Moj sin se deklarisao kao homoseksualac – šta učiniti? (odgovor sveštenika)

Moj sin se deklarisao kao homoseksualac – šta učiniti? (odgovor sveštenika)

Postavljamo ovaj izuzetan odgovor sveštenika Lorensa Farlija na pitanje jedne majke čiji 14-godišnji sin je izjavio da je homoseksualac. U pitanju je, naravno, pravoslavni kontekst (pravoslavne osobe), ali tekst može biti od koristi i osobama koje zanima tema homoseksualnosti generalno, kao i pravoslavnim osobama koje se pitaju zašto Bog zabranjuje telesne odnose pre braka – jer se o.Lorens dotiče i ove bitne teme.

Ukratko da kažem, da se ne zbune čitaoci, ovaj tekst je nastao kao odgovor monahinji Vasi Larin koja je na pitanje majke čiji sin ima homoseksualne naklonosti, dala odgovor koji nije u skladu sa Božijim učenjem o čoveku niti Svetim Ocima.

Urednik sajta „Ima nade“

 

 

Šta bih ja odgovorio majci kojoj je sin rekao da je homoseksualac?

 

Sestra Vasa Larin (poznata po svom podkastu „Kafa sa sestrom Vasom” (Coffee with Sr. Vassa) nedavno je privukla dosta pažnje, i pozitivne i negativne, kada je objavila prepisku u kojoj odgovara na pitanje jedne majke o tome kako da reaguje na to što joj se sin od 14 godina deklarisao kao homoseksualac. (Pitanje te majke i odgovor sestre Vase možete videti  OVDE.)  Njen savet – kome prethodi svojevrsno ograđivanje, tj. napomena da je to samo njeno „lično mišljenje… koje nije u skladu sa određenim zvaničnim stavovima moje Crkve” (u pitanju je Ruska pravoslavna zagranična crkva) – izazvao je dosta divljenja i pohvala gej zajednice, kao i mnoštvo kritika pravoslavnog sveštenstva.

Voleo sam da pratim rad sestre Vase, a verujem da ću to i nastaviti, mada mislim da je ova epizoda ozbiljan iskorak s njene strane. Sveštenici su reagovali, među njima i otac Džon Vajtford koji je dao opsežan odgovor na njenu korespondenciju (link OVDE) sa uobičajenom iskrenošću, znanjem i zdravorazumskim pristupom, te nema razloga da se i ja u to uključujem i da komentarišem njen savet.

Nemam ništa da dodam u smislu kritike i dovoljno mi je da jednostavno aminujem ono što je otac Džon već napisao. No, voleo bih da neposredno odgovorim na pitanje koje je dotična majka uputila sestri Vasi budući da mi je sestra Vasa ljubazno omogućila da pročitam njen imejl.

Ovo što sledi bio bi moj odgovor na majčino pitanje da je ono bilo upućeno meni. Iako je to, naravno, moje mišljenje, neću se ni na koji način ograditi jer se nadam da ono istovremeno predstavlja i učenje Crkve. Ne govorim ovo zato što želim da igram na sigurno već zato što iskreno verujem u učenje moje Crkve o ovom pitanju, kao i zbog toga što verujem da onaj ko na sebi ima mantiju svoje crkve ne sme javno da odstupa od njenog učenja.

Jedan od problema prilikom davanja odgovora na pastirsko pitanje putem bloga jeste što tekst na blogu nužno mora biti dat sa izvesne distance od date situacije.

U stvarnom životu sveštenik bi mogao da sedne s roditeljima i dečakom i da porazgovara o problemu. Da li je dečak zaista gej? Da li je biseksualac? Da nije u pitanju rodna disforija? Da nije možda osećanja divljenja i ljubavi prema starijoj muškoj osobi protumačio kao dokaz homoseksualne orijentacije, te snažna osećanja shvatio kao erotsku privlačnost? Prilikom usijanih rasprava o homoseksualnosti i transrodnosti, svim osećanjima ljubavi sve više se pridaje seksualna dimenzija, a uživanje u fizičkom dodiru sa osobama istog pola danas se skoro bez izuzetka tumači kao dokaz homoseksualnih sklonosti.

