da su novopečene majke, sa malim bebama i više male dece (sa malom razlikom u godinama između njih), pod velikim stresom usled premora, iscrpljenošću organizma, nemogućnosti da u dužem periodu vremena imaju tokom noći neprekinut i dovoljno dug san, brige da li sve dobro rade, da li dete dobro jede, da li mu nešto fali..

 

U tako stresnoj situaciji (koja, za razliku od ispitnih rokova na fakultetu, traje daleko duže od par nedelja), najkrhkiji delovi naše psihe, naše psihičke slabe tačke (za nekoga je ta slaba tačka sklonost ka panici, anksioznosti, ili pak ka depresivnosti, melanholiji) dođu do izražaja.

Takođe, napadi panike u nekim slučajevima mogu biti demonski napadi, ali ne nužno.

Kažem, teško je načelno govoriti o određenom psihičkom problemu jer ne postoje striktni i za svakoga važeći odgovori kada je u pitanju duša, slično kao i u duhovnim pitanjima – recimo, ista nevolja (npr. neka telesna bolest) je nekome data kao kazna za greh, nekome da bi se još više očistio i oslobodio privezanosti za ovosvetsko, nekome da bi se pokazala milost Božija na njemu.

 

Slično je tako i sa anksioznošću i napadima panike.

 

No, bez obzira šta može biti uzrok i razlog javljanja ovih stanja kod Vas (mada je važno i o tome promisliti i , ako je to Bogu ugodno, utvrditi), nekoliko stvari ipak mogu biti od pomoći:

 

  1. Svest o tome da je naše dete nama dato od Boga i da je ono u tom smislu prevashodno Božije pa tek onda naše.

Bog je nama dete takoreći „pozajmio“ na neko vreme da ga mi odgojimo i vaspitamo da hodi Njegovim putem, tako da je primarno za nas da učestalo pozivamo Gospoda da nam u tom zadatku pomogne: „Gospode, Ti si nam podario ovu našu bebu, sina, ćerku – pomozi nam da na vreme vidimo šta mu je potrebno i da li je bolestan. Ti sam ga čuvaj jer je Tvoj. Mi bez tebe ne možemo svojim moćima puno učiniti i razumeti i na vreme reagovati.“

 

  1. Povezano sa ovim pod jedan, svest o tome da nismo supermeni pa da možemo sve ispravno i efikasno uraditi što se nege i vaspitanja dece tiče oslanjajući se isključivo na sopstvene snage, informisanost iz knjiga i sajtova o roditeljstvu, pamet, spretnost, analitičnost, itd.

Gospod nas preko dece i uči (one od nas koji nisu ranije naučili istu lekciju) da mi bez Boga ne možemo činiti ništa krupno kako valja. I one sitnije i lakše poduhvate ne bismo mogli uspešno uraditi da nam On to nije dao, iako se nama čini da smo mi to isključivo sve sami svojim snagama uradili. Zato smo sad u ovoj situaciji u kojoj smo.

Prota Dušan ovde dodaje reči našeg Svetog Justina Ćelijskog: „Tvoje je da veruješ, da nepokolebljivo veruješ da te Gospod neće ostaviti ni u kakvim mukama i teškoćama, ako ti samo vapiš ka Njemu i očekuješ njegovu pomoć; da ne malakšeš kada se nečisti dusi vrzmaju oko tebe, hoće da ulove dušu tvoju i uvuku te u beznađe, očajanje…“

 

  1. Praktičan savet – ukoliko ste u finansijskoj mogućnosti, angažujte osobu da Vam pomogne – ili u tome što će Vam na par sati pričuvati dete (da Vi možete da se odmorite, ili na miru istuširate, ili odete napolje da obavite nešto, ili u šetnju bez dečijih kolica) ili da umesto Vas obavi neke kućne poslove.

Možda na ovaj način nećete u svojim očima (niti u očima Vaše majke ili svekrve) izgledati kao superheroj već više kao neka kilavija verzija žene i majke, ali ćete biti manje pod stresom, manje anksiozni pa će Vaš organizam imati više snage da se bori sa izazovima. Za detetovo psihičko zdravlje je primarno da mu majka bude što manje pod stresom, i u odnosu na taj cilj treba upravljati ostale stvari u svom životu, a ne u pravcu gajenja nerealne slike o svojoj sposobnosti i moćima.

