Да ли су енергетске или алтернативне методе лечења безбедне у духовном смислу? (питање психологу)

Суочени данас са великим бројем здравствених изазова, а уз сазнања да постоје разне тзв.енергетске методе лечења, занима ме колико су оне “безбедне” за нас?

Када ово питам, мислим на реики, theta healing, access consciousness, реконекција, Тесла метаморфоза итд.

Многи наши цењени научници одобравају многе од тих техника тврдећи да не могу да нам донесу ништа лоше.

Лујза Хеј, ПЕАТ, Хо`опонопоно, жена као Анита Мурјани и слично.

Наравно, ту су и јога, чи гонг, фенг шуи….

Да ли су,ако се раде за наше највеће добро, оне безбедне?

Заиста Вам се захваљујем и срдачно Вас поздрављам.

 

 

ОДГОВОР ПСИХОЛОГА

 

Помаже Бог,

Са православног становишта, контакт са свим енергијама које нису од Бога носи духовну опасност и треба их избегавати.

Енергетске методе бисмо могли поделити на неколико група – на оне где се наводно лечи енергијом за коју је човек «канал» (биоенергијом), затим методе које наводно лече медитацијом и контактом са неким мисаоним спиритуалним концептом и методе које лече путем неког апарата.

Све енергетске методе које делују енергијом  за коју је човек „канал“ из кога излази та енергија ( из његових руку, тела, његове биоенергије, било да делује контактно или бесконтактно – на даљину или преко неког предмета попут виска, олова итд.) – нису од Бога.

Ниједан човек који не живи црквеним животом, који се не бори са својим страстима, који не живи светотајинским животом (не исповеда се, не причешћује)  – какве год „дарове“ да поседује, какве год „посебне способности исцељивања“ имао, будите сигурни да те дарове и способности није добио од Бога. Бог не даје такве дарове људима ван Цркве –  људима који не живе светим животом, тј. животом у Христу на једини правилан начин (ово наглашавам, јер су и обичајни верници формално чланови Цркве, али Бог ни таквима не даје дарове овог типа).

Већ, како каже православни психијатар Димитрије Авдејев:

„Угодници Божији су кротко и смирено пројављивали дар исцелења, који су добили од Господа због светости живота.“

Дакле, код људи који не живе светим животом ти дарови се добијају, на жалост, од „оне друге стране“ , тиме што је човек себе учинио подложним дејству нечистих сила (лично одлазећи код разних медијума, видовњака, врачара, биоенергетичара, спиритиста.. лично желећи да и сам има ту способност) или га је тиме учинио подложним неко из породице који је такве ствари чинио или тај „дар“ предао (нпр. у детињству од неке своје бабе која је имала такву „способност“ …).

Неке методе од ових које сте побројали (рецимо концепт Лујзе Хеј, Хо`опонопоно, ја бих том списку додала и сада већ нашироко познати НЛП – неуролингвистичко програмирање) садрже комбинацију истине и лажи, дакле, једним делом су тачне са православног становишта (мислим на неке ставове), али заједно са тим тачним се убризгава и духовни отров. То их чини духовно опасним и спорним, зато што човек бива привучен оним истинитим делом а потом уз истину прихвати несвесно и лаж.

Код свих метода које сте поменули духовна позадина је противна истинитом учењу о Богу које постоји само у Православној Цркви. Ту се говори о сили «универзума», «божанству», «узвишеном Ја», «чакрама», «карми», «Једности», или у најмању руку – говори се о томе да свако може за себе да назове ту «вишу силу» како жели, у зависности од тога како «је» наводно назива религијски систем из ког особа потиче. Све ово стављам под знаке навода, јер Бог није нека «сила» која се само назива Богом или Светом Тројицом у нашем православном «религијском систему». Бог је Бог и Бог је онакав каквим је Он Сам Себе открио – како нас учи Православна Црква.

Не смишљају људи Бога зависно од припадности неком «религијском систему».

Што се осталих алтернативних метода тиче, постоје и методе које лече тегобе путем неког апарата – нпр. квантна медицина.

