Kakve žene se udaju za problematične muškarce? (2)

Kakve žene se udaju za problematične muškarce? (2)

Nastavak teksta o izboru supružnika koji imaju ozbiljne probleme ili zavisnosti.

Prvi deo teksta možete pročitati OVDE.

* * *

Njena mladost

 

Mnoge žene biraju sebi za muževe onakve muškarce koji po spoljašnosti ili ponašanju podsećaju na njihovog oca. Isto tako su i muškarci skloni da se žene sa onim devojkama koje ih podsećaju na majku.

Izbor se vrši nesvesno, na podsvesnoj ravni. Tu leži opasna zamka. Za stabilnu porodicu potreban je bračni partner sa jednakim ljudskim dostojanstvom, onaj sa kojim je moguće deliti odgovornost za zajednički život. Mamini sinovi i tatine ćerkice – jesu infantilni, nezreli ljudi, nespremni da preuzmu odgovornost. Oni u braku ostvaruju svoje dečije fantazije: „Kada odrastem, oženiću se tobom, mama”. Za sada se još niko nije oženio svojom majkom. I to je dobro. Takav brak bi bio osuđen na loše uzajamne odnose.

Pominjali smo da se u detinjstvu kod buduće neveste alkoholičara obrazovala neutoljiva glad za ljubavlju. Može se čak reći i više od toga – neutoljiva emocionalna glad.

U porodici nisu bile zadovoljene tako snažne emocionalne potrebe kao što su: potreba za dodirom (nežnošću), odobravanjem, ohrabrenjem, potreba da se bude prihvaćen. Gladan čovek je slabo darežljiv. Gladan će biti zadovoljan i samo mrvicama sa trpeze života. Moguće je da se zbog toga devojke i ne udaju već uskaču u brak, beže od kuće sa svojim alkoholičarima. Bilo kakvo zbližavanje, dodir, one primaju za ljubav o kojoj su dugo maštale: „On samo što me je uzeo za ruku, a ja sam mu postala odana”.

One žele da veruju kako će sve biti dobro. I veruju, i idu u susret svojim nevoljama sa isključenim radarima koji ih upozoravaju na opasnost. Čak i takav znak da je „on tukao svoju ženu”, njima ne pali lampicu za upozorenje. Novi brak — to nije život na čistoj stranici papira. U novi brak čovek unosi sve svoje stare probleme i dodaje nove, onoliko koliko u taj brak unosi svoju ličnost; a ličnost – konstantna veličina. Ne verujete? Okrenite se naokolo. Setićete se ne samo jedne žene koja se razvela od jednog muža-alkoholičara, udala se za drugog — a i taj je ispao alkoholičar. Poznate su mi porodice gde su se ljudi i po 3-4 puta ženili ili udavali i svaki put se pokazalo da su suprug ili supruga bili alkoholičari.

Nisko samopoštovanje sa kojim neveste stupaju u svet odraslih, obavezno zahteva podsticaje spolja. Budući muž sa problemima – to je projekat na kojem je moguće ispoljiti svoje do tada potcenjene zaista veoma dobre osobine. „Ja ću se postarati da mu budem i verna, i odana, i dobra domaćica”. Ako budući muž ima dece iz prvog braka, može im ona onda i zameniti majku. To je naprosto prilika da se postane heroina. Uprkos mitu o zloj maćehi, da se postane voljena druga majka. Eto, tada će me on ceniti.

Geslo neveste je: „Ja sam ti potrebna? Uzmi me”. A kako to da njoj ne dolazi u glavu: „A zbog čega mi je on potreban? Zašto bih mu dokazivala da sam ja — dobra? Ja i tako u to ne sumnjam”.

 

Međutim, tako može misliti devojka sa normalnim samopoštovanjem i samocenjenjem. Njoj nije potrebno dokazivati, ona sebe doživljava kao dobru. Drugo opravdano pitanje devojke koja ima adekvatno cenjenje svoje ličnosti moglo bi biti sledeće: „A kakve to moje potrebe on zadovoljava?” Nikakve. Dakle, on mi ne treba”.

Žena može nastojati da ispuni sve želje i prohteve budućeg muža samo zbog toga da bi dobila podršku od spolja za svoje kritično nisko samopoštovanje. Samoodbacujuća ljubav… Zašto bismo odbacivali sebe? Kada ti već samu sebe odbacuješ, kako onda očekuješ da te neće odbaciti i on?

