Kriza u džepu: koraci izlaska iz finansijske krize

Kriza u džepu: koraci izlaska iz finansijske krize

Nabrojali smo neke od mogućih uzroka toga što vam se dogodilo. U praksi, kada analiziramo zbog čega nam se besparica dogodila, dešava se da otkrijemo neku od gorenavedenih grešaka ili strasti. (u prvom delu teksta Kriza u džepu: kako se suočiti sa finansijskom nemaštinom (besparicom) )

Šta dalje? Potrebno je da učinimo upravo ono na šta nas i poziva konkretna situacija.

Ako se sve dogodilo da bismo ispravili određeni nedostatak, ako smo zbog toga dospeli u tako težak položaj, onda je neophodno da počnemo brzo da ispravljamo stvari u životu. Inače može postati još gore. Jer, nama se samo čini da je ovo najteži mogući položaj, a zapravo mogu se dogoditi još gore stvari.

Osim ukoliko nismo prikovani za bolesničku postelju onda imamo još jako puno mogućnosti. Imamo izbor – ili da počnemo da radimo na sebi, ili da se suočimo sa još težim iskušenjima.

Svako od nas je slobodan da izabere jedan od ova dva puta.

.

Kako ispravljati svoj mane?

Ako ste priznali da one postoje, ogorčeni ste zbog njih i kajete se – to je već prvi važan korak ka vašem ispravljanju.

Ono što dalje sledi su – dela. Opšti princip je da se čine dela koja su suprotna onome do čega vas je dovela vaša mana. Jedino se na taj način možete izbaviti od svoje loše navike.

Drugi korak. Trpeti i ne biti lenj.

Zajednički put za rešavanje svih teških i bolnih situacija (ne samo situacija besparice) sastoji se u tome što je potrebno da se određeno vreme one pretrpe. Ako nije u pitanju teška situacija koja pogađa sve bez izuzetka (poput blokade Lenjingrada od strane nacista) i iz koje nema individualnog izlaza, ona će se neizostavno prekinuti onog trenutka kada vi lično sazrite za njeno rešenje. Sve neprijatnosti su posledica naših grešaka i stižu nas upravo da bismo ispravili greške, uzrastali kao ljudi i postajali bolji.

Koliko smo inače spremni da učinimo nešto za sebe a da nas na to ne primoraju problemi? Da li ćemo krenuti u fitnes centar ako pre toga  ne počnemo loše da se osećamo zbog tromog načina života? Da li ćemo početi sebi da ograničavamo ukusnu hranu osim ukoliko nismo počeli da se gojimo? Da li ćemo dovoljno vremena obraćati pažnju na decu osim ukoliko se kod njih ne pojave neki problemi? Da li bismo se trudili da budemo trezveni i inače, a da nije samo u slučaju da nam je alkohol uzrokovao mamurluk, tegobe, bolest?

I tako u svemu. Mi smo lenji, inertni. Ne želimo da se razvijamo bez nevolja, kao što se tvrdoglavo magare neće da se pokrene bez biča.

Zato su nam nevolje potrebne. Ne kao doživotna kazna, već kao nekoliko udaraca bičem nakon kojih ćemo brže potrčati u pravom smeru. Čim se pokrenemo „jahač“ će prestati da nas šiba. Ako se zaustavimo ili se ukopamo u mestu – kazna će se samo pojačati.

Dakle, istrpimo tu malu kaznu koju smo zaslužili. Jer se u njenoj dubini krije milost koju nismo zaslužili. To trpljenje neće biti toliko veliko i neće trajati toliko dugo, ali ćemo  zato zadobiti snagu i plodove našeg razvoja koji će sa nama ostati zauvek.

Ovo je važno naglasiti: od trpljenja ćemo imati dobiti samo ako trpimo bez negodovanja, ako svesno trpimo, sećajući se svojih grešaka koje su i dovele do sadašnjeg položaja. Trpljenje sa negodovanjem se ne nagrađuje, a i teže je da izdržimo nevolje kada negodujemo.

