Da li su energetske ili alternativne metode lečenja bezbedne u duhovnom smislu? (pitanje psihologu)

Da li su energetske ili alternativne metode lečenja bezbedne u duhovnom smislu? (pitanje psihologu)

Suočeni danas sa velikim brojem zdravstvenih izazova, a uz saznanja da postoje razne tzv.energetske metode lečenja, zanima me koliko su one „bezbedne“ za nas?

Kada ovo pitam, mislim na reiki, theta healing, access consciousness, rekonekcija, Tesla metamorfoza itd.

Mnogi naši cenjeni naučnici odobravaju mnoge od tih tehnika tvrdeći da ne mogu da nam donesu ništa loše.

Lujza Hej, PEAT, Ho`oponopono, žena kao Anita Murjani i slično.

Naravno, tu su i joga, či gong, feng šui….

Da li su,ako se rade za naše najveće dobro, one bezbedne?

Zaista Vam se zahvaljujem i srdačno Vas pozdravljam.

 

 

ODGOVOR PSIHOLOGA

 

Pomaže Bog,

Sa pravoslavnog stanovišta, kontakt sa svim energijama koje nisu od Boga nosi duhovnu opasnost i treba ih izbegavati.

Energetske metode bismo mogli podeliti na nekoliko grupa – na one gde se navodno leči energijom za koju je čovek «kanal» (bioenergijom), zatim metode koje navodno leče meditacijom i kontaktom sa nekim misaonim spiritualnim konceptom i metode koje leče putem nekog aparata.

Sve energetske metode koje deluju energijom  za koju je čovek „kanal“ iz koga izlazi ta energija ( iz njegovih ruku, tela, njegove bioenergije, bilo da deluje kontaktno ili beskontaktno – na daljinu ili preko nekog predmeta poput viska, olova itd.) – nisu od Boga.

Nijedan čovek koji ne živi crkvenim životom, koji se ne bori sa svojim strastima, koji ne živi svetotajinskim životom (ne ispoveda se, ne pričešćuje)  – kakve god „darove“ da poseduje, kakve god „posebne sposobnosti isceljivanja“ imao, budite sigurni da te darove i sposobnosti nije dobio od Boga. Bog ne daje takve darove ljudima van Crkve –  ljudima koji ne žive svetim životom, tj. životom u Hristu na jedini pravilan način (ovo naglašavam, jer su i običajni vernici formalno članovi Crkve, ali Bog ni takvima ne daje darove ovog tipa).

Već, kako kaže pravoslavni psihijatar Dimitrije Avdejev:

„Ugodnici Božiji su krotko i smireno projavljivali dar iscelenja, koji su dobili od Gospoda zbog svetosti života.“

Dakle, kod ljudi koji ne žive svetim životom ti darovi se dobijaju, na žalost, od „one druge strane“ , time što je čovek sebe učinio podložnim dejstvu nečistih sila (lično odlazeći kod raznih medijuma, vidovnjaka, vračara, bioenergetičara, spiritista.. lično želeći da i sam ima tu sposobnost) ili ga je time učinio podložnim neko iz porodice koji je takve stvari činio ili taj „dar“ predao (npr. u detinjstvu od neke svoje babe koja je imala takvu „sposobnost“ …).

Neke metode od ovih koje ste pobrojali (recimo koncept Lujze Hej, Ho`oponopono, ja bih tom spisku dodala i sada već naširoko poznati NLP – neurolingvističko programiranje) sadrže kombinaciju istine i laži, dakle, jednim delom su tačne sa pravoslavnog stanovišta (mislim na neke stavove), ali zajedno sa tim tačnim se ubrizgava i duhovni otrov. To ih čini duhovno opasnim i spornim, zato što čovek biva privučen onim istinitim delom a potom uz istinu prihvati nesvesno i laž.