U prethodnim dobima nije bilo tako – nekada su muškarci mogli da iskažu ljubav prema drugim muškarcima na otvoren i fizički način, a da se pritom takav odnos ne smatra homoseksualnim. Imajući u vidu činjenicu da seksualna osećanja skoro uvek postoje u nekakvom kontinuitetu i uz određenu fluidnost, pitanja homoseksualnosti i roda su sve samo ne jasna, ma šta homoseksualna zajednica govorila. Sve je to razlog više da se prvo sedne i porazgovara.

Možda je dečak oduvek osećao da ga snažno privlače muškarci, a žene nimalo, te je živeo u nekakvom svetu seksualne inverzije. Međutim, ništa od toga ne možemo zaključiti iz ono malo reči koje je majka napisala.

Tekst na blogu može da se dotakne pitanja o tome šta bi trebalo da radi dečak ili mladić koji zaista oseća ono što se nekada nazivalo seksualnom inverzijom, ali sveštenik u pravom životu ne sme ništa uzimati zdravo za gotovo. On se ne bavi apstraktnim pitanjima, već stvarnim životima ljudi sa svim njihovim složenostima, bolom, neispunjenim željama i mogućnostima. Da je roditelj mene pitao imejlom za savet o takvoj situaciji, ne znam koliko bih mogao da pomognem toj osobi jer sam previše daleko od nje da bi ma koji savet imao smisla. Umesto toga, uputio bih roditelje da se obrate svom svešteniku. Oni bi mogli reći da im je „neprijatno” da svom svešteniku „saopšte to o svom sinu”, ali pre ili kasnije, taj sveštenik će to svakako saznati. Uostalom, upravo je njegov posao da s roditeljima razgovara o tome i ponudi im ljubav i savet. A takav savet mora u osnovi imati neposrednu komunikaciju i savetovanje, a ne pitanje imejlom od 288 reči.

U ovakvoj životnoj situaciji rekao bih majci (i dečaku) da Bog voli njenog sina bez obzira na njegovu seksualnu orijentaciju, seksualnu zbunjenost i seksualne izbore.

U tom smislu, Božja ljubav je bezuslovna. Ali ljubav nije isto što i odobravanje nečega – Bog me voli, ali ne odobrava sve moje izbore i odluke, a upravo zato što me voli, poziva me da se pokajem za one grešne izbore i odluke.

Bog zna da pojedine odluke vode ka sigurnosti, zdravlju, sreći i životu, a druge pak ka nesigurnosti, bolesti, nesreći i smrti. U svojoj ljubavi, On insistira da moje odluke budu ove prve i da se klonim greha.

Greh nije prosto nešto što ne treba raditi, kao kad deci kažemo „no-no” – Bog ne mrzi greh zato što je razdražljiv, nerazuman, pakostan ili prkosan, već zato što zna da prihvatanje greha nikada nije u interesu čoveka.

Jedan oblik greha je blud, tj. svaka seksualna aktivnost pre braka.

Seksualna aktivnost je vatra koja se može držati pod kontrolom samo u nečem snažnom, čvrstom i trajnom – kao što je kamin. Ako se vatra zapali u kaminu, kuća i njeni stanari mogu se na njoj zagrejati. Ako se zapali van kamina, na primer u dnevnoj sobi, izgoreće čitava kuća. Ovde nema prostora za grešku – zapaliti vatru veoma blizu kamina, ali ipak ne u njemu nije ništa bolje nego zapaliti je na drugom kraju sobe – od vatre koja tako nastane i dalje će izgoreti kuća. Isto tako, seksualna aktivnost može biti svrsishodna samo kada se odigrava unutar snažnih, čvrstih i trajnih bračnih zaveta, a za hrišćane brak podrazumeva zajednicu dveju osoba suprotnog pola s mogućnošću ličnog i brojčanog rasta – tj. porodicu.

To znači da svakog četrnaestogodišnjaka, bilo da je u pitanju dečak ili devojčica, homoseksualac ili heteroseksualac, treba odgovarati od seksualnih odnosa izvan braka.