.

A šta  da radimo sa našim materijalnim problemima?

Vrlo jednostavno: nemojmo biti lenji. Snizimo nivo svojih očekivanja i zahteva. Učiniti ono što možemo za poboljšanje svog materijalnog položaja.

Poznajem čoveka koji ima invaliditet od detinjstva, koji ne hoda od rođenja, pritom je on veoma niskog rasta i skoro gluv. Ali eto, on ne očajava, već uspešno zarađuje za život dizajniranjem sajtova i drugim poslovima na kompjuteru. Činjenica da ste u stanju da pročitate ovaj tekst nedvosmisleno govori da nemate manje mogućnosti od njega, a vrlo je verovatno da imate mnogo veće sposobnosti i mogućnosti. Da, možda je za vas sada nedostupan posao na koji ste navikli ili o kome maštate. Međutim, na svetu ima mnogo drugih poslova. Neki su manje privlačni za vas, međutim u konkretnom trenutku krize ne govorimo o definisanju profesije za ceo život već o preživljavanju teškog perioda u vašem životu. Izađite iz okvira dosadašnjeg načina razmišljanja, spustite se na zemlju i pogledajte oko sebe. Ko zna, možda ćete pronaći nešto što će vam se, ne samo vremenom dopasti, već će biti i korisnije za zajednicu. Smisao rada nije samo u karijeri, zarađivanju novca ili slavi, već i u tome da učiniš svet boljim, lepšim.

Ne odbacujte ništa a da niste o tome ozbiljno promislili. Uzmite u obzir i poslove koji traže fizički napor. Fizički rad ima mnogo prednosti u odnosu na intelektualni. Kao prvo, u pitanju je obično stvaralački rad. Ima li takve dobre strane u radu poslanika ili činovnika? Ili nekog menadžera u komercijalnoj firmi?

Koliko je koristan u naše vreme rad gradske čistoće! Pa bez njih bi se svi stanovnici gradova ugušili višemetarskim slojem opušaka i pivskih konzervi. Ljudi koji rade kao čistači su bez sumnje spasitelji naše „visoke“ civilizacije. A drugo, fizički rad dozvoljava da nam um bude slobodan za razmišljanje o važnim stvarima od kojih zavisi naš život i sreća.

I ukoliko dozvolite sebi bavljenje nekim zanimanjem koje se smatra najnižim, a potom se dogodi da budete nagrađeni nekim visokim položajem – možete ga prihvatiti ali sada sa novim, trezvenijim i zdravijim stavom. Prema rečima pisca Mihaila Prišvina:

„Rizik koji postoji radeći određeni posao je da možete izgubiti stvaraoca u sebi i da ostanete običan čovek, npr. računovođa, i da se unapred pomirite sa time i da prihvatite takvu ulogu u životu. Tada možete da skočite u bezdan izjavivši: „Pa, dobro, ako ništa  –  živeću kao običan računovođa“. I baš tada , kada prihvatite da živite na zemlji kao običan računovođa, demoni vas tada ostavljaju i vi, kao stvaralac, postajete gospodar svog delovanja i možete stvarati nešto predivno.

Ukoliko situacija besparice u kojoj se nalazite nije uzrokovana gubitkom posla, već sa neuspehom u poslovanju, drugim okolnostima, dugovima – preporuka je ista – odreći se šablona, dobro porazmisliti, ne biti lenj. Neke mogućnosti sigurno postoje. A ako smo još i u stanju da se smireno pomolimo Bogu – možemo da budemo svedoci i čuda.

Dakle, ono što je najvažnije je – duhovni rad na sebi i na uklanjanju problema koji su doveli do ove situacije. Čim postignete određeni uspeh u radu na sebi, iskušenje će se završiti, materijalna kriza neće više biti toliko izražena, a možda će blagostanje biti veće nego pre krize…

autor: Dimitrije Semenik, pravoslavni psiholog

© Pobedish.ru
© Imanade.org (prevod)

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*