Kod svih metoda koje ste pomenuli duhovna pozadina je protivna istinitom učenju o Bogu koje postoji samo u Pravoslavnoj Crkvi. Tu se govori o sili «univerzuma», «božanstvu», «uzvišenom Ja», «čakrama», «karmi», «Jednosti», ili u najmanju ruku – govori se o tome da svako može za sebe da nazove tu «višu silu» kako želi, u zavisnosti od toga kako «je» navodno naziva religijski sistem iz kog osoba potiče. Sve ovo stavljam pod znake navoda, jer Bog nije neka «sila» koja se samo naziva Bogom ili Svetom Trojicom u našem pravoslavnom «religijskom sistemu». Bog je Bog i Bog je onakav kakvim je On Sam Sebe otkrio – kako nas uči Pravoslavna Crkva.

Ne smišljaju ljudi Boga zavisno od pripadnosti nekom «religijskom sistemu».

Što se ostalih alternativnih metoda tiče, postoje i metode koje leče tegobe putem nekog aparata – npr. kvantna medicina.

Pitala sam jednog našeg duhovnika da li je kvantna medicina bezbedna za nas i on mi je dao ovakav odgovor (parafraziraću po sećanju):

„Ako energija ne dolazi od čoveka, ne dolazi kroz čoveka, već se sve događa dejstvom koje čini neki aparat, mašina, onda nije opasno i štetno u duhovnom smislu.“

Međutim, dodala bih, kao psiholog, da se dešava psihološka pojava da ljudi nehotice postanu „vernici“ kvantne medicine ili sličnih metoda, da počinju više da se uzdaju u taj aparat i čoveka koji time rukuje nego u Boga – e, tada su već prešli na duhovno opasan teren iako je na početku to bilo samo neko dejstvo nekog aparata, nekih talasa, nekih vibracija koje su čoveku možda pomogle za neku tegobu.

Slična stvar se događa i kada je u pitanju homeopatsko lečenje, akunpunktura, lečenje koloidnim srebrom, itd. Pa čak i sa nekim pravcima psihoterapije, psihološkim tehnikama, seminarima ličnog razvoja, hrono ishranom – i uopšte sa svime prema čemu osoba počinje da gaji jedno prefinjeno i za oko nedovoljno vidljivo idolopoklonstvo u duhovnom smislu, da se okreće tom „idolu“ za sve svoje probleme, tegobe, dileme i pitanja, umesto Bogu.

To možete videti na primeru ljudi koji su, recimo imali problema sa kilažom, i posle decenija pokušavanja i frustracija uspeli da svoju kilažu dovedu na željeni nivo nekom od vrsta ishrane (hrono ishrana, LCHF ishrana, paleo dijeta itd.). Kod nekih se dešava da od takvog koncepta ishrane gotovo naprave religiju, da sve preko toga objašnjavaju, da to smatraju rešenjem za svaki pojedinačan slučaj, za svaku boljku, da tome pridaju istorijske razmere, da traže potvrde kako su se nekada u preistoriji ljudi zapravo tako hranili, da svoje vreme i život posvete primarno spravljanju te hrane i razmišljanju o toj hrani, promociji te ishrane, svakodnevnom pisanju o tome. Pri tome se oseća neka napetost, gotovo strah da ukoliko prestanu da toliko potenciraju u svom životu na tome, da toliko revnosno služe tom idolu, da će se sve raspršiti, da će sve propasti, da će im se vratiti i kilaža i depresivnost i besmisao koji su ranije jasno osećali. I najčešće im je potrebna publika, zajednica „vernih pratilaca“ koja će ih u tom idolopoklonstvu podržavati i učestvovati nadajući se da će i njima dopasti makar mrvice tog „uspeha“.