Питала сам једног нашег духовника да ли је квантна медицина безбедна за нас и он ми је дао овакав одговор (парафразираћу по сећању):

„Ако енергија не долази од човека, не долази кроз човека, већ се све догађа дејством које чини неки апарат, машина, онда није опасно и штетно у духовном смислу.“

Међутим, додала бих, као психолог, да се дешава психолошка појава да људи нехотице постану „верници“ квантне медицине или сличних метода, да почињу више да се уздају у тај апарат и човека који тиме рукује него у Бога – е, тада су већ прешли на духовно опасан терен иако је на почетку то било само неко дејство неког апарата, неких таласа, неких вибрација које су човеку можда помогле за неку тегобу.

Слична ствар се догађа и када је у питању хомеопатско лечење, акунпунктура, лечење колоидним сребром, итд. Па чак и са неким правцима психотерапије, психолошким техникама, семинарима личног развоја, хроно исхраном – и уопште са свиме према чему особа почиње да гаји једно префињено и за око недовољно видљиво идолопоклонство у духовном смислу, да се окреће том „идолу“ за све своје проблеме, тегобе, дилеме и питања, уместо Богу.

То можете видети на примеру људи који су, рецимо имали проблема са килажом, и после деценија покушавања и фрустрација успели да своју килажу доведу на жељени ниво неком од врста исхране (хроно исхрана, LCHF исхрана, палео дијета итд.). Код неких се дешава да од таквог концепта исхране готово направе религију, да све преко тога објашњавају, да то сматрају решењем за сваки појединачан случај, за сваку бољку, да томе придају историјске размере, да траже потврде како су се некада у преисторији људи заправо тако хранили, да своје време и живот посвете примарно справљању те хране и размишљању о тој храни, промоцији те исхране, свакодневном писању о томе. При томе се осећа нека напетост, готово страх да уколико престану да толико потенцирају у свом животу на томе, да толико ревносно служе том идолу, да ће се све распршити, да ће све пропасти, да ће им се вратити и килажа и депресивност и бесмисао који су раније јасно осећали. И најчешће им је потребна публика, заједница „верних пратилаца“ која ће их у том идолопоклонству подржавати и учествовати надајући се да ће и њима допасти макар мрвице тог „успеха“.

Само човек који се примарно уздао у помоћ Божију да реши свој проблем (нпр. проблем са прекомерном килажом) и који је уз свакодневну молитву Господу предузео и одређени режим исхране – само такав човек је заиста решио свој проблем а да у замену за то решење није стекао нови, још већи, и сада већ духовни проблем – идолопоклонства. Такав човек чак и ако промовише начин исхране који је њему лично помогао, то једноставно неће бити са  тако карактеристичном присилном ревношћу, напрегнутошћу и обавезном публиком као у оном првом случају. И неће бивати узнемирен уколико неко изрази сумњу да ли би та метода била решење његовог индивидуалног проблема.

Да се осврнемо сада и на питање корисности јоге, медитативних и сличних техника.

Православни психијатар Димитриј Авдејев је такође рекао да хипноза, хипнотерапија, као и јога и медитација нису допустиве за нас православне хришћане.

Он на питање у вези са медитативном страном јоге каже да је у питању духовни концепт који је противан хришћанству, јер се базира на сопственим снагама, уверењу у сопствену моћ а не у уздању у Господа. Детаљније можете прочитати на овом линку:

Да ли је корисно бавити се јогом и медитацијом? (одговор православног психијатра)

 

Авдејева су такође питали и нешто слично Вашем питању, а у вези је са телесном добробити од јоге (често и ја чујем коментаре да јога не може бити духовно штетна ако се схвати само као вежбање и истезање, без намере да се усваја и нека духовна страна јоге, медитација итд.).

 

На то питање овај врсни руски православни психијатар каже:

„Неки људи се баве јогом и медитацијом, како сами кажу, ради телесног усавршавања.  Јеромонах Серафим (Роуз), који је подробно проучио овај проблем, недвосмислено тврди да бављење овим `источњачким премудростима` само ради телесног здравља већ припрема човека за одређене духовне ставове или чак доживљаје, што сам човек не може ни да претпостави.

