Homoseksualnost – da li se ona može i treba lečiti?

Homoseksualnost – da li se ona može i treba lečiti?

Poštovani posetioci sajta „Ima nade“ – posle duže pauze nastavljamo sa objavljivanjem tekstova. Ovog puta započinjemo seriju tekstova koji se bave temom homoseksualnosti. U pitanju su tekstovi koji su iz oblasti psihologije koji su ili pisani od strane pravoslavnih autora, ili od drugih autora a koji su u skladu sa učenjem Pravoslavne Crkve i pravoslavne psihologije o homoseksualnosti. Ovde se nećemo baviti ukazivanjem na političku stranu priče o homoseksualizmu kao totalitarnoj ideologiji koja je došla i u naše krajeve zemljine kugle. Želja nam je da na ovim stranicama osobe koje imaju neželjenu sklonost ka homoseksualnim odnosima pronađu utehu, usmerenje, razumevanje za njihov problem, kao i podršku da potraže psihološku i duhovnu pomoć. Neželjenu homoseksualnost je moguće lečiti, i ovo je prvi u nizu tekstova koji govori o tome.

 

Vekovima se homoseksualnost u normalnim društvima smatrala za poremećaj. Međutim, godine 1973. homoseksualnost je uklonjena sa liste mentalnih poremećaja u Sjedinjenim Američkim Državama, a taj primer su sledile i zemlje zapadne Evrope. Preko noći je homoseksualnost postala „normalna“. Homoseksualni aktivisti se pozivaju na tu odluku američkih psihijatara. Može li ijedna politička odluka učiniti nekoga zdravim?  Poznato je da u nauci argument većine važi za najslabiji argument. Utoliko više što je Američko udruženje psihijatara tu odluku donelo ne samo pod pritiskom već i jedva natpolovičnom većinom! 1

Godine 1973. pod pretnjama i zastrašivanjima od strane homoseksualnih aktivista i drugih lobija, a na predlog dr. Roberta L. Spicera (dr. Robert L. Spitzer  – o ovom uglednom naučniku i lekaru, kao i o njegovim teškim predomišljanjima, biće reči u nastavku teksta) homoseksualnost je političkom odlukom izbrisana sa liste poremećaja.

Dr. Čarls Sokarides (Dr. Charles Socarides) je autor brojnih knjiga i dobitnik Nagrade za istaknutog profesora (Distinguished Professor Award), koje mu je dodeljeno od strane udruženja britanskih psihologa i psihoanalitičara (APP). Evo kako on opisuje način na koji je američko udruženje psihijatara promenilo homoseksualnost od patološkog stanja u „životni stil“:

„Homoseksualni aktivisti u to vreme nisu napadali sveštenike. Napadali su članove „svetovnog sveštenstva“ tj. zajednicu psihijatara i neutralisali su je radikalnim redefinisanjem same homoseksualnosti. Godine 1972. i 1973. uspeli su da pridobiju vodeće ljude u Američkom udruženju psihijatara, pa su nizom poteza i direktnih obmanjivanja preko noći „izlečili“ homoseksualce – sudskim nalogom.

Uspeli su to udruženje pridobiti da izjavi kako odnos sa osobama istog pola nije poremećaj, već samo „stanje“ – jednako neutralno kao i levorukost. Mi koji se nismo saglasili sa tom novom političkom definicijom ubrzo smo ućutkani na sopstvenim stručnim sastancima. Na univerzitetima su ukinuta naša predavanja, a naučni časopisi su odbijali da objavljuju naše naučne radove“. 8

 

„Poplava“ homoseksualaca u medijima

Još od sedamdesetih godina popularizuju se razne serije i filmovi u kojima postoje likovi homoseksualaca, koji su osmišljeni kao zanimljivi i pozitivni likovi, što je u suprotnosti sa realnim životom. Doktor Sokarides je imao prilike da upozna svu tragediju homoseksualnosti na primeru sopstvenog sina. Pa ipak, upravo je dr. Sokarides u dr. Anu Frojd (Anna Freud) imao najveće uspehe u lečenju. On je četrdeset godina radio na lečenju homoseksualaca, i izveštava o ¾ uspešnih lečenja.

