Borba sa bludom – praktični saveti

Borba sa bludom – praktični saveti

Pod bludom se podrazumeva, kada su u pitanju osobe bez obzira da  li su u braku ili su same, dakle u svakom slučaju, postizanje seksualnog zadovoljstva u kontaktu – bilo samo sa svojim telom, bilo gledanjem pornografije (mentalni blud), u kontaktu sa drugom osobom preko interneta, telefona (virtuelnim putem), zatim sa osobama istog pola (homoseksualnost), izopačena upotreba seksualnosti (sa više osoba, na izopačen način – a to su oni načini na koje nikako ne može doći do začeća deteta..) itd.

Kada su u pitanju osobe koje nisu u braku, pod bludom se u odnosu na gore navedeno, dodatno smatra i postizanje seksualnog zadovoljstva u kontaktu sa svakom drugom osobom (seks i seksualne aktivnosti pre braka).

Za osobe koje su u braku, pod bludom se, u odnosu na prvu grupu još dodatno smatra i emotivna ili i telesna preljuba, mentalna preljuba (u mislima, maštanjima), itd. Takođe se u preljubi nalaze i osobe koje su građanski razvedene ali nisu tražile i dobile crkveni razvod braka, a počele su da žive u građanskom braku sa drugom osobom.

Početak borbe sa bludom ( i njegovim podvrstama – seksualnom zavisnošću, zavisnošću od pornografije) je prekid dovoda takvih stimulusa, predloga ili slika koje nam stižu kroz naša čula.

Poslušajmo kako o.Andrej Tkačov govori o tome u tekstu „Zavet učinih sa očima svojim“ , prema stihu iz Svetog Pisma (31. Knjiga o Jovu) koji glasi:

«Zavet učinih sa očima svojim, da ne pogledam na devojku».

Kod zaveta sa sopstvenim očima, to je više naredba i nalog. To je naređenje očima da ne gledaju na nešto i obrnuto, da gledaju gde treba. Tako i Psalam 101. govori: «Ne stavljam pred oči svoje reči (stvari) nepotrebne». Pred nama je ništa drugo do drevna zabrana posmatranja grešnih stvari. Još nije bilo nikakvih časopisa i filmova, a tako je pravilno rečeno! Taman za nas!

I tako, autor pomenute knjige savetuje da se dogovorimo sa očima svojim, tačnije da im zabranimo da gledaju, to što ne treba.

Blud ne živi u našoj utrobi i ne nalazi se u anatomskim detaljima. U krajnjoj meri, kod muškaraca blud živi u očima. Ne vidiš i miran si. Ugledaš i zapališ se.

Čak je i David pao u vatru slučajno videvši žensku lepotu. Iako je on Boga u Duhu znao, nije mu bila strana prisnost sa ženama. Šta onda reći o drugima? Jedni su uskraćeni i opterećeni. Drugi uopšte Boga ne znaju. O trećima je bolje ne reći ništa.

A naša vizuelizovana epoha, po navici, nam sve češće baca u oči žensko telo. Dobro se prodaje ono što se erotski reklamira. To je kliše trgovine. Bilo da je to slatka voda ili novi automobil, svuda su dvosmisleni pogledi, strasna lepota i haljina koja klizi sa ramena. Šta ima tu da se priča? Nabrajanje svih zamki zauzelo bi previše mesta.

I eto, oko, večito gladno (rečeno je u knjizi Propovednika 1:8: «oko se ne može nagledati»), lako nalazi iskušenja.

Dalje se iskušenja nesmetano kreću u srcu i otuda paklenim ognjem spaljuju čitav život čovečji…Put greha ka srcu se pruža kroz večno gladne oči. Đavo to zna…

Ja imam dogovor sa svojim očima. Ja takve stvari ne gledam. Ne gledam! Obećao sam. Obećao sam Bogu i naredio očima.

Tako treba govoriti sa samim sobom u određenim životnim trenucima.

Koliko je to uspešno?

Naravno da stopa uspešnosti ne iznosi 100 odsto. Eto opet si pogledao. Opet si pao u zamku.Ta očaranost, to plamtenje srca sa ovim ili onim posledicama je moguće, a ponekad i neizbežno.

Ali neophodna je borba i potrebno je vratiti se zavetima.

Tako je i Bogom izabrani narod teško grešio, narušavao Zavet, za šta je kažnjen žestoko i pravedno. Međutim, posle se kajao i vraćao zavetnim, sporazumnim odnosima: Ti si naš Bog, mi smo Tvoji ljudi. Grešili smo i narušavali zapovesti Tvoje («Sagreših, činih bezakonje i odbacih Tvoje zapovesti»), ali eto kajemo se. Pred Tobom se kajemo i drugih bogova ne znamo. Samo Ti si Bog naš. Uzgred, zar to nije glas našeg Velikog Posta?