A i nama će ta prinuđenost na tuđu pomoć da bismo normalno funkcionisali biti na duhovnu korist – za suzbijanje iluzije o sopstvenoj svemoći.

Anksiozne osobe vrlo često stradaju od jedne strasti koja sadrži dva ključna elementa: previsokih očekivanja da nešto postignu i urade oslanjajući se isključivo na sopstvene snage, moći i sposobnosti.

Verujuće a anksiozne osobe često samo spolja na rečima govore da se na Boga oslanjaju i da bez Njega ne mogu ništa činiti („Bogu hvala“, „uz Božiju pomoć sam uradila“, „kako Bog da“ itd.) ali iznutra se, ako su iskrene da makar sebi priznaju, zapravo oslanjaju isključivo na sebe. Takvo životno uverenje o nužnosti oslanjanja isključivo na sebe je moguće da je formirano još u detinjstvu, usled izostanka adekvatne podrške od roditelja za ono kroz šta ste kao dete prolazili ili uzrokovano nekom drugom situacijom.

 

Naš prota Dušan moj odgovor Vama dopunjava sledećim rečima u vezi sa demonskim napadima:

„Kao što voda u svom nadiranju traži ma i najmanju pukotinu u kamenu, raselinu u zemlji, tako i zli dusi traže svaku za njih povoljnu priliku da uđu u „prazan prostor“, tamo gde je oslabila ili prestala vera, poverenje u Božju zaštitu, malaksalost duha… Baš oni u mnogim slučajevima stvaraju paniku, izmičući time oslonac koji čovek treba da ima u Bogu.

Panika je zavladala među Hristovim apostolima kad su doživeli oluju na jezeru, a Hristos je spavao. Kad je Hristos utišao buru i zaustavio vetar, rekao je učenicima: „Kako ste tako strašljivi? Kako nemate vjere“ (Marko 4, 35-41)

Panika je uhvatila apostola Petra, kada je pokušao da ide po vodi, kao i Hristos, ali se uplašio i počeo da tone. Hristos ga vadi iz vode i govori: „Malovjerni, zašto posumnja“ (Matej 14, 22- 34).

U panici je bila Marta, kada je pomislila da sama neće moći da spremi večeru za goste, jer je Marija „sedela kod nogu Isusovih i slušala“. I njoj Hristos govori o važnosti izbora u životu. (Luka 10, 38-42)

Ima dosta biblijskih primera panike (isceljenje mesečara (Marko 9, 14-29), briga apostola kako nahraniti narod (Jovan 6, 1-15). Svi slučajevi straha i panike rešavaju se isključivo verom, poverenjem u Boga, nepokolebljivom verom.

„Nema čoveka koga bi satana ostavio na miru. On je nemilosrdan i mrzi čoveka, pa se zato ne lenji da svakoga napada. Samo što ne napada na sve podjednakom silom“, poučava nas Sveti Makarije Veliki.“

U vezi sa rađanjem dece i Božijom zaštitom pod kojom se nalaze roditelji koji ispunjavaju Njegovu Zapovest o rađanju:

„Mi rađanjem nastavljamo Božje delo stvaranja sveta, ispunjavamo njegovu zapovest: Rađajte se i množite se… Nerađanjem mi se suprotstavljamo Božjem promislu o ovoj zemlji i svemu u njoj stvorenom. I zato, pošto je rađanje i vaspitanje dece Božja zapovest, Bog naročito štiti porodicu u celini, kao i oca, majku i dete pojedinačno. U vaspitanju dece mora postojati posebna hrabrost kod roditelja, jer oni u tom delu stoje pod neposrednom Božjom zaštitom. Razume se, ako su oni te zaštite svesni i ako tu zaštitu pametno koriste.“

 

Sa nadom da će Vam i ovako načelan odgovor koristiti i da ćete uzeti od toga ono što Vam ima smisla a odbaciti ono što nije primenljivo na Vašu konkretnu situaciju,

 

Svako Vam dobro od Gospoda želim,

Urednik sajta „Ima nade“

 

 

 

2 komentara

  1. Poštovana urednice i časni oče,

    Samo želim da Vam iskažem duboku zahvalnost za vreme koje ste posvetili da mi odgovorite.

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*