U slučaju heteroseksualnih hrišćana koji nisu u vezi, to podrazumeva samokontrolu i uzdržanost dugi niz godina, a možda i zauvek.

U slučaju homoseksualnih hrišćana koji nisu u vezi, to podrazumeva trajnu samokontrolu i uzdržanost ukoliko nisu u stanju da prevaziđu homoseksualne porive. (Neki kažu da su s vremenom uspeli da prevaziđu takve sklonosti. Iako je takvih osoba malo, njihovo iskustvo ne treba zanemariti samo zato što je u suprotnosti s trenutnom gej dogmom.)

Takva uzdržanost nimalo nije savet koji će se oberučke prihvatiti, ali Hristovo učenje ne dozvoljava nikakvo drugo ponašanje.

Osnovni problem ovde nije homoseksualnost već poslušnost Hristu koji svojim učenicima jednostavno ne dozvoljava da stupe u odnose izvan braka i koji određuje brak kao zajednicu muškarca i žene.

Naša sopstvena kultura već čitavu jednu generaciju smatra da je Hristova zapovest o uzdržanju zahtev koji je nemoguće ispuniti, no naša generacija isto tako boluje od istorijske kratkovidosti a nedostaje joj i hrabrosti.

U ranijim razdobljima podrazumevalo se da nije nemoguće – premda jeste teško – provesti život u celomudrenosti.

Naučeni smo da sve naše želje po definiciji posmatramo kao „prirodne” (tj. legitimne), a takođe i kao nešto čemu ne možemo odoleti. One zapravo nisu ni jedno ni drugo, a deo saveta koji mi kao roditelji treba da prenesemo našim tinejdžerima jeste upravo to.

Naša kultura svemu daje seksualni prizvuk i seksualnu apstinenciju proglašava nezdravom, psihološki morbidnom i takoreći nemogućom, a čak i donekle patetičnom. Naše četrnaestogodišnjake moramo naučiti da je u ovom slučaju naša kultura potpuno nerazumna.

Kako četrnaestogodišnjak sve više sazreva, roditelji sami treba da znaju da nikakav savet ili ohrabrenje ne dolaze u obzir osim onoga što bi im sam Hristos rekao. Oni će, naravno, uvek voleti svog sina, bez obzira na to šta on bude radio, ali sve što roditelji urade i sve za šta daju svoj pristanak – bilo izričit bilo podrazumevan – uvek mora biti u skladu s hrišćanskim učenjem. To znači da treba da ostanu deo Njegove Crkve i da nastave da žive u molitvi, pričešću i telesnom uzdržanju. Na ovaj način pokazaće se da istinska prisnost ne mora biti izjednačena s telesnim odnosom već da je moguće voditi ispunjen i emotivno zadovoljavajući život čak i uz telesno uzdržanje.

To je težak put za svakog mladića, ali isto tako put koji će mu naposletku doneti srazmernu nagradu od Gospoda Isusa Hrista. Sve je ovo razlog više da roditelji ojačaju ruku svog sina i ohrabre ga da ostane u veri.

Ne možemo se pomiriti s grehom i prihvatiti ga samo zato što nam odbacivanje greha deluje kao toliko težak zadatak da ga samo askete mogu ispuniti.

Nijedan hrišćanin nema na raspolaganju mogućnost da prihvati greh uz opravdanje da smo svi mi „samo ljudi”. Možemo iznova padati i posrtati, ali neprekidno moramo težiti istini, a staza kojom hodamo mora biti staza pokajanja.

Prećutno prihvatanje homoseksualnog načina života predstavlja odbacivanje Hristovog učenja i odustajanje od Njegovog puta.

Ovo nije trenutak da popustimo pred stvarima i načinima ovoga sveta već da skupimo hrabrost i sledimo Gospoda našeg Isusa Hrista.

12.jul 2017.

Autor: sveštenik Lorens Farli

Prevod za imanade.org: M.Stajić

Izvorni tekst na engleskom: Replying to Sr. Vassa’s Mail

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*