Taj strah da bude napuštena, da bude odbačena, strah da ne pripada nikome, je sam po sebi i nagoni na udaju. Izgleda kao da se njoj u detinjstvu nije posrećilo da iskusi osećanje pune pripadnosti ocu i majci, već su roditelji bili distancirani. Pripadati nekome ili nečemu – čoveku, grupi, kolektivu, porodici, naciji — ugodno je. Samo, pri tome ne treba gubiti sebe, ne treba ne-pripadati samoj sebi. Kada si sa nekim rađa se iluzija da si jača, da je tako sigurnije. Ali, sve je to samo iluzija. Te žene su toliko postradale u roditeljskom domu da su spremne da se odreknu realnosti, spremne su da veruju u iluzije. Možda je u svetu iluzija i lakše živeti. Ipak, raspršivanje iluzija i sudar sa stvarnošću su neizbežni. Što duže prebivaš u iluzijama, time je izlaz iz njih bolniji.

„Ukoliko ne uspem da odviknem moga Vasu od votke, onda ja stvarno nisam ni za šta”, — eto do kakvog osećaja sopstvene bezvrednosti je došla Galja, seoski zootehničar, 25 godina. Ona sebe smatra za nulu, a Vasu za štapić, koji, budući da se primiče nuli predstavlja značajnu veličinu. Pridodaće na težini i smislu života ove mlade i nesumnjivo talentovane, radne i dostojne žene. Zar je zaista Galjin život ako nije sa Vasom ili sa nekim drugim – potpuno bezvredan? Meni to zvuči neverovatno. A ona u to veruje. Moguće je da su joj u detinjstvu stavljali do znanja kako je – praznoglava, kako je trapava. Tako je i poverovala u svoju bezvrednost. A to je opasno.

Neveste alkoholičara su emocionalno nezrele osobe. Sudeći po ličnim ispravama ona ima 25 godina, a osećanja su joj kao u 12-togodišnjakinje. U njenoj duši veoma veliko mesto zauzima strah da ne ostane sama, strah od budućnosti, nemogućnost da samostalno stoji na nogama. Slično detetu ona obavezno mora da se za nekoga drži, mora da čezne za nekim, njoj je krajnje nužan oslonac. Svima nama je potrebna psihološka podrška, ali ne u tom stepenu da bismo ozbiljno izjavljivali: „Bez njega ne mogu da živim”.

Postoji knjiga jednog američkog autora o tome kako izbeći samoću, o ulozi muškaraca u životu žene. Dopada mi se naslov te knjige: „Muškarci su samo dezert”. Osnovna tema knjige sastoji se u tome da je žena — sama po sebi ličnost, da njen život može biti ispunjen u bilo kakvim okolnostima – bilo u braku ili bez braka. Ako u njenom životu postoji i voljeni muškarac, to je prekrasno. Međutim, muškarac je — samo dezert, a glavno jelo je — ona sama (Friedman S., 1983).

 

Neveste, a potom i žene alkoholičara sebe smatraju za dodatak nečijem životu. Kao da su one prilog, a ne glavno jelo. Ponekad to izgleda simpatično: „Dozvolite mi da Vam predstavim svoju drugu polovinu”. Zar ne? Da li Vi stvarno mislite da ste samo polovina ličnosti? Brak — to nije zbir dvaju polovina. Brak — to je uzajaman odnos dve celovite ličnosti. Ako pomnožite jednu polovinu sa jednom polovinom, kao rezultat ćete dobiti jednu četvrtinu. Samo ako se pomnoži jedinica sa jedinicom, dobiće se jedinica, nešto celo, punovredno. Neveste još ne znaju da su one same celovita ličnost, punovažna i samostalna osoba.

 

Neveste, budite oprezne!

                Vi igrate veoma opasnu igru koja se zove: „U početku ću se udati za muškarca, a potom ću od njega načiniti čoveka”. U toj igri neveste su u beznadežnom položaju. Vaš budući muž pije i nema nameru da se obrati za pomoć u vezi sa lečenjem alkoholizma. To znači da ga niko, u tom smislu ni voljena nevesta ili žena, neće izmeniti. Mnoge žene su u sličnoj situaciji postavile nedvosmisleno pitanje: Ili ja — ili votka!

Pobedila je votka.

