Da li treba plakati? – odgovor pravoslavnog psihologa (VIDEO)

Da li treba plakati? – odgovor pravoslavnog psihologa (VIDEO)

Kada duša boli, plakanje je prirodan način da se bol duše izrazi. Mnogi ljudi imaju unutrašnju blokadu i prosto ne umeju da plaču, kada im dođe da zaplaču guše suze. Nedavno sam čula kako je jedna baka govorila dečaku koji je hteo da plače a otac mu zabranjivao: „Pusti ga da plače, inače će mu suze otići na srce“.

Šta biva kada suze zaista odu ka unutra, umesto napolje – događaju se različite neuroze i psihosomatske bolesti.

Kada tugujemo zbog gubitka bližnjeg, kada umre neko koga volimo, kada nam se događa težak periodu u životu, kada nam je neko drag bolestan ili prolazi kroz tešku krizu – plakanje je dobar i poželjan način da makar deo tog bola i te težine na duši izlijemo.

Samo u određenim slučajevima plakanje može preći zdrave granice, to je kada izgubi svoju zdravu i pravu funkciju već postane način da se osoba održava u depresivnom i samosažaljevajućem stanju, samo pod tim okolnostima treba biti oprezan sa plakanjem. Međutim, mnogo češće se dešava da osobe iz straha da kad jednom počnu da plaču i tuguju da neće moći da se zaustave, guše suze u sebi.

Iz Svetog Pisma vidimo da je plakao praotac Jakov kada je mislio da mu je sina Josifa rastrgla zver, Izrailjci za Mojsijem, zatim car David kada je izubio sina Avesaloma, a u Novom Zavetu je zabeleženo da je i sam Gospod Isus Hristos plakao (više o tome govori Vladika Nikolaj na ovom linku) ,  zatim hrišćani za prvomučenikom Stefanom.

U redu je plakati kada nam je teško i kada osećamo bol duše.

Urednik sajta Ima Nade

***

 

 

Autor: Viktorija Borisovna, ruski pravoslavni psiholog
Prevod za ImaNade.org: Stanoje Stanković

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*