И још додаје Авдејев веома битну констатацију са становишта психологије из свог богатог вишедеценијског професионалног искуства:

Имао сам прилику да се више пута сусретнем са тешким поремећајима психе код људи који су се дуго бавили јогом и медитацијом“. [1]

Тако да се слични закључци могу извести и за концепт Лујзе Хеј –  афирмацијама и медитацијама које она препоручује.

У вези са хипнозом, хипнотерапијом Авдејев каже:

„Хипноза се, на жалост, широко примењује у званичној медицини, користе  је управо психотерапеути…

Хипноза је насиље над људском душом. На пример, у трећем стадијуму хипнозе хипнотисани човек може да види, да чује, да осети непостојеће предмете, људе (халуцинације), може да не осећа бол, да открива скривене мисли, осећања и жеље. Узгред, постоји такозвани ефекат постхипнотичког утицаја. Тада се упутства хипнотизера извршавају извесно време после сеансе…

Ниједан светитељ није исцељивао човека који се налазио у измењеном стању свести.[2]

Одсуство покајања, свесности о својим греховима, свесности о неопходности Божије помоћи и , уместо тога, ослањање примарно на своје снаге и сумњива духовна позадина је главна карактеристика свих ових наизглед лепих метода и техника.

Да се вратим на Ваше завршно питање – да ли су, ако се раде за наше највеће добро, ове методе безбедне?

Наше највеће добро је наша душа и наш најважнији циљ је спасење душе – гледајући са тог становишта, ниједна од побројаних метода  из Вашег писма (онолико колико сам ја упућена у њих) није у духовном смислу безбедна и треба их избегавати. А што се неких које сам ја поменула у писму тиче, могу нам користити само уколико водимо рачуна да од тога не направимо идола.

Предлажем Вам, такође, да погледате и одговор који сам написала особи која се брине у вези са деловањем врачара, посебно део о духовним заблудама и разлозима из којих људи посежу за другим, такође „алтернативним“,  методама:

Одласци код врачара и психолошки проблеми (питање психологу)

Ако ми време дозволи, поставићу и текстове који дају православни поглед на реики, као и на неке методе које нису нужно духовно небезбедне као што је, рецимо, хомеопатско лечење (за хомеопатију ме често људи питају за мишљење).

 

Можда ћете се, читајући мој одговор, на крају запитати – па, добро, ако све ове алтернативне методе које сам поменула у писму нису  духовно здраве, а ја имам неке здравствене тегобе које класична медицина не успева да одгонетне, како онда да себи помогнем?

Најкраћи одговор би био: «Питајте Бога». Наравно, ово нисам рекла као узречицу, већ заиста – питајте Онога ко то сигурно зна, дословце Га питајте у молитви:

Господе, помози  ми да решим овај здравствени проблем, да нађем праву помоћ, тешко ми је да трпим овај проблем, јако ме оптерећује, бојим се да није нешто озбиљно у питању, не успевам због њега да функционишем на дневном нивоу – молим Те, помози ми, укажи ми шта да чиним да се он реши, смањи или да научим да живим са њим. Нека буде Воља Твоја.

Питајте Га свакодневно. Буквално.

Људи некада кажу да «само моле Бога да се проблем реши», међутим, у стварности – они уопште не моле, уопште се не обраћају Богу нити једном једином стварном реченицом и уз искрено опредељење да извршавају Божију вољу.

Уместо тога, они покушавају сами да трагају за решењима ослањајући се примарно на сопствене снаге. Пре него што почнете да «гуглате» симптоме  Ваших тегоба или се распитујете код људи, пре тога се прекрстите и реците «Господе, помози ми. Ако ми нешто што прочитам неће бити од користи, спречи ме у тој намери. А оно што ће ми користити, јасно ми укажи».