O popularizovanju homoseksualnosti u medijima od sedamdesetih na ovamo, on piše:

„Televizijski i filmski reditelji počeli su da snimaju filmove i serije koje promovišu homoseksualnost kao legitiman način života. Jedan Odbor za praćenje homoseksualnosti je naredio Holivudu šta sme a šta ne sme da snima u vezi sa homoseksualnošću. Velike izdavačke kuće su odbile da objavljuju knjige koje su bile protivne homoseksualnoj revoluciji. Homoseksualci i lezbejke su uticale na seksualno obrazovanje u američkim školama, a homoseksualni aktivisti su zauzeli vodeća mesta na američkim fakultetima. Zakonodavna tela saveznih država su poništila zakone protiv sodomije.“ 9

Potrebno je samo da pogledamo modne piste. Poslednjih godina propagiraju se mršave devojke bez grudi koje liče na dečačiće, kao i lepuškasti, negovani i feminizirani manekeni. Trend metroseksualaca nije potrebno posebno ni naglašavati. Modna i farmaceutska industrija su pune homoseksualaca. Stoga se ne treba čuditi što mnogi ljudi imaju nejasne predstave o ovom poremećaju i što je sve više ljudi zbunjeno i zavedeno propagandom i stereotipima iz medija.

Zato danas mnogi ljudi kao hipnotisani ponavljaju da homoseksualnost nije bolest nego „stanje“. Bivši homoseksualni aktivista, a danas izlečeni homoseksualac Majkl Glac (Michael Glatze) mediji vidi kao jednog od glavnih uzročnika homoseksualnosti:

„Homoseksualizam je uzeo gotovo 16 godina mog života i ispunio moj život lažima uz pomoć masovnih medija koji ciljaju na decu i pokušavaju da ih uvere u to da je homoseksualizam normalan oblik ponašanja“ 11

„Homoseksualnost čuči u mnogim ljudima, a posebno će se razviti ako se na različite načine reklamira.“ 12

Rabi Rozenberg (Rosenberg) iz Udruženja lečenih homoseksualaca i lezbejki „Jona“ (Jonah) zaključuje:

„Mnogi bivši homoseksualci kažu da je najdublji razlog za njihovu depresiju bio veliki pritisak kojem su bili izloženi sa ciljem da svoje osećaje smatraju urođenim i nepromenljivim.“ 13

 

Lečenje homoseksualaca

Spomenuti dr. Robert Spicer, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija je naučnik koji je podstakao Američko udruženje psihijatara da 1973. godine ukloni homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja (iz priručnika za klasifikaciju mentalnih bolesti – DSM).

Dr. Spicer je vremenom pod teretom naučnih činjenica promenio svoj stav. Godine 2001. i 2003. objavio je svoju analizu izlečenja homoseksualaca na osnovu 200 slučajeva izlečenih homoseksualaca i lezbejki , i na osnovu toga zatražio vraćanje homoseksualnosti na listu bolesti. O pretnjama njegovoj porodici koje su tada usledile, nerado je govorio. 17

Dr. Spicer nije jedini koji je promenio mišljenje. Poznati psiholog Ričard Koen (Richard Cohen) je izlečeni homoseksualac, a danas sam uspešno leči homoseksualce. Italijanskog muzičara Đuzepea Poviju (Giuseppe Povia) je izlečio klinički psiholog Džozef Nikolozi (Joseph Nicolosi ) , a nakon toga i dvojicu Povijinih prijatelja. Povija je svojevremeno izjavio:

„Ljudi nisu homoseksualci, oni postaju homoseksualci zavisno od toga sa kim se druže“. 18

Osnivačica lezbejskog časopisa „Venus“ (1995.) i lezbejska aktivistkinja Šarlin Kotran (Charlene Cothran) je 2006. godine javno obznanila da je napustila homoseksualni način života.

