Kako preživeti iznenadni gubitak trudnoće? (spontani pobačaj)

Kako preživeti iznenadni gubitak trudnoće? (spontani pobačaj)

Teška i bolna tema o kojoj je takođe potrebno pisati na našem sajtu. Uz ovaj tekst ruskog psihologa Ekaterine Burmistrove, jedino bismo mogli dodati da, ukoliko žena doživi spontani pobačaj da svakako treba da sprovede i određene medicinske testove kako bi se, uz Božiju pomoć, otkrio eventualni medicinski uzrok koji se može lečiti i otkloniti.

U proteklim godinama od nekoliko bračnih parova sam čula da su imali spontane pobačaje usled jednog specifičnog oboljenja pod nazivom „trombofilija“ – koje je kobno za svaku trudnoću ukoliko se pravilno ne leči. Bogu hvala, dijagnostikuje se, leči  i drži pod kontrolom prilično lako.

Što se psihološkog aspekta proživljavanja spontantog pobačaja tiče, psiholog Ekaterina Burmistrova daje dobre savete i smernice. O ovoj temi bi svakako trebalo još razgovarati i pisati.

Urednik sajta Imanade.org

 

Kako preživeti iznenadni gubitak trudnoće?

 

 

Mnoge žene nisu u stanju da se brzo izbore sa bolom, prihvate ono što se dogodilo i nastave da žive. Možda je za tako nešto potrebno dosta vremena.

 

Dešava se da ne dolazi do svesti odmah ono što se dogodilo. Najverovatnije je da će do planiranog datuma porođaja biti veoma teško. Sa početkom trudnoće pokreće se niz hormonskih reakcija i dok se proces ne završi, to će se na jedan ili drugi način odražavati na psihu, posebno ako se ugašena trudnoća nije završila pobačajem, već operativnim izvlačenjem ploda.

Retko se događa da ovo tužno mesto u biografiji ostaje u prošlosti. Žena se neprestano vraća na njega i pokušava da pronađe neko objašnjenje. I jako često pokušaj da se otkrije zašto se tako nešto dogodilo upravo njoj nanosi snažniju traumu od samog gubitka trudnoće.

Često se iznenadni prekid trudnoće doživljava kao životna katastrofa: „Ako nisam mogla da iznesem zdravo dete, znači da sa mnom nešto nije u redu, ja ništa ne vredim“.

Žena može godinama sebe da kažnjava za to što je došlo do spontatnog prekida trudnoće koja nije bila željena, izmislivši mističku vezu: „Nisam želela dete i ono nije preživelo“. Treba reći da ako bi se trudnoća mogla prekinuti silom sopstvenih misli, na svetu bi se pojavljivalo ne više od 30% dece jer skoro svaka žena prolazi kroz period neprihvatanja trudnoće.

Na osnovu svoje psihološke prakse mogu reći da spontani prekid trudnoće najteže podnose ljudi koji su sve precizno planirali godinama unapred. Recimo, trudnoća je planirana nakon renoviranja stana, nekog stepena u karijeri, itd. Takvi ljudi neuspelu trudnoću doživljavaju kao globalnu katastrofu, rušenje svih planova: „Kako sada to?! Sve smo uradili pravilno! Prestali smo da pušimo pre godinu dana, pravilno se hranili, sve radili kako nauka kaže i odjednom – ovo?“

Kako se nositi sa gubitkom? Kao prvo, važno je razumeti da nije potrebno požurivati događaje: vreme zaista leči.

Kao drugo, ženi koja je izgubila dete neophodan je neko sa kim može da prežali taj gubitak – najbolje sa nekim ko iz ličnog iskustva zna o čemu se radi i ko je u stanju da je zadrži od isuviše dubokog kopanja po sebi. Možda može da bude potrebna i stručna pomoć psihologa, psihoterapeuta.

Nije potrebno žuriti sa narednom trudnoćom – daleko da je ona uvek u stanju da „izleči“ gubitak.

Međutim, prebaciti odgovornost na drugog, neprestano ići po lekarima, pokušavati sa dostizanjem 100% zdravlja takođe nije od koristi: to može postati uzrok ponovnog neuspeha iznošenja trudnoće do kraja. Neophodno je pronaći „zlatnu sredinu“.

Kao i svaka trudnoća i ta, neka makar i trajala samo nekoliko nedelja, činjenica je naše biografije, ne samo lične, već i porodične.

U takvoj situaciji su na testu supružnički odnosi. Kao svako iskušenje – ono ili zbližava ili razdvaja. Mužu je neophodno da shvati svu jačinu ženinih osećanja, a ona sa svoje strane ne sme da gubi kontakt sa suprugom, ne sme da se zatvara u sebe.

Meni se dopalo šta je jedan iskusni lekar rekao ženi koja je prošla kroz slično: „Ne razmišljaj mnogo o tome. Da, tako se dogodilo. Zašto – ti to ne znaš. Ali najverovatnije je da se to neće dogoditi.“ Bez obzira na razvoj savremene medicine, mi kao i ranije nismo u stanju da kontrolišemo sve što je u vezi sa trudnoćom. Ona se javlja ne po našoj volji, i ne po našoj volji ona može i da se prekine.

Najčešće uzroci prekida trudnoće ostaju nepoznati. Događa se da se prekid trudnoće dešava zbog prehlade ili zbog jakog stresa. Međutim, kod desetina drugih žena ona se lepo razvija uz prisustvo tih istih virusa, ljudi preživljavaju neverovatne stresove tokom cele trudnoće i rađaju zdravu decu.

Veoma je važno da žena ne doživi ono što se dogodilo kao lični neuspeh. Potrebno je udaljiti se od stava „Ja nisam mogla“, rekavši sebi: „Ne znam zašto se tako dogodilo, ali znam da nije slučajno. Ne znam šta da radim dalje. Ali znam da me Gospod neće ostaviti.“

 

Autor: psiholog Ekaterina Burmistrova

Prevod za Imanade.org: Stanoje Stanković

Ruski izvor: Foma.ru

 

 

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*