Како помоћи драгој особи у проблему (питање психологу)

Бог помаже!

Имам пријатељицу на којој запажам велике промјене у њеном понашању,повлачи се у себе, с никим не контактира,одсутна је, у понашању груба према породици без видљивог разлога.

Они јој све повлађују,али пате због тих промјена и полако губе стрпљење!

Она упорно одбија да иде код љекара и понавља да је све ок са њом.

Како је присилити да оде код љекара,у цркву?

Уопште шта чинити кад ништа не прихвата,а стање је све горе и горе,плашим се да ће се одуговлачењем њено стање погоршати.

Унапред хвала на одговору!

 

ОДГОВОР ПСИХОЛОГА

 

Бог помого,

С обзиром да немам довољно информација у вези са Вашом пријатељицом (колико година има, да ли је удата, да ли се догодио неки догађај након чега је она почела да се повлачи у себе, итд.) тешко је наслутити шта би могао да буде разлог њене промене у понашању.

Оно што могу да Вам кажем је да присиљавање да оде код лекара или у цркву сигурно неће дати резултат. Ваша жеља да јој помогнете је велика, и за сваку је похвалу.

Међутим, поред те добре жеље потребно је да помоћ пружимо и на прави начин. Тај прави начин подразумева :

  1. Да јој у прво време не намећете никакво решење, чак иако се Вама чини да тачно знате шта би јој помогло. У прво време њој је потребно само да се неком отвори и да може некоме да исприча шта јој је и како је. Чим се повлачи од свих блиских људи, значи да не верује да би могла да своје мисли и проблеме изнесе а да ће ти други људи бити у стању да је саслушају на прави начин, да јој неће наметати шта и како би требало да ради, да се неће , у крајњој линији, и они сами наћи потресени и пољуљани њеним проблемом па ће она морати још и о њиховој узнемирености да се брине.
  2. Да је некако контактирате и кажете јој: „Видим да ти је тешко и да имаш неку велику муку. Нећу ништа да ти причам, само хоћу да ти кажем да ако желиш да те саслушам – ту сам за тебе. Нећу ти ништа `солити` и држати придике шта треба да радиш. Једноставно, ако би ти значило и пријало да можеш гласно да изговориш све своје мисли које те притискају – позови ме.“ Наравно, важно је да, уколико Вам се она заиста и јави, да се заиста и држите овога што сте обећали, и да јој у прво време не делите савете и решења. То је доста тешко издржати – слушати некога, осетити њен бол и муку, а суздржати се од наглог предлагања решења за проблем. Срећом по нас, то је потребно да радите у прво време, као што рекох.
  3. Уколико Вас одбије први пут за разговор, Ви сачекајте да прође дан или два, па јој опет на неки суптилан начин понудите, јер су емотивна стања променљива, у неком тренутку ће посегнути за помоћ, тако да је важно да тај тренутак спремно дочекате. Да будете на располагању, да јој кажете да сте ту, али да јој се не намећете, не инсистирате, не присиљавате.
  4. Ако Вам се укаже прилика за разговор, ако она пристане – само је слушајте и пробајте да више постављате питања него да јој нешто коментаришете или предлажете. Ако Вас јако забрине то што чујете од ње, и сматрате да јој је потребна стручна помоћ, након неког времена јој то можете рећи отприлике овако: „Видим да је ситуација баш тешка. Да ти искрено кажем, ја не знам шта би могло да помогне да се реши проблем. Ја могу да те саслушам и да будем ту за тебе, само се питам да ли можемо учинити још нешто што би ти још више користило? Можда да питамо неког психолога или (уколико је проблем духовне природе) да питамо оног доброг свештеника… Шта ти мислиш?“

Нисте ми рекли да ли је Ваша пријатељица црквена, верујућа особа. Уколико није, онда предлагање да се оде код свештеника не сме бити нагло , без неког увода. Нпр. можете јој рећи: „Ти знаш да ја идем у цркву, исповедам се, молим, причешћујем. Ово што чујем од тебе мени звучи као да је проблем духовне природе, тебе је нешто сколило са чиме не можеш сама да се избориш. Можемо, ако желиш, отићи до једног свештеника који је диван човек, и питати га за мишљење, можда би нам његов савет или предлог користио.“

С обзиром да сте Ви (претпостављам) верујућа особа, знате да је од свега овога што сам Вам горе написала важнија усрдна молитва Богу за Вашу пријатељицу. То што јој се дешава је од Бога са неким промислом – можда је Он кроз ову кризу зове да дође к Њему или да се отресе од неких животних заблуда.

Помолите се Господу колико год Вам време дозволи да Вам помогне и укаже најбољи начин да помогнете Вашој пријатељици.

Свако Вам добро од Господа желим,

 

Уредник сајта Има наде

 

 

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.