Zanimljivo je izlečenje vodećeg homoseksualnog aktiviste i osnivača magazina „Mladi homoseksualci Amerike“ (Young Gay America  – YGA) – Majkla Glaca . To je bio „mejnstrim“ magazin kojeg su naručivale škole, biblioteke i druge javne ustanove, a bavi se promovisanjem homoseksualizma kao načina života. Majkl Glac (Michael Glatze) je prekinuo 10-godišnju vezu koju je imao sa drugim suosnivačem tog magazina, i javno obznanio da više nije homoseksualac. Glac kaže:

Zaceljivanje rana koje su uzrokovane homoseksualnim ponašanjem nije jednostavno – malo se može naći stvarne podrške. A ona podrška koja postoji je ismejana i ućutkana agresivnom retorikom masovnih medija koji promovišu homoseksualizam kao normalan oblik ponašanja ili je sprovedena ilegalnim izvrtanjem zakona.

Morao sam da prođem kroz izrugivanje i „glasove“ neprihvatanja od svih koji su za to saznali. Cilj homoseksualne agende je da se postigne takav učinak da ljudi prestanu uopšte i da postavljaju pitanje napuštanja homoseksualizma, bez obzira na pitanje da li je to moguće.

Dugo vremena sam negirao istinu i još uvek osećam krivicu zbog toga. Kao vođa „gej“ pokreta, mnogo puta sam imao priliku da se obraćam javnosti. Kad bih imao priliku da povučem nazad neke od tih stvari koje sam govorio, učinio bih to. Sada kada znam da je homoseksualnost pohota i pornografija umotano u jedno, nikada neću dozvoliti nekome da me uveri u suprotno, bez obzira na to koliko fine bile njihove reči i koliko tužna bila njihova priča. Video sam to, znam istinu…

Iz mog iskustva, „izlazak“ (‘coming out’) od uticaja homoseksualnog mentalnog sklopa je bila nadasve oslobađajuća, najlepša i najneverovatnija stvar koju sam ikada doživeo u sopstvenom životu.“ 19

Alen Čembers (Alan Chambers), predsednik organizacije „Egzodus Internešnal“ (Exodus International) koja okuplja homoseksualce i bivše homoseksualce, kaže:

„Činjenica je da postoji deset hiljada muškaraca i žena koji su, kao i ja, nadvladali homoseksualizam… mi smo živi dokaz!“

Od onih homoseksualaca koji pristupe terapiji, oko 30-60% biva potpuno izlečeno. 21 Samo zadnjih decenija u SAD i Holandiji je izlečeno više od 25 hiljada homoseksualaca. 22

Uspešno su lečili a i danas leče homoseksualce G. V. Ardweg, Ch. Meves, R. Cohen, J. Nicolosi, Ch. Vonholdt, L. Payne, W. Gasser, Anna Freud, V. Frankl, Ch. Sociarides … i mnogi drugi.

Utemeljitelji psihijatrijske i psihoanalitičke nauke, kao i psihologije bili su po pitanju homoseksualnosti jednoglasni. Još je 1932. godine profesor Schultz-Hencke napisao da su različiti oblici homoseksualnosti, uključujući i određene karakteristike ličnosti koje često možemo primetiti kod homoseksualaca – psihološki poremećaji.  Alfred Adler i Wilhem Stekel su imali isto mišljenje. Ni Frojd nije imao dileme, za njega je homoseksualnost bila psihički poremećaj, i razrađivao je različite metode lečenja homoseksualaca. Posebno daleko je u tom pravcu otišao K.G.Jung koji je objasnio:

„Homoseksualni muškarac je nesposoban da pronađe muškost duboko unutar sebe. Stoga pokušava da je pronađe na biološko-seksualnom nivou.“ 23

Viktor Frankl, osnivač logoterapije, nazivao je homoseksualnost perverzijom i bolešću. 24

U novije vreme naučnici počinju da priznaju ono što Frojd, Jung, Frankl i ostali nikada nisu ni dovodili u pitanje – homoseksualnost jeste bolest. U poslednjih nekoliko godina izlaze naučni radovi „mejnstrim“ naučnika koji dokazuju povezanost homoseksualnosti i psihopatologije, kao što su J. M. Bailey, G. Remafedi i R. Friedman.25