Borba nam je zapoveđena. Borba s porazima, ali bez potištenosti i bez želje da se predamo usled umora.

I moramo da priznamo da do pada u greh dolazi uglavnom kroz vid.

Ako su oči prozor, a ponekad i ogledalo duše, onda se po Jeremiji «smrt penje na prozore naše i ulazi u dvorove naše». Zar nam Gospod Isus nije zapovedio da se borimo sa očima svojim, kada je govorio da je lakše oko iskopati i sakatim ući u Carstvo Nebesko, nego sa oba oka stupiti u oganj, koji ne gasne? Nije potrebno da bukvalno sebi čupamo ili kopamo oči. Tad ćeš postati prosto jednooki grešnik. Ali nužna je borba. Nemojte ih kopati, već ih odvraćajte ili zatvarajte u određenim trenucima. I zbog toga je potreban zavet sa očima. Jer ipak, vi oči same ne grešite. Vi ste prosto dveri, koje otvaraju put u dubinu srca. Tuda želi da zađe zmija i da sebi stvori dom. Probaj posle da je odatle iščupaš, izvučeš. A srce, koje je prihvatilo zamisao zmije ili njen vid, otrovaće uskoro svo telo, sav život, sve odnose čoveka sa njegovim bližnjim. Stoga, čuvajte oči, vaše mile.

Dok majstori vare, imate dovoljno pameti da kažete detetu: zažmuri, ne gledaj, štetno je.

Ali ako gadost kroz oči stremi da pronikne u srce, onda nemate dovoljno pameti ni sebi, ni bližnjemu da kažete: zažmuri, ne gledaj, opasno je. Smrtno opasno.

 

I to je zbog toga što slabo poznajemo Sveto Pismo. A čak i ako ga znamo, retko u stvarnom životu primnjujemo taj melem na rane naše savesti. Navikli smo da je život jedno, a vera nešto drugo, odvojeno.

Veći greh ne možeš ni da izmisliš. Jer ako vera ne rukovodi našim životom, onda vere uopšte i nema.

Eto vam reči u pomoć: zavet učinite sa očima svojima. Zavet da ne mislite o nepotrebnom. Ako pogledaš, poželećeš, a ako oko ne vidi, tada i srce ne boli. To je efikasno oružje u duhovnoj borbi. Treba njime da se naoružamo.

I da ga nikad ne odlažemo.

Ne pomaže toliko od posta osušeni trbuh da se smiri plot naša, koliko oko zatvoreno na vreme izbavlja dušu i telo od usijane borbe s nepoznatim rezultatom.

I tako, zavet, zavet s očima.

 

Kada je u pitanju greh rukobluda (samozadovoljavanja, masturbacije), najbolji i najkonkretniji odgovor i savet koji smo pronašli do sada dao je o. Milan Ristivojčević:

 

Blud kao i greh rukobluda se može pobediti, svaki mladić može da ga pobedi. Nekima je teško sami da ga pobede, ali uz duhovno rukovođenje mogu to pobediti pod uslovom da budu iskreni i da bez stida mogu da kažu svoje pomisli onome ko ih duhovno rukovodi da pobede tu nečistotu. Jer ne treba da te stid sveže pa da se ne oslobodiš toga, jer smo svi mi ljudi i prošli smo kroz to, neki su se borili i pobedili, a neki su se tom grehu prepuštali i bili pobeđeni.

 
 Ljudi se dosta razlikuju, i kad je u pitanju rukoblud takođe, ne padaju svi na isti način u taj greh. Pitanje je kada ti obično padneš, da li padaš pred spavanje kad ležeš, ili ujutro kad se budiš iz sna, ili u toku dana.

U zavisnosti od toga kako padaš, zavisi i savet za borbu. Postoje uopšteni saveti za sve te tri situacije, ali zavisi i kako ti sam padaš.

 Treba da se postaviš tako da porno filmove i časopise uopšte ne gledaš, jer time skrnaviš svoja čula, i uvodiš sebe u borbu.

Jer mladića ako to gleda, ne može da bude ravnodušan i aktiviraju se pokreti tela, telo se uspali i uđe se u borbu iz koje obično slastoljubivi um postaje izdajnik i čovek pada u greh. Zato je najbolje da to uopšte ne gledaš, jer su tu ljudi jako nemoralnog života, i zašto hrišćanin da prlja svoja čula gledajući i slušajući te profesionalne bludnike? A mi smo u svetoj Tajni Miropomazanja pomazali oči da gledamo ono što je dobro, a ne grešno, i da slušamo ono što je dobro, a ne ono što je grešno.