Господ ће Вам отворити на који начин можете решити тај проблем или шта са њим да чините.

Само немојте, када све то прође, заборавити на Онога који Вам је помогао, немојте тражити да Вам Господ као златна рибица реши проблем да бисте након тога могли поново да несметано наставите  са својим досадашњим животом без свакодневног обраћања Њему за помоћ и усмерење.

Тада Вам ни то, милошћу Божијом, задобијено здравље неће бити на духовну корист.

Можда ће ово што сам написала звучати као да Вам ја делим савете са висине («треба овако», «треба онако», «немојте случајно овако»), међутим – све што сам написала је оно што сматрам правилним хришћанским приступом, како се трудим да и сама живим и размишљам.

Свако добро,

Уредник сајта Има наде

 

П.С. Узгред,  да кажем иако нисте Ви лично питали, али су ми ово питање постављали у склопу ове теме уживо, ја лично не бих људе по селима који знају да намештају уганућа, ишчашења зглобова, ушинут врат , кичму, спуштен желудац стављала у исти кош са овим биоенергетичарима који се служе енергијама које нису од Бога –  осим уколико ти „костоломци“ не користе и неке енергетске методе за то намештање. Али, наглашавам да је ово мој лични став, тако да га узмите са резервом, проверите са свештеником.

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

[1] Из књиге „100 питања православном психотерапеуту“, издавач „Ризница“ , Земун, 2012. Детаљније о књизи прочитајте на овом линку:

http://www.imanade.org/preporucujemo-100-pitanja-pravoslavnom-psihoterapeutu/

[2] Из исте књиге.

 

 

5 Comments

  1. Pomaze Bog!
    A sta je sa akupunkturom? Iz licnog iskustva znam da pomaze. Hvala Bogu, koji me je odveo do tog resenja, jer bih u suprotnom po savetu doktora trebala da idem na operaciju.
    I zaista sam pocela da verujem da danasnja konvencionalna medicina u velikom broju slucajeva ne moze da pomogne,tj da izleci neku bolest. Jer ne trazi i ne leci uzrok neke bolesti, vec ublazava i sanira simptome. Zato sam, zbog svog jednog zdravstvenog problema pocela da istrazujem neke alternativne metode lecenja, ishranom, dodacima ishrani. Ali najvaznije od svega je da ( pokusavam ) da zivim hriscanski i da se trudim da sto cesce, uz savetovanje sa duhovnikom i ispovest, ucestvujem u svetim tajnama. Samo sto te dve stvari nisam dobro povezala,tj nisam se obracala uporno Bogu zbog svojih problema, kao sto ste u svom pismu naveli. I sada shvatam da sam idealizovala to svoje samostalno istrazivanje i oslanjala se sama na sebe. Tako da, hvala na ovom opsirnom odgovoru na temu koja me u poslednje vreme kopkala! 🙂
    Svako dobro!

    • Уредник Има наде

      Бог помого,

      Што се акупунктуре тиче – ја бих је сврстала у ону групу алтернативних метода које лече путем неког “апарата”, као квантна медицина. Само што су овде иглице у питању.
      Тако да ту не би требало да буде ничег спорног у самој методи гледано са духовног апспекта. Узмите овај мој одговор са резервом, јер нисам стручњак за ову тему (зато ми је било важно да свештеник Душан са духовне стране погледа горњи текст који сам писала ).
      Лично немам искуство са акупунктуром, тако да не знам да ли и колико помаже (драго ми је што је Ваше искуство позитивно), али је главно за све те методе да макар у старту знамо да нису духовно штетне и опасне, тако да можемо да их испробамо да ли ће нам бити од користи за наше бољке.
      Свако добро од Господа Вам желим.