Samo čovek koji se primarno uzdao u pomoć Božiju da reši svoj problem (npr. problem sa prekomernom kilažom) i koji je uz svakodnevnu molitvu Gospodu preduzeo i određeni režim ishrane – samo takav čovek je zaista rešio svoj problem a da u zamenu za to rešenje nije stekao novi, još veći, i sada već duhovni problem – idolopoklonstva. Takav čovek čak i ako promoviše način ishrane koji je njemu lično pomogao, to jednostavno neće biti sa  tako karakterističnom prisilnom revnošću, napregnutošću i obaveznom publikom kao u onom prvom slučaju. I neće bivati uznemiren ukoliko neko izrazi sumnju da li bi ta metoda bila rešenje njegovog individualnog problema.

Da se osvrnemo sada i na pitanje korisnosti joge, meditativnih i sličnih tehnika.

Pravoslavni psihijatar Dimitrij Avdejev je takođe rekao da hipnoza, hipnoterapija, kao i joga i meditacija nisu dopustive za nas pravoslavne hrišćane.

On na pitanje u vezi sa meditativnom stranom joge kaže da je u pitanju duhovni koncept koji je protivan hrišćanstvu, jer se bazira na sopstvenim snagama, uverenju u sopstvenu moć a ne u uzdanju u Gospoda. Detaljnije možete pročitati na ovom linku:

Da li je korisno baviti se jogom i meditacijom? (odgovor pravoslavnog psihijatra)

 

Avdejeva su takođe pitali i nešto slično Vašem pitanju, a u vezi je sa telesnom dobrobiti od joge (često i ja čujem komentare da joga ne može biti duhovno štetna ako se shvati samo kao vežbanje i istezanje, bez namere da se usvaja i neka duhovna strana joge, meditacija itd.).

 

Na to pitanje ovaj vrsni ruski pravoslavni psihijatar kaže:

„Neki ljudi se bave jogom i meditacijom, kako sami kažu, radi telesnog usavršavanja.  Jeromonah Serafim (Rouz), koji je podrobno proučio ovaj problem, nedvosmisleno tvrdi da bavljenje ovim `istočnjačkim premudrostima` samo radi telesnog zdravlja već priprema čoveka za određene duhovne stavove ili čak doživljaje, što sam čovek ne može ni da pretpostavi.

I još dodaje Avdejev veoma bitnu konstataciju sa stanovišta psihologije iz svog bogatog višedecenijskog profesionalnog iskustva:

Imao sam priliku da se više puta susretnem sa teškim poremećajima psihe kod ljudi koji su se dugo bavili jogom i meditacijom“. [1]

Tako da se slični zaključci mogu izvesti i za koncept Lujze Hej –  afirmacijama i meditacijama koje ona preporučuje.

U vezi sa hipnozom, hipnoterapijom Avdejev kaže:

„Hipnoza se, na žalost, široko primenjuje u zvaničnoj medicini, koriste  je upravo psihoterapeuti…

Hipnoza je nasilje nad ljudskom dušom. Na primer, u trećem stadijumu hipnoze hipnotisani čovek može da vidi, da čuje, da oseti nepostojeće predmete, ljude (halucinacije), može da ne oseća bol, da otkriva skrivene misli, osećanja i želje. Uzgred, postoji takozvani efekat posthipnotičkog uticaja. Tada se uputstva hipnotizera izvršavaju izvesno vreme posle seanse…

Nijedan svetitelj nije isceljivao čoveka koji se nalazio u izmenjenom stanju svesti.[2]

Odsustvo pokajanja, svesnosti o svojim grehovima, svesnosti o neophodnosti Božije pomoći i , umesto toga, oslanjanje primarno na svoje snage i sumnjiva duhovna pozadina je glavna karakteristika svih ovih naizgled lepih metoda i tehnika.

Da se vratim na Vaše završno pitanje – da li su, ako se rade za naše najveće dobro, ove metode bezbedne?

Naše najveće dobro je naša duša i naš najvažniji cilj je spasenje duše – gledajući sa tog stanovišta, nijedna od pobrojanih metoda  iz Vašeg pisma (onoliko koliko sam ja upućena u njih) nije u duhovnom smislu bezbedna i treba ih izbegavati. A što se nekih koje sam ja pomenula u pismu tiče, mogu nam koristiti samo ukoliko vodimo računa da od toga ne napravimo idola.

