Ljubav Božija nadomestiće nedostatak svake druge ljubavi

Ljubav Božija nadomestiće nedostatak svake druge ljubavi

Preživeti rastanak ili razvod je uvek, neizostavno, toliko teško da nam se čini da je to nemoguće preživeti. Neki nesrećni ljudi zaista „ne prežive“ – dosta samoubistava se izvrši zbog neuzvraćene ljubavi. „Ljubav je jaka kao smrt“, kaže se u Svetom Pismu (Pes. Nad pes. 8:6).

Tamo gde se nekada uzajamna ljubav pretvorila u neuzvraćenu, svaka uteha zvuči isto tako lažno i jadno kao naizgled pravilna rasuđivanja Jovovih prijatelja, iako su i bila izgovorena u vezi sa drugom nevoljom (autor misli na Svetog Pravednog Jova iz Starog Zaveta kome su prijatelji dolazili da mu kažu koju reč utehe u vezi sa nesrećom koja ga je zadesila, videti Knjigu o Jovu – komentar urednika sajta) .

Ljubav između dvoje ljudi je predivno osećanje, dostojno uvažavanja. Međutim, još veća treba da bude ljubav čoveka prema Bogu. Tamo gde takva ljubav postoji, gubitak ljudske ljubavi će predstavljati ranu, možda jako bolnu, ali ne i smrtonosnu.

Između Boga i čoveka neuzvraćena ljubav može postojati samo od strane čoveka. Gospod nikada neće prestati da nas voli i ništa Ga neće naterati da se okrene od nas. Mi smo ti koji se često okrećemo.

Čovek koji je uspeo da zavoli Gospoda Boga: svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom“ (Mk. 12:30) više neće biti nesrećan čak i ako ga ceo svet ne bude voleo.

Mnogi ne razumeju zašto Bog tako uporno traži od nas da Ga volimo. Ponekada se ova zapovest izražava rečima koje nam se čine prilično surovim: „Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan“ (Mt. 10:37). Međutim, ljubav prema Bogu se ne suprotstavlja ljubavi prema čoveku, već se postavlja u njen temelj. Što više volim Boga, to će dublja i potpunija biti moja ljubav prema drugoj osobi. Tada ni gubitak uzajamne ljubavi između dvoje ljudi više neće biti katastrofa.

Ljubav Božija je toliko velika da nadomešćuje nedostatak svake druge ljubavi.

Samo je potrebno verovati u tu Ljubav. I naravno, neophodno je ne prosto znati za Ljubav Gospodnju prema nama već i osetiti Njegovu Ljubav.

Prvo što saznajemo, došavši u Crkvu, je to da nas Bog voli. Upravo to –  saznajemo – ne uspevamo uvek i odmah da to donesemo do svog srca. Možda se suština duhovnog života i ne sastoji u tome da vera postane srž pogleda na svet, u zbiru istina sa kojima se slažem i koje želim da sledim, već u živom susretu duše sa Živim Bogom, doživljajem sreće uzajamne ljubavi sa Onim, Koji i Sam jeste Ljubav.

U meri u kojoj se to dogodi u našem životu ćemo i uspeti da čvrsto izdržimo svaki gubitak, između ostalog i gubitak voljene osobe.

 

Autor: Igor Gagarin, sveštenik

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*