 Ako te pred spavanje napada demon bluda, a to se dešava kod nekih kad legnu u krevet i opuste telo, da im đavo tad počne da ubacuje bludne maštarije i da padnu tada u rukoblud. Zato, ako se ima napad pred spavanje, odmah treba ustati i stati na molitvu dok se telo sasvim ne umiri, a ne samo malo. I kad se telo sasvim umiri od strasnih pokreta leći na sapavanje, ako se napad ponovi, ponovo ustati i moliti se dok se telo ne umiri, i tada Bog da blagodat da se ne padne. Dobro je moliti se Bogorodici, ili svetim devstvenicima, ili onima koji su se pokazali pobednici u borbi sa bludnim strastima kao što su Marija Egipćanka, ili Mojsije Murin.

Ujutro kada se mlad čovek budi, često biva i prirodan pokret u snu polnog organa, što nije strast, prosto to je prirodan pokret. Ali kad se čovek probudi i ima taj pokret svog organa, najbolje je odmah da ustane, prošeta koji korak, stane na molitvu, i to sve odmah i prođe, to je najbolje. Nikako nije dobro da čovek leži budan u krevetu zatvorenih očiju, jer mu tada đavo ubacuje bludne maštarije i lako se padne u rukoblud. Znači, ako odmah ne ustane, onda neka otvori oči, jer će mu đavo ubacivati bludne maštarije.

 U toku dana mladiće često napadne demon bluda kada su sami u prostoriji, i tada ih raspali na greh i padnu. Treba zavoleti molitvu, ili čitanje duhovnih knjiga, i zaposliti um svoj razmišljanjem o božanskim stvarima, tada nema prostora za demona bluda.

Bitno je da se učiš da odbacuješ bludne pomisli čim se pojave. Znaš da je to greh i čim se bludna pomisao pojavi, ti je odbaci, i onda nemaš borbu.

A ako prihvatiš bludnu pomisao, i počneš da se naslađuješ razmišljanjem o njoj, pad je neizbežan.

Tek kada prestaneš sa činjenjem rukobluda, osetićeš lakoću u srcu i blagodat Božiju, osećaćeš se kao novi čovek. Tu blagodat Bog ne daje dok je nečisto srce, već tek kad se pobedi rukoblud, Bog daje da se ta blagodat oseti i radost je velika od te blagodati. Dakle, vredi se uzdržavati od tog greha, velika je radost duši kada živi čisto, i velika je pohvala od Gospoda.

Greh rukobluda je težak. Prvo, mi smo posvećeni Bogu, svi mi koji smo kršteni smo posvećeni Bogu. Naše telo je hram Duha Svetoga, a ko skrnavi hram Božiji, razoriće njega Bog. Jela su za stomak i stomak je za jela, ali telo nije za blud, nego za Gospoda.

Kada se mi pričestimo, mi postajemo telo od tela Hristovog, meso od mesa Hristovog, kost od kosti Hristove, krv od krvi Hristove, potajemo ud tela Hristovog.

I čovek kada čini rukoblud, on se time greši o samo telo Hristovo, skrnavi ga, jer je u nama Hristos.

Apostol Pavle kaže da ko čini rukoblud da neće naslediti Carstvo Božije, to možeš videti u poslanic 1. Korinćanima u glavi 6 stih 9 i 10 (1. Kor. 6, 9-10) „Ili ne znate da nepravednici neće naslediti Carstva Božijega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije“.

 

Videli ste odlomke iz dva teksta koja na praktičan i konkretan način govore o borbi sa bludom. Oba teksta su pisali sveštenici i govorili o duhovnim metodama borbe.

Sa psihološke strane bih dodala da je dobro da čovek osvesti iz kojih psiholoških razloga (ne duhovnih, niti demonskih napada) postaje podložniji da sklizne u blud. Neki od tih razloga mogu biti usamljenost, dosada, potreba za novinom, interakcijom (uzajamnošću), utehom, mirom, ljubavlju, bliskošću, saosećanjem, podrškom.

Ponekad osvešćivanje tih potreba može da pomogne da izbegnemo greh bluda (i da istrajemo u zavetu koji činimo sa očima i ostalim našim čulima) jer nas svesnost o našim iskrenim i istinskim potrebama duše vodi ka razmišljanju kako ih možemo ostvariti ali na moralan, hrišćanski, zdrav i dobar način.

Ovo, naravno, ne isključuje duhovno razumevanje bluda, pada u blud i borbe sa bludom kao strašću.

O ovoj temi ćemo još govoriti.

 

Tekst priredila: Urednik sajta Ima Nade

 

 


 

Reference:

  1. o.Andrej Tkačov, „Zavet učinih sa očima svojim“, Pravoslavie.ru
  2. o.Milan Ristivojčević „Blud i može li se pobediti greh rukobluda“, Crkva Ub

 

 

 

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*