O radovima i studijama prema kojima se homoseksualnost može uspešno lečiti govorila je dr. Verdijana Pavlović, u Hrvatskoj. 26

 

Homoseksualnost kao oboljenje

Homoseksualnost u SAD nije (od strane Američke Psihijatrijske Asocijacije) formalno priznata kao mentalno oboljenje. Deo profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja, međutim, ne slaže se sa tim: nekoliko godina nakon uklanjanja homoseksualnosti iz „Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja“ („Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders“  – DSM), većina psihijatara u Americi su gledali na homoseksualnost kao na patologiju, a većina psihijatara širom sveta i dalje nastavlja da gleda na homoseksualne porive kao na simptom mentalne bolesti. 39

 

Umesto zaključka

Sveto Pismo Novoga Zaveta, dosledno nastavljajući starozavetnu tradiciju naziva homoseksualne odnose „sramnim“ i „protivprirodnim“. Tako i Apostol Pavle u poslanici Rimljanima piše : „Zato ih predade Bog u sramne strasti. Jer i žene njihove pretvoriše prirodno upotrebljavanje u protivprirodno, a isto tako i muškarci ostavivši prirodno upotrebljavanje žena, raspališe se željom svojom jedan na drugoga, muškarci sa muškarcima čineći sram, primajući na sebi odgovarajuću platu za svoju zabludu. I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično. “ (Rim., 26-28 stih).

Nemali broj lekara i psihologa (i  naučnika u tim oblastima) će homoseksualne porive smatrati psihičkim oboljenjima, i voljni su da ih leče. Tvrde da za to imaju razloga i da su njihove terapije uspešne. Pišu o toj temi i naučne radove, mada najugledniji medicinski časopisi tekstove o njihovim istraživanjima (zacelo zbog političkih obzira u «današnjem političkom trenutku») uglavnom odbijaju da objave. Za sada.

 

Autor: Alen Peruško, psiholog

Izvor: integralnu verziju teksta možete naći pod naslovom «Homoseksualnost sa znanstvenog gledišta» na ovom linku.

 

Sajt «Ima nade» se zahvaljuje uredništvu sajta i organizaciji «Katolik» na dozvoli da u delovima i u celini prenosi izuzetno vredne tekstove u vezi sa homoseksualnošću sa psihološke tačke gledišta.

 


1 R.Cohen, Coming Out Straight. Understanding and Healing Homosexuality

2 Loewy, str. 93

3 C. A. Reich, The Grenning of America, str. 2

4 Kinsey Jones, Kinsey str. 63

5 Judith A. Reisman i Edward W. Eichel, Kinsey, Sex and Fraud

6 Kinsey Jones, Kinsey str. 503

7 A. Kinsey et al., Sexual Behavior in the human Female, str. 121

8 C. Socarides: ‘How America Went Gay’ str 20

9 Isto

10 Okrugli sto o homoseksualnosti, održan pri Hrvatskoj biskupskoj konferenciji u novembru 2002., http://www.ika.hr/bilteni/bilten_48-2002.pdf

11 M. Glatze, How a ‘gay rights’ leader became straight

12 Okrugli stol o monoseksualnosti, održan pri Hrvatskoj biskupskoj konferenciji u studenom 2002., http://www.ika.hr/bilteni/bilten_48-2002.pdf

13 http://jonahweb.org/index.php

14 K. Freund i R.J.Watson, The Proportions of Heterosexual and Homosexual Pedophiles among Sex Offenders against Children: An Exporatory Study, Journal of Sex and Martial Therapy 18, No. 1, 1992, 34 – 43. str.

