Da li je hipnoterapija (hipnoza) bezbedna kao način lečenja? (odgovor pravoslavnog psihijatra)

Da li je hipnoterapija (hipnoza) bezbedna kao način lečenja? (odgovor pravoslavnog psihijatra)

Odgovara Dimitrij Avdejev, ruski pravoslavni psihijatar:

 

Hipnoza se, nažalost, široko primenjuje u zvaničnoj medicini, koriste je upravo psihoterapeuti.

 

Pristalice primene hipnoze i njenih metoda (hipnotičkog transa) govore o otkrivanju posebnih psihosomatskih kanala za vreme primene hipnoze, o njenom uticaju na čovekovu psihu (zaobilazeći kritički faktor svesti – „bez kočnica i prepreka“), o otkrivanju rezervnih mogućnosti organizma, i o potresnim terapeutskim efektima.

Kao specijalista, sa sigurnošću tvrdim da nema nikakvih posebnih efekata. A ako i ima nekakve „koristi“ od hipnoze, još nije poznato kakve mogu da budu dugoročne posledice, šta sve ona može da „dozove“ u budućnosti… Tačnije, zna se, i to čak pouzdano. Hipnotizeri, u najboljem slučaju, na to i ne pomišljaju.

Hipnoza je nasilje nad ljudskom dušom.

Na primer, u trećem stadijumu hipnoze somnambul (hipnotisani čovek) u svemu se bespogovorno potčinjava svom „guruu“: mo­že da vidi, da čuje, da oseti nepostojeće predmete, ljude (halucinacije); može da ne oseća bol; da otkriva skrivene misli, osećanja i želje.

Uzgred, postoji takozvani efekat posthipnotičkog uticaja. Tada se uputstva hipnotizera izvršavaju izvesno vreme posle seanse.

 

Koliko je opravdano lišiti čoveka kritičkog mišljenja i svesnog rasuđivanja, čak i na kratko vreme, čak i, reklo bi se, sa dobrim namerama? Za to nema opravda­nja.

Čovek je najveća tajna, i nama grešnima prosto nije dato da znamo i da vidimo šta doživljava duša u hipnotisanom stanju i šta se događa u dubinama čovekovog du­ha.

Pravoslavlju su strane metode koje na ličnost deluju prisilno. Nijedan svetitelj nije isceljivao čoveka u izmenjenom stanju svesti. Ugodnici Božiji su krotko i smireno projavljivali dar isceljenja, koji su dobili od Gospoda zbog svetosti života.

 

„Ta hipnoza je užasna stvar. Pre su se ljudi plašili hipnoze, bežali su od nje, a sada se oduševljavaju njome… i izvlače korist iz toga“ (prepodobii Nektarije Optinski).

„Sva nesreća je u tome što to „znanje“ ulazi u naš ži­vot pod maskom nečega što ljudskom rodu može da donese ogromnu korist“ (isti svetitelj).

„Hipnoza je zla, nehrišćanska sila“ (prepodobni Varsanufije).

„Ako vi, ostavivši Boga, pribegnete magnetizmu (magnetizam – ruski arhaizam koji znači hipnoza, hipnotizerstvo) – protivprirodnom sredstvu – ja vam onda više ništa ne mogu reći“ (prepodobni Makarije).

 

Protojerej Grigorije Djačenko ističe da su u davna vre­mena hipnozu koristili magovi i vračari. I jeromonah Serafim (Rouz) razobličavao je korišćenje hipnoze.

Epi­skop Varnava (Beljajev) pisao je: „Ne može se poreći da oni (hipnotizeri) to čine uz pomoć duhovnih sila, ali to su demonske sile“.

 

Treba reći da hipnoza vremenom postaje poput narkotika.

Dešava se da stalno isti ljudi idu od jednog do drugog hipnotizera, želeći da što češće dožive „neobična“ stanja (to je takozvana hipnofilija). Kako mi je žao tih ljudi! I kakav zločin čine oni koji ih dovode u takvu zavisnost!

Postoji, takođe, i hipnomanija. Ovaj termin označava značajno povećanje sugestibilnosti čoveka prema heterogenim uticajima (uticajima drugih osoba).

 

Poslednjih godina u stručnoj literaturi pojavilo se mnogo publikacija koje svedoče o dezorganizaciji čovekove psihičke aktivnosti posle čestih primena duboke hipnoze.

 

Autor: Dimitrij Avdejev, ruski pravoslavni psihijatar

Izvor: „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“, izdavač Riznica, Zemun, 2012.god.

Priprema za sajt: ImaNade.org

 


Reference:

[1] Tekst o. Vladimira Jelisejeva objavljen je na srpskom jeziku u knjizi Janje Todorović „Od zvezda ka Bogu“ (Manastir Ćelije, Valjevo, 2000,2.izd. 2005).

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*