Razumem da je devojci čije sam pismo citirala na početku glave teško da sama sebi postavi pitanje: «Moj budući muž pije i nema nikakvih interesovanja koja nisu povezana sa opijanjem, ne oseća odgovornost prema svom životu, niti za život svoga deteta. Čime sam to zaslužila? Možda ja sebe isuviše nisko cenim? Pa zar nije normalno da poštujem, cenim pa čak i volim samu sebe?»

Izvesni pisac je rekao da je mera dostojanstva žene – muškarac koga ona voli. Neveste bi mogle da porazmisle o tome. Istina, ja se ne slažem sa piscem. Mera dostojanstva čoveka nije izvan čoveka, već u njemu samom.

Moguće je da će unutrašnji monolog neveste poći sledećim putem: „To što ja ne smatram da sam vredna kao ličnost – to može biti razlog zbog kog me kao magnet privlače problematični muškarci. Budući muž koji je alkoholičar — to je već ruinirana ličnost. U odnosu na njega izgledaće kao da sam ja u zavidnom položaju. Svakoga dana imaću za pravo da kažem (ili barem da mislim) da sam bolja od njega, da sam iznad njega. Imaću moralno pravo da njime upravljam.

Ali, zar ne bih mogla da nađem neki drugi način da primenim svoje sposobnosti? Zar da sve bacim pred njegove noge, a da on još uvek ne želi da iskoristi tako skupoceni dar. A može se dogoditi , plašim se i da pomislim, da me moj budući muž i ostavi? To je već previše, sigurno me neće ostaviti. Kuda će on bez mene? Propao bi. Pa ja sam mu podrška i oslonac.

Ja mu dajem tako mnogo — svu pažnju samo njemu, samo su njegovi problemi za mene i važni, o svojim mu i ne govorim, zašto uznemiravati voljenog muškarca? On ne voli moje jadikovke. Pristajem na seks po prvoj njegovoj potrebi bez obzira na to da li ja to hoću ili ne. Zar on sve to nimalo ne ceni?”

 

Ne zavaravaj se, draga moja, ne ceni.

 

Njena budućnost

                S njim, budućim mužem-alkoholičarem, a potom i mužem-alkoholičarem, ješćeš gorak hleb. Bićeš objekat njegove agresije. Ta agresija će biti i na rečima i fizička. Sećaš se, on je tukao ženu? Moguće je da on i nije okrutan čovek. Ali on ne ume da rešava konfliktne situacije na drugi način. Neće biti sukoba? Varaš se. Konflikti su česti čak i u srećnom braku, i to je normalno.

Čak i ako se ne razvedeš od muža-alkoholičara, ti ćeš biti samohrana majka. On će govoriti kako nema vremena da vaspitava vašu decu. U praksi, on neće preuzeti odgovornost za svoje dete kao što je ne preuzima ni za sopstveni život. Ti ćeš se sama starati za sve u kući, svih sto procenata odgovornosti za porodicu stavićeš na sebe. Pri normalnim uzajamnim odnosima svaki od supružnika preuzima na sebe 50 procenata odgovornosti za porodicu, za dom, za decu.

 

Dok nije kasno

                Draga nevesto! Počni da se upoznaješ sa naukom o tome — kako početi raditi na sebi. Nauči da braniš sopstvene interese. Dosta je bilo sazavisnosti. Pročitaj knjigu do kraja. Scenario života je moguće izmeniti.

Za sada za početak zadaj sebi svega 2 pitanja:

1. Kuda idem?

2.Sa kim idem kroz život?

Odgovori sebi iskreno na ova pitanja, i još bolje — zapiši odgovore. I ne dao Bog da promeniš redosled ovih pitanja! Tada ćeš dopasti u ad.

Prvo pitanje — to je pitanje o cilju i smislu života, o tvojim stremljenjima, o tome šta želiš da postigneš.

Drugo pitanje će te naterati da pogledaš naokolo, da razmisliš ko te okružuje, u kakvom si se društvu našla, ko je tvoj glavni saputnik — budući suprug?

Ako staviš sebe u položaj stradalnice, one koja trpi, ako budeš žrtvovala sebe, tada ni ti ni tvoj sadašnji izabranik nećete pobediti. I tebi i njemu će biti loše.

Izbor postoji. On je na tebi.

 

 

 

Autor: Valentina Dmitrijevna Moskaljenko

Prevod: Miodrag Rođenkov i m.Kirijak

Izvor: Perejit.ru

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*