  2. Александра

    Поздрав и помаже Бог.
    Ево и ја сам прочитала овај чланак јер у последње време доста размишљам о феномену Луизе Хеј и поредим је са неким православним мислиоцима. Нисам је довољно читала да бих стекла комплетан увид, али сам приметила, за почетак, исто што и Ви: све је то неки Универзум, Виша сила, снага ума итд. Приметила сам да су и неке секте злоупотребиле њене поуке, али исто тако и поуке Старца Тадеја. Њу је веома тешко сврстати негде јер она (дефинитивно) није православна, можда је рођена као хришћанка, али многе њене поуке неодољиво личе на поуке Светих Отаца и та жена много зна о духовној борби јер ју је сама прошла и на тај начин стигла до исцељења. Мислим да су то потврдили и њени лекари -да јесте постигла самоисцељење. Тако да бих рекла да има ту и онога да ,,Дух дише где хоће” јер неке ствари је самостално закључила о томе како људски ток свести иде и како се треба борити са негативним мислима без да је икада чула реч неког Светогорца. По томе она јесте својеврсни феномен, али ми се чини да у жељи да приближи то схватање свим религијама света и свим људима избегава да користи хришћанску терминологију. То је мало сложеније питање, чини ми се у њеном случају јер упркос неким својим заблудама (из наше православне перспективе) она указује на важност чувања ума од негативних помисли и на тај свој начин (како уме и зна) може људима да помогне, док нисам сигурна колико се просечан српски свештеник данас удубљује у суштину поучавајући људе – мало њих ће говорити о духовној борби јер се на тај део фокусирају превасходно монаси, који опет говоре и о унинију и који не успевају да се увек изборе са мислима. А некако би баш зато што верујемо у Бога требало да негујемо уздање да ће све бити најбоље за нас. Мени се чини да у тој области недостаје православне савремене литературе баш из психолошког аспекта, док читање неке ,,тешке” монашке литературе заиста није за свакога..па ето кад и сам старац Тадеј каже како је прво имао нервни слом, па се тек онда научио како да се бори.
    А имамо и Нормана Винсента Пила, који, опет, није православан, али је хришћанин, свештеник чак, и много тога што он по неком свом осећају говори у својим књигама ипак звучи православно и верујем да многима јесте помогао. Можда је проблем нас православних недовољна или лоша мисија на Западу, али треба сагледати и људе који нису рођени у православној вери да некада звуче веома ,,православно” јер искрено верују, искрено се моле за оно ште желе, конкретно, ето за исцељење. Њих двоје су мени још увек велики знак питања и не бих могла још увек да дефинишем свој неки став, али не бих их сврстала у оне ,,енергије које нису од Бога” јер све што је добро и позитивно само од Бога и може да буде, зар не?

    • Уредник Има наде

      Бог помого, Александра,
      У Вашим речима има и нечега са чим бих се потпуно сложила и што сматрам исправним. Међутим, има и оних ставова које сматрам са становишта православља нетачним. Једно од њих је да ако је неко имао неку болест и од ње се неком методом исцелио, да то аутоматски значи да је то што је он или она радила исправно, да је то доказ да је Бог то учинио и то прави Бог а не неки лажни богићи или не дај Боже – они са друге стране.
      Истина је да до исцељења може доћи и не од Бога.
      Немам времена, на жалост, да пишем додатни одговор на ову тему, само Вас упућујем да прочитате ако знате енглески (радо бих превела овај текст али ни то не стижем) текст једне изузетне православне ауторке на ову тему:
      http://www.orthodoxwriter.com/2010/12/unanswered-prayers_10.html

      Свако добро од Бога који је узео на себе људско тело и људске грехе, Који је пострадао на крсту да бисмо ми добили отворена врата у Царство Небеско. Нема ниједног другог пута спасења до кроз овог јединога истинитог Бога. Чак иако ти други путеви делују да личе на онај прави, чак и ако заиста имају неких сличности.

  3. Braco ima pitanje.
    Jedan nas brat je vernik i poznat na internetu. Medjutim iz njegove price sam primetio, da ima siptome sizofrenijei oni su vezani za duhovni zivot. Ja mogu , to da mu dokauzem ali cu ga uvrediti. Duboko verujem , da bi se izlecio ako ode na sveto mesto. Sta da radim ?

Leave a Reply to Уредник Има наде Cancel

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.