Da li je korisno baviti se jogom i meditacijom? (odgovor pravoslavnog psihijatra)

Da li je korisno baviti se jogom i meditacijom? (odgovor pravoslavnog psihijatra)

Odgovara ruski pravoslavni psihijatar Dimitrij Avdejev:

Meditacija je sredstvo samorazvijanja i samousavršavanja koje se primenjuje u istočnjačkim mističnim praksama. Evo kako izgleda upotreba meditacije u jogi. Klasična joga sastoji se od osam povezanih stepena, koji obuhvataju praktično ceo „arsenal“ telesnih i duševnih funkcija. Meditacija se aktivno koristi na poslednja dva stepena. Sedmi stepen „dhijana“ uči jogina sposobnosti da posmatra jedan isti objekat, bez odvlačenja pažnje, tokom dužeg vremenskog perioda (upravo to je meditacija). A osmi stepen, koji se naziva „samadhi“, vodi jogina, koji je naučio meditaciju, ka „rastvaranju svoga Ja u apsolutnoj svesti“. Ova „svest“, po učenju joge, kruniše napore „po­dvižnika“ blaženstvom i daruje „duhovno viđenje“, tj. sposobnost da jasno razlikuje istinu i laž.

Sveštenik Vladimir Jelisejev u knjizi „Pravoslavni put spasenja i istočnjačka i okultna mistična učenja“ piše o ovome sledeće: „Meditacija i njeni plodovi nisu duhovno viđenje u kome nestaje duhovno slepilo; to je praksa lažnih slika i osećaja, kojima se duh još više zaslepljuje, zato što upada u zamku neuobičajenih i privlačnih doživljaja, odakle ni on sam više ne želi da izađe. U meditaciji nema dodira i prisustva Svetoga Duha, kao što nema ni pokajanja – tog neophodnog uslova duhovnog viđenja. Bez pokajanja nema očišćenja od greha, a u neočišćenu dušu neće ući Duh Sveti, jer je rečeno:

„U lukavu dušu neće ući premudrost, i neće obitavati u tijelu porobljenom grijehom, jer Sveti Duh Premudrosti udaljuje se od lukavstva, i uklanja se od nerazumnih umovanja, i postidjeće se nepravde koja se približava“ (Prem. Solom. 1,4-5)[1].

Treba, takođe, objasniti još nešto. Indusi koji propovedaju jogu poriču Božansko otkrovenje u onom smislu kako ga shvataju hrišćani. Po njihovom uverenju, otkrovenje ne dolazi iz nekog posebnog izvora, već je ono otkrivanje višeg „Ja“ u samom čoveku. Sledeći ovakav pogled na svet, učitelji joge, kao i induizma, svoje učenike uče da su oni delići samog božanstva, i da uz određeni napor mogu da dostignu svetost i moć.

Kao što se vidi iz navedenog, joga je – antihrišćanstvo.

Sveštenik Rodion u knjizi „Ljudi i demoni“ veoma tačno poredi tvrdnje jogina sa mislima oholog Denice koji je pao sa neba i postao satana (Knjiga proroka Isaije 14, 14).

Hrišćanin se uzda u Gospoda, u Njegovu milost i blagodat, ni najmanje u sebe, u sopstvenu nemoć i grehove.

 

Neki ljudi bave se jogom i meditacijom, kako sami kažu, samo radi fizičkog usavršavanja. Jeromonah Sera­fim (Rouz), koji je podrobno proučio ovaj problem, nedvosmisleno tvrdi da bavljenje ovim „istočnjačkim premudrostima“ samo radi telesnog zdravlja već priprema čoveka za određene duhovne stavove ili, čak, doživljaje, što on sam, svakako, ne može ni da pretpostavi.

Imao sam pri­liku da se više puta susretnem sa teškim poremećajima psihe kod ljudi koji su se dugo bavili jogom i meditacijom.

 

 


Reference:

[1] Tekst o. Vladimira Jelisejeva objavljen je na srpskom jeziku u knjizi Janje Todorović „Od zvezda ka Bogu“ (Manastir Ćelije, Valjevo, 2000,2.izd. 2005).

 

Autor: Dimitrij Avdejev, pravoslavni psihijatar

Izvor: „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“, izdavač Riznica, Zemun, 2012.god.

Priprema: ImaNade.org

 

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.
    Presretna sam i Bogu zahvalana što otkrih ovaj sajt.
    Hvala najljepša na ovom tekstu i pojašnjenju..
    Bog mi otvori put da nađem odgovor na pitanje koje sam postavljala.

    P.S. izvinjavam se što pišem na latinici, trenutno nemam mogućnost (ili ne znam da imam) podešavanja tastature na ćirilicu.

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*