Predlažem Vam, takođe, da pogledate i odgovor koji sam napisala osobi koja se brine u vezi sa delovanjem vračara, posebno deo o duhovnim zabludama i razlozima iz kojih ljudi posežu za drugim, takođe „alternativnim“,  metodama:

Odlasci kod vračara i psihološki problemi (pitanje psihologu)

Ako mi vreme dozvoli, postaviću i tekstove koji daju pravoslavni pogled na reiki, kao i na neke metode koje nisu nužno duhovno nebezbedne kao što je, recimo, homeopatsko lečenje (za homeopatiju me često ljudi pitaju za mišljenje).

 

Možda ćete se, čitajući moj odgovor, na kraju zapitati – pa, dobro, ako sve ove alternativne metode koje sam pomenula u pismu nisu  duhovno zdrave, a ja imam neke zdravstvene tegobe koje klasična medicina ne uspeva da odgonetne, kako onda da sebi pomognem?

Najkraći odgovor bi bio: «Pitajte Boga». Naravno, ovo nisam rekla kao uzrečicu, već zaista – pitajte Onoga ko to sigurno zna, doslovce Ga pitajte u molitvi:

Gospode, pomozi  mi da rešim ovaj zdravstveni problem, da nađem pravu pomoć, teško mi je da trpim ovaj problem, jako me opterećuje, bojim se da nije nešto ozbiljno u pitanju, ne uspevam zbog njega da funkcionišem na dnevnom nivou – molim Te, pomozi mi, ukaži mi šta da činim da se on reši, smanji ili da naučim da živim sa njim. Neka bude Volja Tvoja.

Pitajte Ga svakodnevno. Bukvalno.

Ljudi nekada kažu da «samo mole Boga da se problem reši», međutim, u stvarnosti – oni uopšte ne mole, uopšte se ne obraćaju Bogu niti jednom jedinom stvarnom rečenicom i uz iskreno opredeljenje da izvršavaju Božiju volju.

Umesto toga, oni pokušavaju sami da tragaju za rešenjima oslanjajući se primarno na sopstvene snage. Pre nego što počnete da «guglate» simptome  Vaših tegoba ili se raspitujete kod ljudi, pre toga se prekrstite i recite «Gospode, pomozi mi. Ako mi nešto što pročitam neće biti od koristi, spreči me u toj nameri. A ono što će mi koristiti, jasno mi ukaži».

Gospod će Vam otvoriti na koji način možete rešiti taj problem ili šta sa njim da činite.

Samo nemojte, kada sve to prođe, zaboraviti na Onoga koji Vam je pomogao, nemojte tražiti da Vam Gospod kao zlatna ribica reši problem da biste nakon toga mogli ponovo da nesmetano nastavite  sa svojim dosadašnjim životom bez svakodnevnog obraćanja Njemu za pomoć i usmerenje.

Tada Vam ni to, milošću Božijom, zadobijeno zdravlje neće biti na duhovnu korist.

Možda će ovo što sam napisala zvučati kao da Vam ja delim savete sa visine («treba ovako», «treba onako», «nemojte slučajno ovako»), međutim – sve što sam napisala je ono što smatram pravilnim hrišćanskim pristupom, kako se trudim da i sama živim i razmišljam.

Svako dobro,

Urednik sajta Ima nade

 

P.S. Uzgred,  da kažem iako niste Vi lično pitali, ali su mi ovo pitanje postavljali u sklopu ove teme uživo, ja lično ne bih ljude po selima koji znaju da nameštaju uganuća, iščašenja zglobova, ušinut vrat , kičmu, spušten želudac stavljala u isti koš sa ovim bioenergetičarima koji se služe energijama koje nisu od Boga –  osim ukoliko ti „kostolomci“ ne koriste i neke energetske metode za to nameštanje. Ali, naglašavam da je ovo moj lični stav, tako da ga uzmite sa rezervom, proverite sa sveštenikom.