15 http://www.citeulike.org/user/chainsawriot/article/4083116

16 ‘John Jay’ studija, 2004, Part. 4.2 http://www.usccb.org/nrb/johnjaystudy/

17 http://www.cultureandfamily.org/articledisplay.asp?id=44&department=CFI&categoryid=cfreport

18 Roberto Marchesini, The Ex-Gay Story in the Pop Music World

19 M. Glatze, How a ‘gay rights’ leader became straight

20 Primjer kod vrlo uglednog naučnika dr. Spicera imamo u reakcijama jednog od rukovodioca njegovog sopstvenog univerziteta, koji Spicerove spoznaje o tome da je homoseksualizam moguće lečiti naziva ‘odvratnim’, a dr. Spicera lično etiketira rečima „You are an embarrassment to the University and a disgrace to science.“, tj. karakteriše jednog od najuglednijih naučnika u oblasti psihoterapije kao „sramotu za Univerzitet i nesreću za nauku“. http://www.cultureandfamily.org/article … d=cfreport

21 G.v. Ardweg, Terapija homoseksualnosti, iskustva i učinci

22 Narth – Bulletin 1/2000., str 1.

23 J. Nicolosi, Identitat und Sexualitat, Brennenpunkt Seelsorge 4/1997, str. 80

24 V.Frankl, Die Psychotherapie in der Praxis, 2. izd., str. 79.

25 Homosexuality and Mental Illness, John Michael Bailey, Archives of General Psychiatry 1999 vol.56 (10), 883-888

26 Okrugli sto o homoseksualnosti, održan pri Hrvatskoj biskupskoj konferenciji u novembru 2002.

27 E. Ringel, Selbstschadingung durch Neurose, str. 63.

28 J. Nicolosi, Identitat und Sexualitat, Brennenpunkt Seelsorge 4/1997, str. 80

29 Isto

30 Isto

31 J. Satinover, Homosexuality and Politichs of Truth, Grand Rapidis, MI 1996, str. 213

32 J. Toševski, Skrivena Seksualnost, Homoseksualnost muškaraca i žena, str. 100

33 Gerard J. M. van den Aardweg, Terapija homoseksualnosti

34 „Homosexuality and Hope“, Izjava „The Catholic Medical Association“ (CMA), 2000, deo prvi, pogl. 1

35 op. cit., pogl. 2

36 Isto

37 Homosexuality and American Public Life (zbornik radova), Christopher Wolfe, Spence Publishing Company, Dallas, Texas, 1999, članak „Origins and Therapy of Same-Seks Attraction Disorder, By Richard Fitzgibbons, MD

38 Isto

39 Homosexuality: The Use of Scientific Research in the Church’s Moral Debate, Stantol L. Jonesm Ph.D. i Mark A. Yarhouse, Psy.D. InterVarsity Press 2000, Summary (prema http://www.narth.com/docs/mentaldisorder.html)

40 M. Vujičić, BN

41 J. Toševski, Skrivena Seksualnost, Homoseksualnost muškaraca i žena, str. 100

42 J. Satinover, Homosexuality and Politichs of Truth, pog. 4 bolesti

43 American Journal of Public Health, „The relationship between suicide risk and sexual orientation: results of a population-based study“, 1998., Risk Factors for Attempted Suicide in Gay and Bisexual Youth objavljeno u američkom časopisu PEDIATRICS Vol. 87 No. 6 June 1991.

44 J. Satinover, Homosexuality and Politichs of Truth, pog. 4

45 Centar for Disease Control and Prevention, http://www.cdc.gov/

46 Isto

47 Isto

48 Isto

49 Isto

50 Isto

51 Isto

52 http://www.centar-zdravlja.net/zanimlji … je-hiv-om/

53 http://www.iskorak.org/files/flash/brosura00.html

54 http://www.cdc.gov/std/hpv/stdfact-hpv-and-men.htm

55 http://articles.latimes.com/2007/apr/11/local/me-meth11

56 J. Satinover, Homosexuality and Politichs of Truth, Grand Rapidis, MI 1996, pog.4

57 J.M. Bailey, Homosexuality and Mental Illness, vol.56, 883-884

58 J. Satinover, Homosexuality and Politichs of Truth, Grand Rapidis, MI 1996, pog.4

59 Nacional, štampano izdanje, br. 481

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*