 

REFERENCE:

[1] Iz knjige „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“, izdavač „Riznica“ , Zemun, 2012. Detaljnije o knjizi pročitajte na ovom linku:

http://www.imanade.org/preporucujemo-100-pitanja-pravoslavnom-psihoterapeutu/

[2] Iz iste knjige.

 

 

5 komentara

  1. Pomaze Bog!
    A sta je sa akupunkturom? Iz licnog iskustva znam da pomaze. Hvala Bogu, koji me je odveo do tog resenja, jer bih u suprotnom po savetu doktora trebala da idem na operaciju.
    I zaista sam pocela da verujem da danasnja konvencionalna medicina u velikom broju slucajeva ne moze da pomogne,tj da izleci neku bolest. Jer ne trazi i ne leci uzrok neke bolesti, vec ublazava i sanira simptome. Zato sam, zbog svog jednog zdravstvenog problema pocela da istrazujem neke alternativne metode lecenja, ishranom, dodacima ishrani. Ali najvaznije od svega je da ( pokusavam ) da zivim hriscanski i da se trudim da sto cesce, uz savetovanje sa duhovnikom i ispovest, ucestvujem u svetim tajnama. Samo sto te dve stvari nisam dobro povezala,tj nisam se obracala uporno Bogu zbog svojih problema, kao sto ste u svom pismu naveli. I sada shvatam da sam idealizovala to svoje samostalno istrazivanje i oslanjala se sama na sebe. Tako da, hvala na ovom opsirnom odgovoru na temu koja me u poslednje vreme kopkala! 🙂
    Svako dobro!

    • Urednik Ima nade says:

      Bog pomogo,

      Što se akupunkture tiče – ja bih je svrstala u onu grupu alternativnih metoda koje leče putem nekog „aparata“, kao kvantna medicina. Samo što su ovde iglice u pitanju.
      Tako da tu ne bi trebalo da bude ničeg spornog u samoj metodi gledano sa duhovnog apspekta. Uzmite ovaj moj odgovor sa rezervom, jer nisam stručnjak za ovu temu (zato mi je bilo važno da sveštenik Dušan sa duhovne strane pogleda gornji tekst koji sam pisala ).
      Lično nemam iskustvo sa akupunkturom, tako da ne znam da li i koliko pomaže (drago mi je što je Vaše iskustvo pozitivno), ali je glavno za sve te metode da makar u startu znamo da nisu duhovno štetne i opasne, tako da možemo da ih isprobamo da li će nam biti od koristi za naše boljke.
      Svako dobro od Gospoda Vam želim.

  2. Aleksandra says:

    Pozdrav i pomaže Bog.
    Evo i ja sam pročitala ovaj članak jer u poslednje vreme dosta razmišljam o fenomenu Luize Hej i poredim je sa nekim pravoslavnim misliocima. Nisam je dovoljno čitala da bih stekla kompletan uvid, ali sam primetila, za početak, isto što i Vi: sve je to neki Univerzum, Viša sila, snaga uma itd. Primetila sam da su i neke sekte zloupotrebile njene pouke, ali isto tako i pouke Starca Tadeja. Nju je veoma teško svrstati negde jer ona (definitivno) nije pravoslavna, možda je rođena kao hrišćanka, ali mnoge njene pouke neodoljivo liče na pouke Svetih Otaca i ta žena mnogo zna o duhovnoj borbi jer ju je sama prošla i na taj način stigla do isceljenja. Mislim da su to potvrdili i njeni lekari -da jeste postigla samoisceljenje. Tako da bih rekla da ima tu i onoga da ,,Duh diše gde hoće“ jer neke stvari je samostalno zaključila o tome kako ljudski tok svesti ide i kako se treba boriti sa negativnim mislima bez da je ikada čula reč nekog Svetogorca. Po tome ona jeste svojevrsni fenomen, ali mi se čini da u želji da približi to shvatanje svim religijama sveta i svim ljudima izbegava da koristi hrišćansku terminologiju. To je malo složenije pitanje, čini mi se u njenom slučaju jer uprkos nekim svojim zabludama (iz naše pravoslavne perspektive) ona ukazuje na važnost čuvanja uma od negativnih pomisli i na taj svoj način (kako ume i zna) može ljudima da pomogne, dok nisam sigurna koliko se prosečan srpski sveštenik danas udubljuje u suštinu poučavajući ljude – malo njih će govoriti o duhovnoj borbi jer se na taj deo fokusiraju prevashodno monasi, koji opet govore i o uniniju i koji ne uspevaju da se uvek izbore sa mislima. A nekako bi baš zato što verujemo u Boga trebalo da negujemo uzdanje da će sve biti najbolje za nas. Meni se čini da u toj oblasti nedostaje pravoslavne savremene literature baš iz psihološkog aspekta, dok čitanje neke ,,teške“ monaške literature zaista nije za svakoga..pa eto kad i sam starac Tadej kaže kako je prvo imao nervni slom, pa se tek onda naučio kako da se bori.
    A imamo i Normana Vinsenta Pila, koji, opet, nije pravoslavan, ali je hrišćanin, sveštenik čak, i mnogo toga što on po nekom svom osećaju govori u svojim knjigama ipak zvuči pravoslavno i verujem da mnogima jeste pomogao. Možda je problem nas pravoslavnih nedovoljna ili loša misija na Zapadu, ali treba sagledati i ljude koji nisu rođeni u pravoslavnoj veri da nekada zvuče veoma ,,pravoslavno“ jer iskreno veruju, iskreno se mole za ono šte žele, konkretno, eto za isceljenje. Njih dvoje su meni još uvek veliki znak pitanja i ne bih mogla još uvek da definišem svoj neki stav, ali ne bih ih svrstala u one ,,energije koje nisu od Boga“ jer sve što je dobro i pozitivno samo od Boga i može da bude, zar ne?

    • Urednik Ima nade says:

      Bog pomogo, Aleksandra,
      U Vašim rečima ima i nečega sa čim bih se potpuno složila i što smatram ispravnim. Međutim, ima i onih stavova koje smatram sa stanovišta pravoslavlja netačnim. Jedno od njih je da ako je neko imao neku bolest i od nje se nekom metodom iscelio, da to automatski znači da je to što je on ili ona radila ispravno, da je to dokaz da je Bog to učinio i to pravi Bog a ne neki lažni bogići ili ne daj Bože – oni sa druge strane.
      Istina je da do isceljenja može doći i ne od Boga.
      Nemam vremena, na žalost, da pišem dodatni odgovor na ovu temu, samo Vas upućujem da pročitate ako znate engleski (rado bih prevela ovaj tekst ali ni to ne stižem) tekst jedne izuzetne pravoslavne autorke na ovu temu:
      http://www.orthodoxwriter.com/2010/12/unanswered-prayers_10.html

      Svako dobro od Boga koji je uzeo na sebe ljudsko telo i ljudske grehe, Koji je postradao na krstu da bismo mi dobili otvorena vrata u Carstvo Nebesko. Nema nijednog drugog puta spasenja do kroz ovog jedinoga istinitog Boga. Čak iako ti drugi putevi deluju da liče na onaj pravi, čak i ako zaista imaju nekih sličnosti.

  3. Danijel says:

    Braco ima pitanje.
    Jedan nas brat je vernik i poznat na internetu. Medjutim iz njegove price sam primetio, da ima siptome sizofrenijei oni su vezani za duhovni zivot. Ja mogu , to da mu dokauzem ali cu ga uvrediti. Duboko verujem , da bi se izlecio ako ode na sveto mesto. Sta da radim ?

Ostavite odgovor na Danijel Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*